Revised Common Lectionary (Semicontinuous)
Код грнчара
18 Реч од Господа је дошла Јеремији: 2 „Устани и сиђи у грнчареву кућу. Тамо ћу ти рећи своје речи.“ 3 Отишао сам у грнчареву кућу, а тамо, он ради нешто на грнчарском точку. 4 А посуда од глине, коју је грнчар вајао рукама се покварила. И он ју је вратио, па је обликовао другу посуду, баш какву је желео да направи.
5 Дошла ми је реч Господња и рекла: 6 „Доме Израиљев! Зар ја не могу да урадим са вама као овај грнчар? – говори Господ. Ево, попут глине у рукама грнчара, и ви сте у мојим рукама, доме Израиљев! 7 У часу кад објавим народу и царству да ћу да их ишчупам, срушим и разорим; 8 а тај се народ одврати од свог зла за које сам говорио, ја ћу се сажалити због пропасти коју сам наумио да им нанесем. 9 Или у часу кад објавим народу и царству да ћу да их градим и садим; 10 а они на моје очи чине зло и не слушају мој глас, ја ћу да одустанем од добра које сам наумио да им учиним.
11 Зато сад реци свима у Јуди и свим становницима Јерусалима: ’Овако каже Господ: ево, вајам пропаст на вас, против вас замисао смишљам. Нек се свако врати са свог пута злога, молим вас. Нека поправи и своје путеве и дела своја.’
Хоровођи. Давидов Псалам.
139 О, Господе, ти ме проничеш
и теби сам познат!
2 Знаш ме и кад седим и кад стојим,
познајеш ми мисли издалека.
3 Посматраш ме док ходам, док лежим,
и свестан си свих мојих путева.
4 Елем, још ми речи на језику нема,
а ти, ето, о, Господе, познајеш баш сваку!
5 Обухваташ ме и спреда и страга,
руку своју на мене полажеш.
6 Чудесно ми је то сазнање, узвишено,
немоћан сам да га схватим!
13 Да, ти си ми нутрину створио,
саткао ме у утроби мајке моје!
14 Хвалићу те што сам такав саздан,
запањујуће диван,
што су ти дела чудесна;
а душа је моја тога добро свесна.
15 Моје кости теби нису сакривене биле,
док сам био стваран на тајноме месту;
док сам био обликован у дубини земље.
16 Очи су ме твоје ко заметак гледале;
у твојој су књизи записани дани моји одређени,
а да још ни један од њих постојао није!
17 И како су ми драгоцене твоје мисли, Боже!
Како их је много кад се зброје!
18 Да их бројим,
више их је него песка;
а када се пробудим,
још увек сам са тобом.
1 Од Павла, сужња ради Христа Исуса, и од брата Тимотеја, нашем сараднику, вољеном Филимону, 2 сестри Апфији, и нашем саборцу Архипу, као и целој цркви која се окупља у твоме дому.
3 Милост вам и мир од Бога, Оца нашега, и Господа Исуса Христа.
4 Увек захваљујем своме Богу кад те спомињем у својим молитвама. 5 Слушам, наиме, о твојој љубави коју имаш према целом Божијем народу и о твојој вери у Господа Исуса. 6 Молим се да твоје учешће у заједничкој вери постане делотворно кроз дубље разумевање сваког благослова који имамо у нашем заједништву с Христом. 7 Имао сам, наиме, много радости и утехе од твоје љубави, брате, што си окрепио срца светих.
Павлова молба за Онисима
8 Стога, имам пуну слободу у Христу да ти заповедим шта си дужан да чиниш. 9 Али зато што те волим радије ћу те молити, такав какав сам, старац Павле, а сада и сужањ ради Христа. 10 Молим те за моје дете Онисима, коме сам постао духовни отац у тамновању. 11 Он ти је некад био некористан, али сада је и теби и мени постао користан[a]. 12 Шаљем ти га натраг, њега, срце моје. 13 Хтео сам да га задржим код себе да ми уместо тебе послужи за време мог тамновања ради Радосне вести. 14 Ипак, нисам ништа хтео да чиним без твога пристанка, да твоје добро дело не буде од морања, него од добре воље. 15 Јер можда је баш зато и био одвојен од тебе на кратко, да би га добио заувек, 16 али не више као роба, него много више од роба, као вољеног брата. Он је и мени нарочито драг, али је теби дражи, и као човек и као брат у Господу.
17 Према томе, ако ме сматраш за друга, прихвати га као мене самог. 18 Ако те је оштетио или ти нешто дугује, то стави на мој рачун. 19 Ја, Павле, лично потписујем: ја ћу платити; да не помињем да и себе самог дугујеш мени. 20 Да, брате, хајде да од тебе имам какве користи ради Господа; окрепи моје срце у Христу.
21 Ово сам ти написао уздајући се у твоју послушност, јер знам да ћеш учинити и више од онога што тражим.
Цена следбеништва
25 Једном, док је велико мноштво народа путовало с Исусом, он се окрену према њима и рече им: 26 „Ко долази к мени, а није му омрзао његов отац и мајка, жена и деца, браћа и сестре, па и сопствени живот, не може да буде мој ученик. 27 Ко не носи свој крст и не следи ме, не може да буде мој ученик.
28 Ако неко од вас хоће да зида кулу, он прво седне и прорачуна колики ће бити трошак, да види има ли довољно да заврши. 29 У противном, поставиће темељ, а неће моћи да доврши градњу. Сви који то виде, ругаће му се 30 и говорити: ’Овај човек је почео да зида, а није могао да заврши!’
31 Или који цар иде у рат против другог цара, а да прво не седне и размотри може ли да се са десет хиљада војника одупре ономе који иде на њега са двадесет хиљада? 32 Ако не може, послаће изасланике моћнијем цару док је овај још далеко, да разговарају о миру. 33 Према томе, сваки од вас ко се не одрекне свега што има, не може да буде мој ученик.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.