Revised Common Lectionary (Semicontinuous)
Псалам Давидов. Када је био у јудејској пустињи.
1 Боже, ти си Бог мој,
кога тражим.
Жедна те је моја душа,
за тобом моје тело жуди
у земљи сувој и изнуреној,
у којој нема воде.
2 Да, у светилишту сам те видео,
видео твоју снагу и славу.
3 Зато што је твоја љубав боља од живота,
моје усне ће те хвалити.
4 Благосиљаћу те док сам жив;
дизаћу руке у молитви, твоје Име призивајући.
5 Бићу сит као од најбољег јела;
кличућим уснама моја уста ће те хвалити.
6 Сећам те се на својој постељи,
на тебе мислим у ноћним сатима.
7 Ти си Помагач мој,
зато у сенци твојих крила кличем.
8 Душа ми се приљубила уз тебе,
твоја ме десница придржава.
9 А они што би да ми узму живот, да га униште,
у Подземље ће отићи.
10 Биће предати мачу
и постати храна шакалима.
11 А цар ће се радовати у Богу.
Хвалиће се сви који му се заклињу на верност[a],
а уста лажљиваца биће запушена.
55 Док је гледао како Давид излази на мегдан Филистејцу, Саул упита Авнера, главног заповедника војске: »Авнере, чији је син тај младић?«
А Авнер одговори: »Живога ми тебе, царе, не знам.«
56 Тада цар рече: »Сазнај.«
57 Чим се Давид вратио пошто је убио Филистејца, Авнер га доведе пред Саула. А Давид је још у руци држао Филистејчеву главу.
58 »Чији си ти син, младићу?« упита га Саул.
А Давид одговори: »Ја сам син твога слуге Јесеја из Витлејема.«
Саулов страх од Давида
18 После Давидовог разговора са Саулом, Јонатан осети велику блискост с Давидом и заволе га као самога себе. 2 Од тога дана Саул задржа Давида крај себе и није га пуштао да се врати очевој кући. 3 Јонатан склопи савез са Давидом, јер га је заволео као самога себе. 4 Он скиде огртач који је носио и даде га Давиду, а тако и свој оклоп, па чак и свој мач, лук и појас.
5 Кад год га је Саул слао да нешто обави, Давид је то тако успешно чинио да га је Саул поставио за заповедника над ратницима. То је било мило не само свој војсци него и Сауловим службеницима.
Седма труба
15 Седми анђео затруби, и на небу се зачуше силни гласови који су говорили:
»Царство света постало је царство нашега Господа
и његовога Христа,
и он ће владати довека!«
16 А двадесет четири старешине, које су седеле на својим престолима пред Богом, падоше ничице и поклонише се Богу, 17 говорећи:
»Захваљујемо ти, Господе Боже, Сведржитељу,
који јеси и који си био,
што си узео своју велику силу
и почео да владаш!
18 Народи се разгневише,
и дође твој гнев
и време да се суди мртвима,
да се награде твоје слуге пророци
и свети и сви који се боје твога имена, мали и велики,
и да се униште они који су уништавали земљу!«
19 Тада се отвори Божији храм на небу и указа се Ковчег његовог савеза у његовом Храму. Севнуше муње, разлегоше се тутњава и грмљавина, настаде земљотрес и поче да пада силан грȁд.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International