Revised Common Lectionary (Complementary)

Јеремија у смртној опасности

26 Почетком владавине Јехојакима сина Јосијиног, цара Јуде, дође ми ова реч од ГОСПОДА: ² »Овако каже ГОСПОД: Стани у двориште Дома ГОСПОДЊЕГ и говори свима из градова Јуде који долазе да се поклоне у Дому ГОСПОДЊЕМ. Кажи им све што ти заповедам и немој да изоставиш ниједну реч. ³ Можда ће послушати, па ће се сваки окренути од свога злог начина живота и ја ћу се предомислити и нећу на њих довести велику несрећу коју сам наумио да на њих доведем због њихових злих дела. ⁴ Реци им: ‚Овако каже ГОСПОД: Ако ме не будете слушали и држали се мога Закона, који сам ставио пред вас, ⁵ и ако не будете послушали речи мојих слугу пророка, које сам вам непрестано слао иако их нисте слушали, ⁶ онда ћу учинити с овим Домом исто што и са Шилом, а овај град ћу учинити клетвом свим народима на земљи.‘«

⁷ Свештеници, пророци и сав народ чули су Јеремију када је све ово говорио у Дому ГОСПОДЊЕМ.

⁸ Али, чим је Јеремија изговорио свему народу све што му је ГОСПОД заповедио да каже, свештеници, пророци и сав народ шчепаше га и рекоше: »Мораш да умреш! ⁹ Зашто си пророковао да ће овај Дом бити као Шило и да ће овај град бити опустошен и да нико у њему неће живети?«

И сав народ се натисну око Јеремије у Дому ГОСПОДЊЕМ.

¹² Тада Јеремија рече свим службеницима и свему народу: »ГОСПОД ме је послао да пророкујем против овога Дома и овога града све оно што сте чули. ¹³ Стога промените свој начин живота и своја дела и слушајте ГОСПОДА, свога Бога. Тада ће се ГОСПОД предомислити и неће на вас довести велику несрећу којом вам је запретио. ¹⁴ А што се мене тиче – у вашим сам рукама. Учините са мном што год мислите да је добро и исправно. ¹⁵ Али будите сигурни: ако ме погубите, ви, овај град и његови житељи бићете криви за проливање недужне крви. Јер, ГОСПОД ме је заиста послао вама да вам све ово кажем.«

Стефан ухваћен

⁸ А Стефан, човек пун милости и силе, чинио је велика чуда и знамења међу народом. ⁹ Али, дигоше се неки из такозване Синагоге слободњака – Киринци, Александринци, као и они из Киликије и Азије – па почеше да се препиру са Стефаном. ¹⁰ А пошто нису могли да се супротставе мудрости и Духу којим је говорио, ¹¹ наговорише неке људе да кажу: »Чули смо га како вређа Мојсија и Бога.«

¹² Тако подбунише народ, старешине и учитеље закона, па ови дођоше, зграбише га и одвукоше пред Синедрион. ¹³ А подметнуше и лажне сведоке, који рекоше: »Овај човек непрестано говори против овог светог места и против Закона. ¹⁴ Чули смо га, наиме, како говори да ће Исус Назарећанин разорити ово место и изменити обичаје које нам је предао Мојсије.«

¹⁵ А сви који су седели у Синедриону и нетремице гледали у Стефана, видеше да му је лице као лице анђела.

⁵¹ »Ви тврдоглави и непокорни^[a]! Увек се противите Светоме Духу! Исти сте као ваши праоци! ⁵² Којег пророка нису ваши праоци прогонили? Чак су и убили оне који су предсказали долазак Праведника. Њега сте сада издали и убили ви, ⁵³ који сте преко анђелâ примили Закон, али му се нисте покорили.«

Стефанова смрт

⁵⁴ Када су они то чули, силно се разљутише и почеше да шкргућу зубима на њега.

⁵⁵ А он, пун Светога Духа, загледа се у небо и виде Божију славу и Исуса како стоји Богу здесна, ⁵⁶ па рече: »Ево, гледам небеса отворена и Сина човечијега како стоји Богу здесна.«

⁵⁷ Али они почеше да вичу из свега гласа, запушише уши, па сложно навалише на њега. ⁵⁸ Онда га одвукоше из града и засуше камењем. А сведоци одложише своју одећу код ногу младића који се звао Савле.

⁵⁹ Док су га засипали камењем, Стефан повика: »Господе Исусе, прими мој дух.«

⁶⁰ Онда паде на колена и повика из свега гласа: »Господе, не узми им ово за грех!«

И када је то рекао, умре^[b].