Revised Common Lectionary (Complementary)
Песма приликом успињања до Храма. Давидова.
1 О како је добро и како мило
кад браћа живе заједно –
2 као на глави драгоцено уље
које се спушта низ браду, браду Ааронову,
које се спушта на оковратник његове одоре,
3 као роса са Хермона
која се спушта на гору Сион.
Тамо је ГОСПОД обећао свој благослов:
живот вечни.
4 »Шта се догодило?« упита га Давид. »Испричај ми!«
»Војска је побегла из боја«, одврати човек, »али много војника је и погинуло. И Саул и његов син Јонатан су мртви.«
5 На то Давид упита младића који му је донео вест: »Откуд знаш да су Саул и његов син Јонатан мртви?«
6 »Случајно сам се затекао на гори Гилбои«, одговори младић, »и наишао на Саула. Био је ослоњен на своје копље, а борна кола и коњаници само што нису стигли до њега. 7 Он се окрену и угледа ме, па ме позва, а ја рекох: ‚Молим?‘ 8 Он ме упита: ‚Ко си?‘ а ја му рекох: ‚Амалечанин.‘ 9 Он ми на то рече: ‚Стани над мене и убиј ме! У смртним сам мукама, али сам још жив.‘ 10 Тако ја стадох над њега и убих га, јер сам знао да, онако рањен, неће остати жив. Онда сам скинуо круну с његове главе и наруквицу која му је била на руци, па сам их, ево, донео теби, господару.«
11 На то Давид зграби и раздре своју одећу, а тако учинише и сви људи с њим. 12 Жалили су, плакали и постили до вечери зато што су Саул и Јонатан, ГОСПОДЊА војска и израелски народ пали од мача.
13 Давид упита оног младића који му је донео вест: »Одакле си?«
»Ја сам син једног дошљака, Амалечанина«, одговори овај.
14 »Како си се усудио да дигнеш руку на помазаника ГОСПОДЊЕГ и да га убијеш?« упита га Давид, 15 па позва једнога од својих слугу рекавши: »Дођи и погуби овога!«
И слуга га уби.
Док је младић умирао, 16 Давид му добаци: »Сâм си крив за своју смрт, јер си сведочио сâм против себе када си рекао: ‚Убио сам помазаника ГОСПОДЊЕГ.‘«
Давидова тужбалица за Саулом и Јонатаном
17 Тада Давид испева ову тужбалицу о Саулу и његовом сину Јонатану 18 и рече: »Нека Јудеји уче ову Песму о лŷку.« Та песма је записана у Књизи Јашаревој.
19 »Слава твоја, Израеле, покошена
на твојим висовима лежи.
О како падоше ратници!
20 Не причај о томе у Гату,
не обзнањуј то на улицама Ашкелона,
да филистејским кћерима не буде мило,
да се не обрадују кћери необрезаних.
21 Ој горе гилбоанске, немале ни росе ни кише,
ни њива што принос жртвени рађају,
јер на вама је штит ратников окаљан,
штит Саулов уљем непремазан.
22 Од крви побијених, од сала ратникâ
није се лŷк Јонатанов окретао,
нити се мач Саулов враћао ненасићен.
23 Саул и Јонатан, за живота вољени и мили,
ни у смрти нису раздвојени.
Од орлова беху бржи,
од лавова снажнији.
24 Кћери израелске, за Саулом плачите.
У скерлет вас је и гиздаво рухо облачио,
златним украсима китио вам одећу.
25 О како у боју падоше ратници!
На висовима твојим Јонатан покошен лежи.
26 Срце ми се цепа за тобом, Јонатане, брате,
много сам те волео.
Љубав ми је твоја дивнија била
од љубави жена.
27 О како падоше ратници
и скрши се бојно оружје!«
27 Тих дана из Јерусалима у Антиохију дођоше неки пророци. 28 Један од њих, по имену Агав, устаде и кроз Духа предсказа да ће се велика глад проширити по целом свету, а тако је и било за Клаудијеве владавине. 29 Стога ученици одлучише да сваки од њих, према својим могућностима, пошаље помоћ браћи која су живела у Јудеји. 30 Тако и учинише, па по Варнави и Савлу послаше старешинама.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International