Revised Common Lectionary (Complementary)
Јеремијина тужбалица
7 Завео си ме, о, Господе, и ја сам заведен!
Надјачао си ме и надвладао ме.
Свако ми се руга, целодневна сам им
и прича и подсмех.
8 Кад год говорим, ја вапим.
„Насиље и пустош“ вичем!
А Господња реч ми је постала ругло
и целодневни церек.
9 А рекао сам: „Не спомињем га више!
Више не говорим у његово име!“
Али у срцу ми је било као ватра,
као пламен стешњен у костима.
Изнурило ме је и више нисам могао
да се суздржавам.
10 Чујем шапат многих око мене
и ужас је свуда унаоколо:
„Одајте га! Хајде да га одамо!“
Сада свако с ким сам био у миру
вреба на мој пад:
„Можда се и да завести,
па ћемо га надвладати
и осветићемо му се!“
11 А Господ је са мном као ратник свиреп.
Зато ће да посрну гонитељи моји, ништа ми не могу!
Посрамиће се силно јер неће успети,
за незаборав вечни биће њихова срамота.
12 О, Господе над војскама, који праведника испитујеш,
који видиш и нутрину и срце;
нек над њима и ја видим ту освету твоју,
јер парницу своју ја сам изложио теби.
13 Певајте Господу!
Славите Господа
јер из зликовачких руку
душу убогог избавља!
7 Јер ја због тебе трпим презир,
лице моје прекрила је брука.
8 Браћи својој незнанац постадох,
туђинац сам деци моје мајке.
9 Изједа ме ревност за твој Дом.
Увреде оних који тебе вређају,
пале су на мене.
10 Плакао сам и постио,
и то ми је на презир било.
11 За одећу себи кострет огрнух,
и постадох ругло за њих.
12 О мени причају они што седе на градским вратима
и певају песме пијанице.
13 А ја се само теби молим, о, Господе,
у време повољно;
Боже, услиши ме по обилном твоме смиловању,
по верности свог спасења.
14 Из блата ме ослободи,
не дај да потонем;
ослободи ме од оних што ме мрзе,
од дубоких вода.
15 Бујица воде нек ме не захвати,
нек ме не прогута дубина
и ждрело њено нада мном не затвори се.
16 Услиши ме, Господе,
јер је добра милост твоја;
по големом милосрђу своме
на мене се осврни.
17 Лице своје од свог слуге не сакривај,
јер сам на мукама;
похитај, услиши ме.
18 Приђи ближе души мојој, откупи је;
ради мојих противника, избави ме.
Мртви греху, а живи Богу
6 Шта ћемо, дакле, рећи? Треба ли да наставимо са животом у греху да би се милост увећала? 2 Никако! Како ћемо ми, који смо умрли греху, и даље живети у њему? 3 Или, зар не знате да смо ми, који смо крштењем сједињени с Христом Исусом, истим крштењем сједињени и с његовом смрћу? 4 Тако смо, дакле, крштењем сахрањени с Христом у његову смрт, да бисмо, као што је Христос устао из мртвих Очевом славном силом, и ми могли да живимо новим животом. 5 Ако смо се, дакле, саживели са сликом његове смрти, онда ћемо се саживети и са сликом његовог ускрсења. 6 Знамо, наиме, да је наш стари човек разапет с Христом, да се обеснажи наше тело, те да не будемо више робови греху. 7 Јер, онај који је мртав, ослобођен је од греха. 8 Но, ако смо умрли са Христом, верујемо да ћемо и живети са њим. 9 Знамо, наиме, да је Христос устао из мртвих и да никада више неће умрети, јер смрт више не влада над њим. 10 Јер, кад је Христос умро, умро је греху једном за свагда; а живот који сада живи, живи за Бога.
11 Тако и ви себе сматрајте мртвима греху, а живима Богу у Христу Исусу.
24 Ученик није изнад свога учитеља, нити је слуга изнад свога господара. 25 Ученику је довољно да буде као његов учитељ и слузи да буде као његов господар. Ако су домаћина назвали Веелзевулом, колико ће погрднијим именима назвати његове укућане.
Не треба се плашити
26 Зато се не бојте људи, јер нема ничег што је скривено, да се неће открити, нити тајног, да се неће дознати. 27 Што вам кажем у тами, реците на светлу и што вам се тихо каже на ухо, објавите гласно с кровова.
28 Не бојте се оних који убијају тело; они душу не могу убити. Више се бојте онога који може и душу и тело да погуби у паклу. 29 Зар се не продају два врапца за један новчић? Ипак, ни један од њих не пада на земљу а да то дозволи ваш Отац. 30 А вама су и све власи на глави пребројане. 31 Зато се не бојте: ви вредите много више од јата врабаца.
32 Ко год мене призна пред људима, признаћу и ја њега пред Оцем својим који је на небесима. 33 А ко год се одрекне мене пред људима, одрећи ћу се и ја њега пред мојим Оцем који је на небесима.
34 Не мислите да сам дошао да донесем мир на земљу. Нисам дошао да донесем мир, него мач. 35 Ја сам, наиме, дошао
’да раздвојим човека од његовог оца,
и ћерку од њене мајке,
и снаху од свекрве.
36 Човеку ће његови укућани
постати непријатељи.’
37 Ко своју мајку више воли од мене, није достојан да буде мој следбеник, и ко своју ћерку више воли од мене, није достојан мене. 38 Ко не узима свој крст и не следи ме, није достојан мене. 39 Ко хоће да нађе свој живот, изгубиће га, а ко изгуби свој живот ради мене, наћи ће га.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.