Revised Common Lectionary (Complementary)

Хоровођи, „Радосница“. Псалам Давидов.

Авра̂м и Сара у Герару

20 Оданде Авра̂м оде у крајеве Негева и настани се између Кадиса и Сура. Док је у Герару живео као странац, ² Авра̂м је за своју жену Сару рекао да му је сестра. Стога је Авимелех, цар Герара, послао по Сару и узео је к себи.

³ Али Бог се указао Авимелеху ноћу у сну и рекао му: „Због жене коју си узео к себи, мораш умрети, јер је она удата жена.“

⁴ Међутим, Авимелех јој се није приближавао. На то Авимелех рече: „Господе, зар ћеш и недужан народ побити? ⁵ Није ли ми тај човек рекао да му је она сестра? А и она је рекла да јој је он брат. Учинио сам то чисте савести, и нисам окаљао руке.“

⁶ Бог му у сну одговори: „Знам ја да си то учинио чисте савести; у ствари, ја сам те спречио да не згрешиш против мене; зато ти нисам дозволио да је такнеш. ⁷ Стога сад врати жену њеном мужу; он је, наиме, пророк, па ће се молити за тебе да не умреш. Ако ли је не вратиш, сигурно ћеш умрети и ти и сви твоји.“

⁸ Авимелех устане у рано јутро и позва све своје слуге и исприча им све што се десило. Људе обузе велики страх. ⁹ Авимелех затим позва Авра̂ма и рече му: „Шта си нам то учинио? И чиме сам се то огрешио о тебе, да на мене и моје царство свалиш толики грех? Понео си се према мени толико лоше, како се нико не би понео према било коме.“ ¹⁰ Авимелех упита Авра̂ма: „Шта те је навело да учиниш такву ствар?“

¹¹ Авра̂м одговори: „Заиста сам мислио да нема Божијег страха у овом месту, и да ће ме убити због моје жене. ¹² А она је заиста моја сестра, ћерка мога оца, али не и моје мајке, па сам је оженио. ¹³ Кад ме је Бог послао из дома мога оца у туђину, ја сам јој рекао: ’Учини ми ову услугу: где год пођемо, реци – он ми је брат.’“

¹⁴ Авимелех узе оваца, крупне стоке, слуге и слушкиње, па их даде Авра̂му. Вратио му је и његову жену Сару. ¹⁵ Авимелех рече: „Ево, моја ти је земља отворена. Настани се где год ти се свиђа.“

¹⁶ А Сари је рекао: „Ево, дајем твом брату хиљаду сребрњака, као доказ твоје невиности пред свима што су с тобом;^[a] тиме си потпуно оправдана.“

¹⁷ Затим се Авра̂м помолио, те је Господ исцелио Авимелеха, његову жену, и његове слушкиње, те су поново могле да рађају. ¹⁸ Господ је, наиме, због Саре, Авра̂мове жене, учинио неродном сваку жену у Авимелеховом дому.

²³ Пре него што је дошла вера, Закон нас је чувао као затворенике за веру која је имала да се објави. ²⁴ Тако је Закон постао наш одгојитељ за Христа, да бисмо вером стекли праведност пред Богом. ²⁵ Али, пошто је наступила вера, нисмо више под стегом одгојитеља.

²⁶ Стога сте сви деца Божија посредством вере у Христа Исуса. ²⁷ Јер, сви ви који сте се у Христа крстили, у Христа сте се обукли. ²⁸ Зато нема више ни Јеврејина ни Грка, ни роба ни слободнога, нема више ни мушко ни женско, јер сте сви једно у Христу Исусу. ²⁹ Ако, дакле, припадате Христу, онда сте Авра̂мово потомство, наследници по обећању.