Revised Common Lectionary (Semicontinuous)

³ Ти смртника враћаш у прашину
    и говориш: „Вратите се, о, потомци људи!“
⁴ Јер је у твојим очима хиљаду година
    попут минулог, јучерашњег дана
    и попут смене ноћне страже.
⁵ Односиш их ко бујица, попут сна су,
    јутром су ко трава изникнули;
⁶ ујутро цветају и расту,
    а увече суше се и вену.

¹³ О, Господе, окрени се! Докле више?
    Смилуј се на своје слуге.
¹⁴ Милошћу нас својом ујутро нахрани;
    да кличемо, да се веселимо кроз све своје дане!
¹⁵ Обрадуј нас за све оне дане кад си нас тлачио,
    за године гледане недаће.
¹⁶ Нек слугама твојим прикаже се дело твоје
    и њиховој деци величанство твоје!

¹⁷ Нек наклоност Господа, Бога нашег, почива на нама.
    Шта радили у томе успели!
    Шта радили у томе успели!

32 Чујте, небеса, говорићу,
    слушај, земљо, беседу уста мојих.
² Као киша нека дажди поука моја,
    као роса нек се спусти беседа моја,
као пљусак на младу траву,
    као ситна киша на младо биље.

³ Јер, објавићу име Господње,
    величајте Бога нашега!
⁴ Он је Стена, без мане је дело његово,
    јер праведни су сви путеви његови.
Бог је веран, он је беспрекоран,
    праведан је он и правичан.

⁵ А они се искварише,
    нису више деца његова,
јер срама немају,
    нараштај су опак и изопачен.
⁶ Зар овако враћаш Господу,
    народе безумни и немудри?
Није ли он твој отац који те је створио,
    који те је начинио и ојачао?

⁷ Спомените се давних дана,
    расудите о годинама минулих векова.
Упитај свог оца,
    он ће ти објаснити,
и своје старешине,
    они ће ти рећи.
⁸ Кад је Свевишњи делио наследство народима,
    кад је делио потомке људске,
поставио је границе народима,
    према броју синова Израиљевих^[a].
⁹ Јер, наследство Господње,
    народ је његов,
Јаков је део његов,
    његово је он наследство.

¹⁰ Нашао га је у земљи пустињској,
    у пустари страшној где ничега нема.
Бранио га је, збринуо га
    и заштитио ко зеницу ока свога.
¹¹ Као што орао бди над својим гнездом,
    и лебди над својим птићима,
као што шири своја крила и узима их,
    те их носи на својим перима,
¹² тако их је са̂м Господ водио;
    другог бога не би поред њега.

¹³ На висине га је земаљске посадио,
    те је јео урод са поља,
хранио га медом из литице,
    и уљем из најтврђе стене;
¹⁴ маслом од стоке,
    млеком од стада,
овновима и јарцима васанским
    и пшеницом понајбољом.
Пио си вино, крв грожђа.