Revised Common Lectionary (Complementary)

Позив Јеремије

⁴ Дошла ми је реч Господња говорећи:

⁶ Рекао сам: „Јао, Господе Боже! Ево, ја не знам да говорим јер сам премлад!“

⁷ Господ ми је одговорио: „Не говори ’премлад сам’, јер ћеш ићи коме год те пошаљем и говорићеш све што ти заповедим. ⁸ Не бој их се, јер ћу ја бити с тобом да те избављам – говори Господ.“

⁹ Тада је Господ испружио руку и дотакао ми уста. И рекао ми је Господ: „Ево, ставио сам своје речи у уста твоја. ¹⁰ Види, постављам те данас над народима и над царствима да чупаш и рушиш, да разараш и обараш, да градиш и садиш.“

Химна љубави

13 Ако говорим људским и анђеоским језицима, а немам љубави, онда сам као метал што одјекује и чинеле што звече. ² И ако имам и дар пророштва, и да знам све тајне и сва знања, и поврх тога да имам сву веру планине да премештам, а љубави да немам – ништа сам. ³ Па да и разделим све што имам, да и тело своје предам, да бих се хвалио, а љубави немам – ништа ми не користи.

⁴ Љубав је стрпљива, љубазна, не завиди, не хвали се, није охола, ⁵ не понаша се непристојно, не тражи своје, не жести се, не памти зло, ⁶ не радује се неправди, а радује се истини, ⁷ све подноси, никада не престаје да верује, свему се нада, све издржава; ⁸ љубав никад не престаје. Пророштва ће се угасити, језици ће престати, знање ће се окончати. ⁹ Јер непотпуно знамо и непотпуно пророкујемо. ¹⁰ А кад дође оно потпуно, окончаће се оно непотпуно. ¹¹ Кад сам био дете, говорио сам као дете, мислио сам и размишљао као дете. А кад сам одрастао, завршио сам са детињством. ¹² Сада видимо нејасно, као у огледалу^[a], а онда ћемо видети лицем у лице. Сада знам непотпуно, а онда ћу знати потпуно, као што сам и са̂м себи познат.

¹³ А сада остаје ово троје: вера, нада и љубав; а највећа од њих је љубав.

²¹ Затим рече пред свима: „Данас су се, на ваше уши, обистиниле ове речи Писма.“ ²² Сви су потврђивали и дивили се умилним речима које су силазиле са његових усана. Говорили су: „Није ли он Јосифов син?“

²³ А Исус им рече: „Ви ћете ми свакако рећи ову пословицу: ’Лекару, излечи самога себе. Учини и овде у свом завичају чуда за која смо чули да си их учинио у Кафарнауму.’“

²⁴ Исус настави: „Заиста вам кажем: ниједан пророк се није прославио у свом завичају. ²⁵ Будите уверени да је било много удовица у време пророка Илије у Израиљу, кад небо није давало кишу три године и шест месеци и кад је настала глад у целој земљи. ²⁶ Ипак, Бог је послао Илију само удовици у Сарепти сидонској. ²⁷ А у време пророка Јелисеја било је у Израиљу много губаваца, али ниједан није био излечен од губе, осим Намана Сирца.“

²⁸ Сви у синагоги ускипеше од беса на ове речи. ²⁹ Онда се подигну и одведу га изван града до руба брда на коме је њихов град саграђен, с намером да га баце доле. ³⁰ Али Исус прође између њих и оде.