Revised Common Lectionary (Complementary)

Давидова молитва.

Јуда и Тамара

38 У то време се Јуда одселио од своје браће и настанио код Одоламејца по имену Хира. ² Ту је Јуда запазио ћерку неког Хананца који се звао Шуа, па ју је узео за жену и легао с њом. ³ Она је затруднела и родила сина, коме је Јуда дао име Ир. ⁴ Поново је затруднела и родила сина, коме је дала име Авнан. ⁵ Још једном је родила сина и дала му име Силом. Јуда је био у Хезиву када га је родила.

⁶ Јуда је оженио свога првенца Ира девојком по имену Тамара. ⁷ Али Ир је учинио зло пред Господом, те га је Господ погубио.

⁸ Тада Јуда рече Авнану: „Лези с женом свога брата и изврши према њој деверску дужност и подигни потомство своме брату.“ ⁹ Знајући да се потомство неће рачунати као његово, Авнан је испуштао семе на земљу кад год би легао са женом свога брата, да не би дао потомство своме брату. ¹⁰ То што је учинио било је зло пред Господом и зато је Господ и њега погубио.

¹¹ Јуда рече својој снахи Тамари: „Остани као удовица у дому свога оца док не одрасте мој син Силом.“ Мислио је, наиме: „Само да не умре и он као његова браћа.“ Зато је Тамара отишла да живи у дому свога оца.

¹² Након много времена умре Јудина жена, ћерка Шуина. Кад су прошли дани жалости, Јуда оде горе у Тимну да стриже овце са својим пријатељем Одоламејцем Хиром.

¹³ Тамари јаве: „Ено ти свекар оде у Тимну да стриже овце.“ ¹⁴ Тада Тамара скине удовичко рухо, покрије лице копреном и умота се, те седне на улазу у Енајим што је на путу за Тимну. Видела је, наиме, да је Силом одрастао, али да му је нису дали за жену.

¹⁵ Кад ју је Јуда угледао, помислио је да је блудница, јер је била покрила лице. ¹⁶ Сврати он к њој с пута и рече: „Дај да легнем с тобом.“ Није знао, наиме, да му је то снаха.

Она му рече: „Шта ћеш ми дати ако легнеш са мном?“

¹⁷ „Послаћу ти једно јаре из стада“ – одговори Јуда.

Она му рече: „Може, ако оставиш залог док га не пошаљеш.“

¹⁸ „Какав залог да ти оставим?“ – упита он.

Она рече: „Твој печат, врпцу и штап што ти је у руци.“ Дао јој је и једно и друго. Потом легне с њом и она затрудни. ¹⁹ Онда је устала и вратила се; скинула је копрену с лица и поново обукла своје удовичко рухо.

²⁰ Јуда пошаље јаре преко свог пријатеља Одоламејца да откупи залог од оне жене. Но, овај је није нашао. ²¹ Питао је људе из тог места: „Где је храмска блудница што је била ту код пута за Енајим?“

„Овде није било храмске блуднице“ – рекоше му.

²² Одоламејац се врати к Јуди и рече: „Нисам је нашао. Шта више, људи тог места су ми рекли да тамо није било храмске блуднице.“

²³ Јуда рече: „Да се не обрукамо, нек она задржи то што има. Ето, ја сам јој послао јаре, али је ти ниси нашао.“

²⁴ Око три месеца касније, јаве Јуди: „Твоја снаха Тамара се одала блудничењу, па је чак и затруднела у блудничењу.“

„Изведите је – нареди Јуда – па нека се спали!“

²⁵ Док су је изводили, она поручи своме свекру: „Ово припада човеку с којим сам затруднела. Погледај, молим те, да ли препознајеш чији је овај печатњак на врпци и овај штап.“

²⁶ Јуда их препозна, па рече: „Она је праведнија него ја, који је нисам дао своме сину Силому.“ И више јој није приступао.

Павлова одбрана

¹⁰ Кад му је намесник дао знак да узме реч, Павле одговори: „Знајући да си дуго година судија овом народу, драге воље излажем своју одбрану. ¹¹ Са̂м можеш да дознаш да није прошло више од дванаест дана од како сам отишао горе у Јерусалим да се поклоним Богу. ¹² Никада ме нису затекли да се свађам с ким у храму, нити да буним народ по синагогама или у граду. ¹³ Зато они не могу да ти докажу оно за шта ме сад оптужују. ¹⁴ Али једно ти признајем: према овом Путу, који они називају сектом, служим Богу наших отаца и верујем у све оно што је записано у Закону и Пророцима. ¹⁵ Ја имам исту наду, коју и они имају, да ће ускрснути и праведни и неправедни. ¹⁶ Зато се трудим да увек имам чисту савест пред Богом и пред људима.

¹⁷ После више година, вратио сам се у Јерусалим да донесем новчану помоћ за мој народ и да принесем жртве. ¹⁸ Том приликом су ме нашли у храму и тада сам био обредно чист, али ту није било ни окупљеног народа ни буке. ¹⁹ То су били неки Јевреји из Мале Азије; требало би да они ступе пред тебе и изнесу оптужбе против мене, ако имају нешто против мене. ²⁰ Или нека ови ту сами кажу какву су кривицу нашли на мени кад сам стајао пред Великим већем, ²¹ осим ако се не ради о ономе што сам тада повикао док сам стајао међу њима: ’Због ускрсења мртвих суди ми се данас пред вама!’“

Одлагање суђења

²² Тада је Феликс, будући добро упознат с овим Путем, одгодио суђење рекавши: „Када дође заповедник Лисија, решићу ваш спор.“

²³ Наредио је капетану да се Павле чува, али да му се да̂ извесна слобода и да се не брани његовим пријатељима да му буду на услузи.