Revised Common Lectionary (Semicontinuous)

Песма поклоничка.

4 Кад је сав народ прешао преко Јордана, Господ рече Исусу: ² „Одаберите дванаесторицу људи, по једног из сваког племена, ³ и заповедите им: ’Узмите дванаест каменова из средине Јордана са места где стоје ноге свештеника. Понесите их са собом и поставите их на место где сте провели ноћ.’“

⁴ Исус је тада позвао дванаесторицу људи из Израиљевих племена, које је одредио, по једног човека из сваког племена ⁵ и рекао им: „Пођите испред Ковчега Господа, Бога вашега, усред Јордана и нека сваки човек дигне на раме по један камен, према броју Израиљевих племена. ⁶ То ће бити знак међу вама. А кад вас данас-сутра ваша деца запитају: ’Шта вам представља ово камење?’, ⁷ ви им реците: ’Воде Јордана су се разделиле пред Ковчегом савеза Господњег, док је пролазио преко Јордана. Нека ово камење израиљском народу буде довека за спомен.’“

⁸ Израиљци учине онако како им је заповедио Исус. Узму дванаест каменова из средине Јордана, према броју Израиљевих племена, пренесу их до свога преноћишта и тамо их положе, као што је Господ рекао Исусу. ⁹ Затим је Исус поставио дванаест каменова усред Јордана, на место где су биле ноге свештеника који су носили Ковчег савеза. Тамо стоје до дана данашњега.

¹⁰ А свештеници који су носили Ковчег су стајали усред Јордана, све док није било извршено све што је Господ заповедио Исусу да народ изврши, баш као што је Мојсије заповедио Исусу. Тако је народ брзо прешао. ¹¹ А кад је сав народ прешао, прешао је и Ковчег савеза Господњег са свештеницима који су стали испред народа. ¹² Прешли су и Рувимовци, Гадовци и половина племена Манасијиног у бојном поретку, и стали на чело Израиљаца, као што им је наредио Мојсије. ¹³ Око четрдесет хиљада наоружаних људи прешло је пред Господом да ратују на Јерихонским пољанама.

¹⁴ Тог дана је Господ узвисио Исуса у очима целог Израиља. Поштовали су га као што су поштовали Мојсија целог његовог века.

¹⁵ Онда је Господ рекао Исусу: ¹⁶ „Заповеди свештеницима који носе Ковчег сведочанства да изађу из Јордана.“

¹⁷ Исус заповеди свештеницима: „Изађите из Јордана!“

¹⁸ Чим су свештеници, који носе Ковчег савеза Господњег, изашли из средине Јордана и њихове ноге ступиле на суво, врати се вода Јордана на своје место, плавећи своје обале као и раније.

¹⁹ Народ је изашао из Јордана десетога дана првога месеца. Утаборили су се у Галгалу, код источне границе Јерихона. ²⁰ А оних дванаест каменова што су их узели из Јордана, Исус је поставио у Галгалу. ²¹ Затим је рекао Израиљцима: „Кад вас данас-сутра запитају ваша деца: ’Шта представља ово камење?’, ²² ви их поучите: ’Израиљ је по сувом прешао преко Јордана, ²³ зато што је Господ, Бог ваш, исушио воде Јордана пред вама док нисмо прошли, као што је Господ, Бог ваш, учинио са Црвеним морем, кад га је исушио пред нама док нисмо прошли. ²⁴ То је због тога да би сви народи земље знали колико је јака рука Господња, и да бисте се ви увек бојали Господа, Бога свога.’“

¹³ Зато ми без престанка захваљујемо Богу, јер сте прихватили поруку Божију коју сте од нас чули, и то не као људску реч, већ онакву каква заиста и јесте, реч Божију – што она доиста и јесте – која делује у вама верујућима.

¹⁴ И ви сте, браћо, постали слика и прилика Божијих цркава у Христу Исусу, које су у Јудеји, јер сте и ви пропатили од свог сопственог народа као што су они од Јевреја. ¹⁵ Они не само да су убили Исуса и пророке, већ су и нас прогонили. Они не угађају Богу и противе се свим људима, ¹⁶ бранећи нам да говоримо незнабошцима о спасењу, да тако заувек испуне меру својих греха. Али, сустигао их је најзад Божији гнев.

Павлова жеља да види Солуњане

¹⁷ А ми, браћо, пошто смо од вас били одвојени телом, али не и срцем, још више смо, обузети жарком жељом, настојали да вас видимо. ¹⁸ Зато смо желели да дођемо – ја, Павле лично, и то не једном, већ двапут, али Сатана нас је спречио. ¹⁹ Јер: ко је наша нада, радост или венац славе пред нашим Господом Исусом приликом његовог доласка? Нисте ли то баш ви? ²⁰ Јер ви сте наша слава и наша радост!