Revised Common Lectionary (Semicontinuous)

Јаков на превару добија очев благослов

27 Кад је Исак остарео, вид му се угасио, тако да није могао да види. Позове он свога старијег сина Исава и рече му: „Сине!“

Овај му одговори: „Ево ме!“

² Исак му рече: „Ево, остарео сам а не знам кад ћу умрети. ³ Зато узми сад свој тоболац и лук, па пођи у пустару и улови неку дивљач за мене. ⁴ Онда ми скувај укусно јело, онако како волим, па ми донеси да једем, да те благословим пре него што умрем.“

⁵ Али Ревека је чула шта је Исак рекао своме сину Исаву. Кад је Исав отишао у пустару да улови дивљач своме оцу, ⁶ Ревека рече своме сину Јакову: „Ево, управо сам чула како твој отац говори твоме брату Исаву: ⁷ ’Донеси ми дивљач и скувај ми укусно јело да једем, па да те благословим у присуству Господњем пре него што умрем.’ ⁸ Зато, сине мој, послушај ме и учини оно што ти наредим. ⁹ Иди до стада па ми донеси оданде два лепа јарета, а ја ћу од њих припремити укусно јело за твога оца, баш како он воли. ¹⁰ Онда то однеси твоме оцу да једе, да те благослови пре него што умре.“

¹¹ Јаков рече својој мајци Ревеки: „Али мој брат Исав је космат, а ја сам без длака. ¹² Шта ако ме отац дотакне? Онда ће ме сматрати варалицом, па ћу на себе навући проклетство, а не благослов.“

¹³ Његова мајка му одговори на то: „Твоје проклетство нека падне на мене, сине мој. Само ти мене слушај и донеси ми јариће.“

¹⁴ Јаков оде па их донесе својој мајци, а она од њих приправи укусно јело, баш како је његов отац волео. ¹⁵ Онда Ревека узме најбољу одећу свога старијега сина Исава што је имала у кући и у њу обуче свога млађег сина Јакова. ¹⁶ А јарећом кожом обложи његове руке и голи део врата. ¹⁷ Онда је у руке свога сина Јакова ставила укусно јело и хлеб што је приправила.

Закон и грех

⁷ Према томе, шта ћемо рећи? Да ли је Закон грех? Никако! Ипак, ја не бих знао шта је грех да нема Закона. Јер, не бих знао шта је пожуда да Закон није рекао: „Не пожели!“ ⁸ Грех је по заповести ухватио прилику и изазвао у мени сваку пожуду. Наиме, грех је без Закона мртав. ⁹ Раније сам живео без Закона, али кад је заповест дошла, грех је оживео, ¹⁰ те сам ја умро. Тако ме је заповест, која је требало да ме води у живот, довела до смрти. ¹¹ Грех је, наиме, ухватио прилику преко заповести, завео ме и путем ње убио. ¹² Закон је свет и заповест је света, праведна и добра.

¹³ Значи ли то да ми је добро донело смрт? Нипошто! Ипак, да би се грех показао грехом, он ме је посредством добра довео до смрти, тако да би се путем заповести грех показао до крајности грешним.

¹⁴ Знамо, наиме, да је Закон духован, а да сам ја телесан и као такав у ропству греха. ¹⁵ Наиме, ја не разумем своје поступке, јер не чиним оно што хоћу, него оно што мрзим. ¹⁶ А ако чиним оно што нећу, слажем се да је Закон добар. ¹⁷ Ипак, то сад не чиним више ја, него грех који станује у мени. ¹⁸ Знам, наиме, да никакво добро не станује у мени, то јест у моме телу. Наиме, имам жељу да чиним добро, али нисам у стању да га чиним. ¹⁹ Јер, не чиним добро које хоћу, већ зло које нећу. ²⁰ Ако, дакле, чиним оно што нећу, онда то не чиним ја са̂м, већ грех који станује у мени.