Revised Common Lectionary (Semicontinuous)

Бог куша Авра̂ма

22 После ових догађаја Бог је ставио Авра̂ма на кушњу. Бог га зовну: „Авра̂ме!“

„Ево ме!“ – одазва се Авра̂м.

² Бог му онда рече: „Узми свога сина Исака, твога јединца кога волиш, и пођи с њим у земљу Морију, па га принеси као жртву свеспалницу на брду које ћу ти показати.“

³ Устане Авра̂м у рано јутро и осамари магарца. Са собом је повео два момка и свога сина Исака, и пошто је насекао дрва за свеспалницу, дигао се и кренуо на место које му је Бог рекао. ⁴ Трећега дана Авра̂м подигне поглед и издалека угледа оно место. ⁵ Авра̂м рече момцима: „Ви останите овде с магарцем, а ја и дечак идемо горе. Кад се помолимо, вратићемо се к вама.“

⁶ Авра̂м узме дрва за жртву свеспалницу, натовари их на свога сина Исака, а са̂м је понео ватру и нож. Онда су обојица кренула. ⁷ Исак рече своме оцу Авра̂му: „Оче!“

Авра̂м се одазва: „Ево ме, сине!“

Исак му рече: „Ево, ту су ватра и дрва, али где је јагње за жртву свеспалницу?“

⁸ Авра̂м одговори: „Бог ће се постарати за јагње за жртву свеспалницу, сине мој.“ Тако њих двојица наставе пут.

⁹ Кад су стигли на место за које им је Бог рекао, Авра̂м подигне жртвеник, наслаже дрва, па свеже свога сина Исака и положи га на жртвеник поврх дрва. ¹⁰ Тад Авра̂м узе нож да закоље свога сина. ¹¹ Али Анђео Господњи га позва с неба и рече му: „Авра̂ме! Авра̂ме!“

Он одговори: „Ево ме!“

¹² Анђео Господњи рече: „Не дижи руку на дечака, нити му шта чини! Сад знам да се бојиш Бога, јер ми ниси ускратио ни свога сина јединца.“

¹³ Авра̂м се обазре, и гле, иза њега ован; заплели му се рогови у грмље. Авра̂м приђе и узме овна, па га принесе на жртву свеспалницу уместо свога сина. ¹⁴ Авра̂м назва то место „Господ ће се постарати.“^[a] Зато се и данас каже: „На брду Господњег старања.“^[b]

Хоровођи. Псалам Давидов.

¹² Према томе, грех не сме више царевати у вашим смртним телима; не покоравајте се његовим жељама. ¹³ Не предајте своје удове да служе као оруђе неправде, него предајте себе Богу као они који су подигнути из смрти у живот, дајући своје удове Богу да служе као оруђе праведности. ¹⁴ Неће грех владати над вама, јер нисте под Законом, него под милошћу.

Робови праведности

¹⁵ Да ли то значи да ћемо грешити зато што нисмо више под Законом, него под милошћу? Никако! ¹⁶ Или, зар не знате да када се предате некоме на ропску покорност, ви сте у ствари робови ономе коме се покоравате – било греху који води у смрт, било послушности која води к праведности? ¹⁷ Али, хвала Богу што сте од срца послушали оно учење коме сте поверени, иако сте некад били робови греха. ¹⁸ Пошто сте, дакле, ослобођени греха, постали сте слуге праведности. ¹⁹ Говорим свакодневним језиком због слабости ваше природе. Као што сте некад предали своје удове да служе нечистоти и безакоњу, што води к све већем безакоњу, тако сада предајте своје удове да служе праведности, што води к посвећењу. ²⁰ Јер, када сте робовали греху, били сте слободни од праведности. ²¹ И какву сте корист имали од тога, чега се данас стидите? Исход тога је смрт. ²² А сада, пошто сте ослобођени греха, те служите Богу, имате добит која се огледа у посвећењу Богу, а крајњи исход је живот вечни. ²³ Јер је плата за грех смрт, а дар Божији је вечни живот у нашем Господу Христу Исусу.

⁴⁰ Ко вас прихвата, мене прихвата, а ко мене прихвата, прихвата онога који ме је послао. ⁴¹ Ко прихвата пророка зато што је пророк, тај ће примити пророчку плату. Ко прихвата праведника зато што је праведник, тај ће примити праведничку плату. ⁴² Ко напоји једног од ових незнатних само чашом хладне воде зато што је мој ученик, заиста вам кажем: тај човек неће бити лишен своје награде.“