Revised Common Lectionary (Complementary)

Бог позива Јеремију

⁴ Дође ми реч ГОСПОДЊА:

⁶ »Авај, Господе ГОСПОДЕ«, рекох ја. »Не умем да говорим – још сам дете.«

⁷ Али ГОСПОД ми рече: »Немој да говориш ‚Још сам дете.‘ Ти треба да идеш коме год те пошаљем и да говориш све што ти заповедим. ⁸ Не плаши их се, јер ја сам с тобом и избављаћу те«, говори ГОСПОД.

⁹ Онда ГОСПОД пружи руку и дотаче ми уста, па ми рече: »Сада сам ти ставио своје речи у уста. ¹⁰ Ево, данас те постављам над народе и царства, да чупаш из корена и да рушиш, да сатиреш и да обараш, да градиш и да садиш.«

Љубав

13 Ако људске и анђеоске језике говорим, а љубави немам, онда сам метал који одјекује и чинеле које звече. ² И ако имам дар пророковања, ако знам све тајне и све знање, и ако имам сву веру – тако да горе премештам – а љубави немам, ништа сам. ³ Ако сиромасима разделим све што имам и ако своје тело предам да се сажеже, а љубави немам, ништа ми не користи.

⁴ Љубав је стрпљива, љубав је добра; она не завиди, не хвалише се, не прави се важна; ⁵ није непристојна, не тражи своје, није раздражљива, не памти зло; ⁶ не радује се неправди, а радује се истини; ⁷ све штити, све верује, свему се нада, све трпи.

⁸ Љубав никада не престаје. Пророковање? Престаће! Језици? Умукнуће! Знање? Нестаће! ⁹ Јер, ми делимично знамо и делимично пророкујемо, ¹⁰ а када дође оно што је савршено, нестаће оно делимично. ¹¹ Када сам био дете, говорио сам као дете, мислио као дете, расуђивао као дете, а када сам постао човек, одбацио сам оно детиње. ¹² Јер, сада гледамо као у огледалу, нејасно, а тада ћемо лицем у лице. Сада сазнајем делимично, а тада ћу спознати потпуно, као што сам и сâм спознат.

¹³ Сада остају вера, нада и љубав, то троје. А највећа међу њима је љубав.

²¹ Он им рече: »Данас, док сте слушали, ово Писмо се испунило.«

²² И сви су о њему лепо говорили и дивили се умилним речима које су излазиле из његових уста.

»Зар ово није Јосифов син?« питали су.

²³ А он им рече: »Сигурно ћете ми рећи ову пословицу: ‚Лекару, излечи самога себе. Учини и овде, у свом завичају, оно што смо чули да си учинио у Кафарнауму.‘«

²⁴ И још рече: »Истину вам кажем: ниједан пророк није добро примљен у свом завичају. ²⁵ Заиста вам кажем: у Илијино време, у Израелу је било много удовица када је небо било затворено три године и шест месеци и настала велика глад по целој земљи. ²⁶ Али Илија није био послан ниједној од њих, него једној удовици у Сарепти Сидонској. ²⁷ А у Јелисејево време било је много губавих у Израелу, али ниједан од њих није био очишћен, него Неман Сиријац.«

²⁸ Када су то људи у синагоги чули, обузе их бес. ²⁹ Устадоше и избацише га из града, па га одведоше на ивицу брда на коме је сазидан њихов град, с намером да га баце низ литицу. ³⁰ Али он прође између њих и оде својим путем.