Revised Common Lectionary (Complementary)

30 Када је Рахиља видела да Јакову не рађа децу, постаде љубоморна на своју сестру, па рече Јакову: »Дај ми децу, иначе ћу свиснути!«

² А Јаков се наљути на Рахиљу и рече: »Зар сам ја на месту Бога, који ти је ускратио децу^[a]?«

³ Тада она рече: »Ево моје слушкиње Билхе – спавај с њом, да она роди за мене^[b] и да ја тако преко ње добијем децу.«

⁴ Тако му она даде своју слушкињу Билху за жену. Јаков је спавао с Билхом, ⁵ и она затрудне и роди му сина.

⁶ Тада Рахиља рече: »Бог је пресудио у моју корист. Услишио ми је молитву и дао ми сина.« Зато га назва Дан^[c].

⁷ Рахиљина слушкиња Билха опет затрудне и роди Јакову другог сина.

⁸ Тада Рахиља рече: »Жестока је била моја борба са мојом сестром, али победила сам.« Зато му даде име Нефталим^[d].

⁹ Када је Лија видела да је престала да рађа, узе своју слушкињу Зилпу и даде је Јакову за жену. ¹⁰ Лијина слушкиња Зилпа роди Јакову сина.

¹¹ Тада Лија рече: »Каква срећа!« Зато му даде име Гад^[e].

¹² Лијина слушкиња Зилпа роди Јакову и другог сина.

¹³ Тада Лија рече: »Баш сам срећна! Жене ће ме звати срећном!« Зато му даде име Асир^[f].

¹⁴ У време жетве пшенице, Рувим оде у поље и нађе мандрагоре^[g], па их донесе својој мајци Лији.

Рахиља рече Лији: »Молим те, дај ми мало мандрагора твога сина.«

¹⁵ Али Лија јој одговори: »Мало ли је што си ми узела мужа, него хоћеш да ми узмеш и мандрагоре мога сина?«

»Добро«, рече Рахиља, »нека Јаков ноћас легне с тобом у замену за мандрагоре твога сина.«

¹⁶ Када се Јаков увече вратио с поља, Лија му изађе у сусрет и рече: »Спаваћеш са мном, јер сам те унајмила мандрагорама свога сина.« Тако Јаков те ноћи леже с њом.

¹⁷ Бог услиши Лијину молитву, и она затрудне и роди Јакову петог сина.

¹⁸ Тада она рече: »Бог ме је наградио што сам своју слушкињу дала своме мужу.« Зато му даде име Исахар^[h].

¹⁹ Онда Лија опет затрудне и роди Јакову шестог сина, ²⁰ па рече: »Бог ми даде диван дар. Сада ће ме мој муж поштовати, јер сам му родила шест синова.« Зато му даде име Завулон^[i].

²¹ Касније Лија роди и кћер и даде јој име Дина.

²² Онда се Бог сети Рахиље, услиши јој молитву и учини је плодном. ²³ Она затрудне и роди сина, па рече: »Бог је уклонио моју срамоту.« ²⁴ Даде му име Јосиф^[j], говорећи: »Нека ми ГОСПОД дâ још једног сина.«

Будућа слава

¹⁸ Сматрам, наиме, да наша садашња страдања нису ништа у поређењу са славом која ће се у нама открити. ¹⁹ Оно што је створено жељно ишчекује откривење славе Божијих синова. ²⁰ А оно што је створено потчињено је ништавности – не својом вољом, него вољом Онога који га је потчинио – у нади ²¹ да ће у славној слободи Божије деце и оно само бити ослобођено робовања распадљивости.

²² Знамо, наиме, да све што је створено све досад уздише и мучи се у порођајним боловима. ²³ Али не само оно него и ми сами, који имамо прве плодове Духа, у себи уздишемо, ишчекујући усињење, откупљење свога тела. ²⁴ Јер, у тој нади смо спасени. А нада која се види није нада, јер ко се нада оном што већ види? ²⁵ Али, ако се надамо оном што не видимо, онда то стрпљиво ишчекујемо.

²⁶ Тако нам и Дух помаже у нашој слабости. Ми не знамо за шта треба да се молимо, него се сâм Дух неизрецивим уздасима заузима за нас. ²⁷ А Онај који испитује срца зна тежњу Духа – да се по Божијој вољи заузима за свете.

²⁸ Знамо да Бог у свему ради за добро оних који га воле^[a], оних који су позвани по његовом науму. ²⁹ Оне које је унапред знао, Бог је и предодредио да буду саображени слици његовог Сина, да он буде прворођени међу многом браћом. ³⁰ Оне које је предодредио, те је и позвао, које је позвао, те је и оправдао, а које је оправдао, те је и прославио.