Revised Common Lectionary (Semicontinuous)

Давидова молитва.

³ Јаков је пред собом послао гласнике своме брату Исаву у земљу Сир, у едомску пустару. ⁴ Заповедио им је: „Овако реците моме господару Исаву: ’Овако каже твој слуга Јаков: Живео сам у туђини код Лавана и тамо сам се задржао све до сад. ⁵ Стекао сам волове, магарце, овце, слуге и слушкиње. Шаљем ову поруку моме господару, не бих ли стекао твоју наклоност.’“

⁶ Гласници су се вратили к Јакову и рекли му: „Били смо код твога брата Исава, и ево, он ти долази у сусрет са четири стотине својих људи.“

⁷ Јаков се на то препадне и узнемири. Зато је поделио на два табора људе са њим, а такође и овце, стоку и камиле, ⁸ мислећи: „Ако Исав наиђе на један табор и нападне га, преостали табор би још могао утећи.“

⁹ Јаков се тада помолио: „О, Боже мога оца, Авра̂ма! О, Боже мога оца, Исака! О, Господе, који си ми рекао: ’Врати се у своју земљу, у своје родно место, и ја ћу се показати добростивим према теби.’ ¹⁰ Недостојан сам све твоје милости и све твоје верности што си исказао своме слузи. Јер, некада сам само са штапом прешао преко овог Јордана, а сад имам два табора. ¹¹ Избави ме, молим те, из руку мога брата, из руку Исавових, јер се бојим да би могао да дође и убије и мене и мајке с децом. ¹² А ти си рекао: ’Свакако ћу се показати добрим према теби и учинити да твога потомства буде као песка у мору, који се од мноштва не да пребројити.’“

¹³ Ту ноћ је провео тамо. Онда је од стоке што је имао са собом припремио дар за свога брата Исава: ¹⁴ две стотине коза и двадесет јараца, две стотине оваца и двадесет овнова, ¹⁵ тридесет камила дојилица са њиховим младунцима, четрдесет крава и десет бикова, двадесет магарица и десет магараца. ¹⁶ Њих је предао својим слугама, свако стадо посебно, и рекао им: „Ви крените преда мном, али држите растојање међу стадима.“

¹⁷ Затим је наредио првоме: „Кад сретнеш мога брата Исава, и он те упита: ’Чији си ти? Куда идеш? Чија су ова стада пред тобом?’, ¹⁸ ти реци: ’Она припадају твоме слузи Јакову; ово је дар који шаље своме господару Исаву. Он, ево, долази за нама.’“

¹⁹ Такав је налог издао и другом и трећем, као и свим осталима који су ишли за стадима, рекавши: „То ћете рећи Исаву кад га сретнете. ²⁰ Такође реците: ’Ево, твој слуга Јаков такође иде за нама.’“ Мислио је, наиме: „Умилостивићу прво Исава даром који иде преда мном, а онда ћу се суочити с њим. Можда ће ми тада опростити.“ ²¹ Тако је дар отишао пред њим, док је он са̂м преноћио у табору.

³⁷ Ове Петрове речи су дубоко ожалостиле срца окупљених, те су упитали апостоле: „Браћо, шта треба да радимо?“

³⁸ Петар им је одговорио: „Покајте се, па нека се свако од вас крсти у име Исуса Христа за опроштење греха; онда ћете примити дар – Духа Светог. ³⁹ Њега је Христос обећао вама, вашем потомству и онима који живе далеко одавде, свима које позове Господ Бог наш.“

⁴⁰ Петар их је још дуго уверавао и опомињао: „Избавите се од овог изопаченог нараштаја.“ ⁴¹ Они који су прихватили његову поруку су били крштени. Тог дана се око три хиљаде људи придружило Цркви.

Живот првих хришћана

⁴² Сви ученици су били истрајни у слушању апостолског учења, у заједништву, у заједничким обедима и молитвама. ⁴³ Сви су били испуњени страхопоштовањем, јер су апостоли чинили многа чуда и знаке. ⁴⁴ Они који су поверовали били су стално заједно и све им је било заједничко. ⁴⁵ Продавали су своја имања и остале вредности и делили сваком према његовој потреби. ⁴⁶ Сваког дана су се једнодушно окупљали у храму, састајали се на заједничким обедима по кућама и примали храну искрена и радосна срца ⁴⁷ хвалећи Бога. Зато су уживали благонаклоност целог народа, а Господ је сваког дана умножавао број спасених.