Revised Common Lectionary (Complementary)

² У пустињи је цела израиљска заједница почела да гунђа против Мојсија и Арона. ³ Израиљци су им говорили: „Е, да смо само помрли од Господње руке у Египту! Тамо смо седели око лонаца с месом и јели хлеба до миле воље. А ви сте нас довели у ову пустињу да поморите глађу сав овај збор.“

⁴ Тада Господ рече Мојсију: „Ево, послаћу вам кишу хлеба с неба. Нека народ излази и скупља колико му је потребно за тај дан. Тако ћу их искушати да видим хоће ли следити мој Закон или не.

⁹ Мојсије рече Арону: „Реци свој израиљској заједници: ’Приступите Господу јер је чуо ваше гунђање!’“

¹⁰ Док је Арон говорио свој израиљској заједници, они се окрену према пустињи, и тада се појави у облаку слава Господња.

¹¹ Тада Господ рече Мојсију: ¹² „Чуо сам гунђање Израиљаца. Реци им овако: ’Увече ћете јести месо, а ујутро хлеба до миле воље. Тада ћете знати да сам ја Господ, ваш Бог.’“

¹³ Увече долете препелице и прекрију табор, а ујутро је роса била свуда око табора. ¹⁴ Кад се слој росе дигао, површина пустиње је била покривена нечим ситним, пахуљастим, сличним мразу по земљи. ¹⁵ Видевши то, Израиљци су питали једни друге: „Шта је ово?^[a]“, јер нису знали шта је то.

Мојсије им рече: „То је хлеб који вам је Господ дао за храну.“

Позив на јединство

4 Зато вас молим, ја, сужањ ради Господа, да живите достојно позива на који сте позвани. ² Будите понизни, кротки и стрпљиви. С љубављу подносите једни друге. ³ Уложите труд да одржите духовно јединство које Дух твори миром који вас повезује. ⁴ Једно је тело и један је Дух, као што је једна нада на коју вас је Бог позвао. ⁵ Један Господ, једна вера, једно крштење. ⁶ Један је Бог и Отац свију. Он је над свима, све прожима, у свему је. ⁷ А на нама се показује Божија милост, према дару који даје Христос. ⁸ Зато Писмо каже:

⁹ А то „попе се“, шта друго значи него да је претходно сишао у доње пределе, то јест, на земљу? ¹⁰ Онај који је сишао, исти је онај који се попео поврх небеса, да све испуни својим присуством. ¹¹ Он је са̂м поставио неке за апостоле, неке за пророке, неке за проповеднике Радосне вести, а неке за пастире и учитеље, ¹² да припреми свете за службу, за изградњу тела Христовог. ¹³ Тако ћемо сви доћи до јединства у вери и спознаје Сина Божијег, те сазрети у једног човека, растући до пуне висине Христове.

¹⁴ Тако нећемо више бити незрели које љуља сваки ветар учења лукавих људи, који се служе преваром да обману друге. ¹⁵ Зато говоримо истину у љубави, да на сваки начин израстемо до Христа, који је глава. ¹⁶ Он повезује све тело у једно и држи га повезано, на тај начин што сваки зглоб пружа одговарајућу потпору сваком поједином уду. То чини да тело расте и изграђује се кроз љубав.

²⁴ Када је, дакле, народ видео да тамо нема ни Исуса ни његових ученика, ушли су у бродиће и отишли у Кафарнаум да га траже.

²⁵ Нашли су га с друге стране језера и рекли му: „Учитељу, када си дошао овамо?“

²⁶ Исус им рече: „Заиста, заиста вам кажем: не тражите ме ви зато што сте видели знаке, него зато што сте јели хлебове и наситили се. ²⁷ Не радите за храну која пропада, него за храну која остаје за вечни живот. Такву храну ће вам дати Син Човечији, јер је на њега Бог Отац утиснуо свој печат.“

²⁸ Они га упиташе: „Шта треба да радимо да бисмо чинили дела која Бог тражи?“

²⁹ Исус им одговори: „Ово је дело које Бог тражи: да верујете у онога кога је он послао.“

³⁰ Они га онда упиташе: „Какав ћеш знак учинити, да бисмо веровали у тебе кад га видимо? Шта ћеш, дакле, да учиниш? ³¹ Наши преци су јели ману у пустињи, као што је написано у Писму: ’Даде им хлеб са неба да једу.’“

³² Исус им рече: „Заиста, заиста вам кажем: није вам Мојсије дао хлеб са неба, него вам мој Отац даје истински хлеб. ³³ Хлеб који Бог даје јесте онај који силази са неба и даје живот свету.“

³⁴ Тада му рекоше: „Господе, дај нам заувек тај хлеб!“

³⁵ Исус им рече: „Ја сам хлеб живота; ко долази к мени неће огладнети и ко верује у мене никада неће ожеднети.