Revised Common Lectionary (Complementary)
Хоровођи. Уз фруле. Псалам Давидов.
1 Чуј моје речи, ГОСПОДЕ,
проникни у моје уздахе.
2 Моје запомагање слушај,
Царе мој и Боже мој,
јер се теби молим.
3 Сваког јутра, ГОСПОДЕ, чујеш ми глас,
сваког јутра своје молбе полажем пред тебе
и чекам.
4 Ти ниси Бог коме је мила опакост,
зло код тебе не борави.
5 Хвалисавци не опстају пред твојим погледом,
ти мрзиш све који чине зло.
6 Лажљивце уништаваш,
крволоци и варалице огавни су ГОСПОДУ.
7 А ја ћу због твоје велике љубави ући у твој Дом.
У страху од тебе поклонићу се према твом светом Храму.
8 Води ме, ГОСПОДЕ, у својој праведности.
Због мојих душмана
свој пут преда мном поравнај.
9 Нема искрености у њиховим устима,
срце им је пуно пропасти.
Грло им је гроб отворен,
језиком ласкају.
10 Прогласи их кривима, Боже!
Нека им њихове сплетке донесу пропаст.
Отерај их због многих преступа њихових,
јер су се против тебе побунили.
11 Нека се радују сви који се у тебе уздају,
нека кличу од радости довека.
Заштити оне који воле твоје Име,
нека се у теби радују,
12 јер ти, ГОСПОДЕ, благосиљаш праведника
и својом наклоношћу га окружујеш као штитом.
Немијина молитва
1 Речи Немије сина Хахалјиног:
Месеца кислева, двадесете године, док сам био у тврђави града Сузе, 2 из Јуде дође Ханани, један од моје браће, са још неким људима, и ја се код њих распитах о Јудејима, о Остатку који је преживео изгнанство, и о Јерусалиму.
3 Они ми рекоше: »Они који су преживели изгнанство и вратили се у покрајину у великој су невољи и срамоти. Јерусалимски зид је разваљен, а капије су му спаљене.«
4 Кад сам чуо те речи, седох и заплаках. Туговао сам данима, постио и молио се пред Богом неба.
5 Онда рекох: »ГОСПОДЕ, Боже неба, велики и страшни Боже, који се држиш свог Савеза љубави са онима који те воле и покоравају се твојим заповестима, 6 ослухни и отвори очи, да чујеш молитву свог слуге, који се и дан и ноћ пред тобом моли за твоје слуге, израелски народ. Признајем ти грехе које смо ми Израелци – и ја и породица мога оца – учинили против тебе. 7 Веома зло смо се понели према теби. Нисмо се држали твојих заповести, уредби и законâ које си дао своме слузи Мојсију.
8 »Сети се речи коју си заповедио своме слузи Мојсију: ‚Ако будете неверни, расејаћу вас међу народима. 9 Али, ако ми се вратите и држите се мојих заповести, таман били изгнани и на крај неба, ја ћу вас оданде сабрати и одвести на место које сам изабрао да буде боравиште за моје Име.‘
10 »Они су твоје слуге и твој народ, који си откупио својом великом снагом и својом моћном руком.
11 »О Господе, пажљиво саслушај молитву овог твог слуге и молитву твојих слугу који с радошћу поштују твоје Име. Дај твом слузи да данас нађе самилост у царевим очима.«
Артаксеркс шаље Немију у Јерусалим
Ја сам био царев пехарник.
Излечење хромога од рођења
3 Када су се једном Петар и Јован пењали у Храм у време молитве, у три сата после подне[a], 2 неки људи пронеше човека који је био хром од рођења[b]. Сваког дана су га стављали крај капије Храма која се зове Дивна да проси милостињу од оних који улазе у Храм. 3 Он виде да Петар и Јован намеравају да уђу у Храм, па затражи од њих милостињу.
4 Петар се – а с њим и Јован – загледа у њега, па рече: »Погледај нас.«
5 И он обрати пажњу на њих, очекујући да нешто од њих добије.
6 А Петар рече: »Немам ни сребра ни злата, али ти дајем оно што имам: у име Исуса Христа Назарећанина – ходај!«
7 И ухвативши га за десну руку, подиже га. Стопала и глежњеви му одмах ојачаше, 8 па он скочи на ноге и поче да хода. Онда с њима уђе у Храм, ходајући, скачући и хвалећи Бога. 9 Када га је сав народ видео како хода и хвали Бога, 10 и када су у њему препознали онога који је ради милостиње седео код капије Храма која се зове Дивна, зачудише се и запрепастише због онога што му се догодило.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International