Revised Common Lectionary (Complementary)
91 У заклону Свевишњег ко пребива,
у сенци Свемоћног тај почива!
2 Господу ћу рећи:
„Мој заклоне и тврђаво моја!
Мој Боже у кога се уздам.“
9 Зато што си у Господу, у уточишту моме,
у Свевишњем пребивалиште себи нашао
10 зло те задесити неће,
и ни близу твог шатора пошаст прићи неће.
11 Јер он ће заповедити својим анђелима
да те чувају на свим твојим путевима.
12 Они ће те понети на својим рукама,
да ногом не би о камен запео.
13 Изгазићеш и лава и змију,
прегазићеш лавића и гују.
14 „Избавићу га јер ми је привржен;
на висину, у заклон га стављам,
јер познаје моје име.
15 Он ће мене звати, а ја ћу му се одазвати;
бићу са њим у невољи да га спасем
и учиним часним.
16 Животом дугим ћу га наситити,
даћу му да види избављење моје.“
10 Управници ропске тлаке и надзорници дођу и објаве народу: „Овако каже фараон: ’Нећу вас више опскрбљивати сламом. 11 Идите сами и скупљајте је где год је нађете. Ипак, посао вам нећу олакшати.’“ 12 Зато се народ разиђе по целој египатској земљи да скупља стрњику уместо сламе. 13 Управници ропске тлаке су их терали говорећи: „Довршите свој дневни посао, као кад сте добијали сламу.“ 14 А израиљске надзорнике, које су фараонови управници ропске тлаке поставили, тукли су и испитивали: „Зашто ни јуче ни данас нисте направили прописану количину опеке као раније?“
15 Израиљски надзорници дођу и завапе к фараону: „Зашто овако поступаш са својим слугама? 16 Слама се више не даје твојим слугама, а ипак се од нас тражи: ’Направите опеку!’ Ево, сад и туку твоје слуге, а крив је твој народ.“
17 Али фараон рече: „Ленштине сте ви, ленштине! Зато и кажете: ’Идемо да принесемо жртву Господу.’ 18 Враћајте се на посао! Слама вам се неће давати, али морате направити исту количину опеке.“
19 Израиљски надзорници су видели да им се лоше пише због наредбе: „Не смањујте дневну количину опеке.“ 20 Кад су отишли од фараона, набасали су на Мојсија и Арона, који су их чекали. 21 Надзорници им рекоше: „Нека вас Господ има на оку и суди вам, јер сте нас омразили код фараона и његових дворана; дали сте им мач у руке да нас побију.“
22 Мојсије се обрати Господу и рече: „О, Господе, зашто си увалио у невољу овај народ? Зашто си ме послао? 23 Од како сам ступио пред фараона да говорим у твоје име, он све горе поступа с овим народом, а ти ништа не чиниш да избавиш свој народ.“
30 После четрдесет година, указао му се анђео у пламтећем огњу из једног грма, у пустињи код планине Синај. 31 Кад је Мојсије то видео, задивио се призором. Али када је пришао грму да боље осмотри, чуо је глас Господњи: 32 ’Ја сам Бог твојих отаца; Бог Авра̂мов, Исаков и Јаковљев.’ Дрхтећи од страха, Мојсије се није више усуђивао да дигне поглед.
33 Бог му је затим рекао: ’Изуј обућу са својих ногу, јер је место на коме стојиш свето тло. 34 Уистину сам видео невоље мога народа у Египту и чуо његово уздисање и зато сам сишао да их избавим. А сад пођи, ја те шаљем у Египат!’
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.