Revised Common Lectionary (Complementary)

Долазак Светог Духа

2 На празник Педесетнице, сви су били окупљени на истом месту. ² Изненада се зачуо звук, сличан хучању снажног ветра, и испунио целу кућу у којој су седели. ³ Тада им се појавило нешто налик на раздељене огњене језике, те је на свакога од њих сишао по један. ⁴ Сви су били испуњени Светим Духом, па су почели да говоре другим језицима, како им је већ Дух давао да говоре.

⁵ Тада је много побожних Јудеја, који су дошли из сваке земље под небом, боравило у Јерусалиму. ⁶ Кад се зачуо онај звук, много људи се окупило тамо. Били су збуњени, јер је свако од њих чуо како се говори на његовом језику.

⁷ Питали су се у чуду: „Зар нису сви ови што говоре Галилејци? ⁸ Па како онда говоре језиком земље у којој смо рођени? ⁹ Овде су Парћани, Међани, Еламити, људи из Месопотамије, Јудеје, Кападокије, Понта, Мале Азије, ¹⁰ Фригије, Памфилије, Египта, из либијских предела код Кирине, посетиоци из Рима ¹¹ – заједно Јевреји и обраћеници на јудејску веру – Крићани и Арапи. Сви ми слушамо ове људе како нашим језиком говоре о великим Божијим делима!“ ¹² Сви су били изван себе, па су, збуњени, питали једни друге:

„Шта све ово значи?“

¹³ Други су, опет, терали шегу на њихов рачун говорећи:

„Ма, напили су се они слаткога вина!“

Петров говор

¹⁴ Тада Петар са осталих једанаест апостола стаде пред њих и гласно им се обрати: „Слушајте ме сви ви – Јевреји и сви који живите у Јерусалиму, знајте ово и саслушајте моје речи. ¹⁵ Нису ови људи пијани – као што ви мислите, јер је тек девет сати ујутро^[a]. ¹⁶ Ради се о ономе што је рекао пророк Јоил:

Вавилонска кула

11 У оно време је сва земља имала исти језик и исте речи. ² Но, селећи се на исток^[a], људи наиђу на долину у земљи Сенар^[b], и ту се настане. ³ Тада рекоше један другоме: „Хајде да правимо опеке и да их ваљано испечемо!“ Опеке су им биле уместо камена, а смола им је служила уместо малтера. ⁴ Затим рекоше: „Хајде да саградимо себи град и кулу с врхом до небеса. Стецимо тиме себи углед^[c], да се не бисмо расејали по земљи.“

⁵ Тада је Господ сишао да види град и кулу што су људи градили. ⁶ Господ рече: „Пошто су они један народ и сви имају исти језик, онда је ово тек почетак њиховог деловања. Зато им сад ништа неће бити неоствариво што год да науме. ⁷ Хајде да сиђемо и побркамо им језик, да не разумеју шта говоре један другоме!“ ⁸ Тако их је Господ одатле расуо по целој земљи, те су престали да граде град. ⁹ Зато му је име Вавилон^[d], јер је тамо Господ побркао језик целој земљи, и одатле расуо људе по целој земљи.

¹⁴ Они, наиме, које води Дух Божији, синови су Божији. ¹⁵ Јер, ви нисте примили духа робовања да опет страхујете, него Духа усиновљења, чијим посредовањем вапимо: „Ава, Оче!“ ¹⁶ Са̂м Дух потврђује са нашим духом да смо деца Божија. ¹⁷ А ако смо деца, онда ћемо од Бога примити у посед што је обећао, а с Христом примити што њему припада. А пошто с Христом трпимо, с њиме ћемо учествовати у слави.

Долазак Светог Духа

2 На празник Педесетнице, сви су били окупљени на истом месту. ² Изненада се зачуо звук, сличан хучању снажног ветра, и испунио целу кућу у којој су седели. ³ Тада им се појавило нешто налик на раздељене огњене језике, те је на свакога од њих сишао по један. ⁴ Сви су били испуњени Светим Духом, па су почели да говоре другим језицима, како им је већ Дух давао да говоре.

⁵ Тада је много побожних Јудеја, који су дошли из сваке земље под небом, боравило у Јерусалиму. ⁶ Кад се зачуо онај звук, много људи се окупило тамо. Били су збуњени, јер је свако од њих чуо како се говори на његовом језику.

⁷ Питали су се у чуду: „Зар нису сви ови што говоре Галилејци? ⁸ Па како онда говоре језиком земље у којој смо рођени? ⁹ Овде су Парћани, Међани, Еламити, људи из Месопотамије, Јудеје, Кападокије, Понта, Мале Азије, ¹⁰ Фригије, Памфилије, Египта, из либијских предела код Кирине, посетиоци из Рима ¹¹ – заједно Јевреји и обраћеници на јудејску веру – Крићани и Арапи. Сви ми слушамо ове људе како нашим језиком говоре о великим Божијим делима!“ ¹² Сви су били изван себе, па су, збуњени, питали једни друге:

„Шта све ово значи?“

¹³ Други су, опет, терали шегу на њихов рачун говорећи:

„Ма, напили су се они слаткога вина!“

Петров говор

¹⁴ Тада Петар са осталих једанаест апостола стаде пред њих и гласно им се обрати: „Слушајте ме сви ви – Јевреји и сви који живите у Јерусалиму, знајте ово и саслушајте моје речи. ¹⁵ Нису ови људи пијани – као што ви мислите, јер је тек девет сати ујутро^[a]. ¹⁶ Ради се о ономе што је рекао пророк Јоил:

⁸ Филип рече: „Господе, покажи нам Оца и биће нам довољно.“

⁹ Исус му рече: „Толико сам времена са вама и ниси ме упознао, Филипе? Ко је видео мене, видео је и Оца. Зашто онда кажеш: ’Покажи нам Оца’? ¹⁰ Зар не верујеш да сам ја у Оцу и да је Отац у мени? Речи које вам говорим не долазе од мене; Отац који је у мени чини своја дела. ¹¹ Верујте да сам ја у Оцу и Отац у мени. Ако не због другог, верујте макар због дела која чиним. ¹² Заиста, заиста вам кажем: ко верује у мене, чиниће дела која ја чиним. Чиниће и већа дела, јер ја одлазим к Оцу. ¹³ Што год затражите у моје име, ја ћу то учинити, да би се слава Очева открила у Сину. ¹⁴ Што год затражите у моје име, ја ћу то учинити.

Исус обећава Духа Светога

¹⁵ Ако ме волите, извршаваћете моје заповести, ¹⁶ а ја ћу измолити од Оца да вам да̂ другог Помагача-Утешитеља да буде са вама довека. ¹⁷ Он је Дух истине. Њега свет не може да прими, јер га не види и не познаје. Ви га познајете, јер са вама борави и биће у вама.

²⁵ Ово вам кажем док сам још са вама. ²⁶ А Помагач-Утешитељ, Дух Свети, кога Отац шаље у моје име, поучиће вас свему и подсетиће вас на све што сам вам рекао. ²⁷ Мир свој вам остављам, мир свој дајем вам. Не дајем вам онакав мир какав свет даје. Не дајте да вам узнемиреност и страх обузму срце.