Revised Common Lectionary (Complementary)
Псалам Давидов. За спомен.
1 Не грди ме, ГОСПОДЕ, у свом гневу
и не притискај ме стегом у својој јарости.
2 Твоје стреле заболе се у мене
и рука твоја на мене се спустила.
3 Нема здравља у мом телу
због твоје срџбе,
нема мира мојим костима
због мога греха.
4 Моја кривица над главу ми се наднела
као тежак терет, за мене претежак.
5 Моје ране заударају, гноје се
због мога безумља.
6 Савијен сам и сасвим погнут,
поваздан у жалости ходам унаоколо.
7 Леђа ми жарећи бол пробада,
на телу ми ништа здраво није.
8 Изнемогао сам и сав сломљен,
ридам због срца тескобног.
9 Пред тобом су све моје жеље, Господе,
није ти скривено моје јецање.
10 Срце ми силно лупа, снага ме издаје,
нестаде и светлост мојих очију.
11 Не прилазе ми пријатељи и другови
због моје болести,
моја родбина подаље се држи.
12 Замке постављају
они што би да ми узму живот.
Они што би да ми науде,
пропашћу ми прете,
поваздан смишљају преваре.
13 А ја сам као глув, и ништа не чујем,
и као нем, и уста не отварам.
14 Постадох као човек који не чује,
из чијих уста нема одговора.
15 Тебе ишчекујем, ГОСПОДЕ,
ти ћеш чути, Господе мој, Боже.
16 Јер, рекох: »Не дај да ликују нада мном.
Кад ми нога посрне,
нека се нада мном не узвисују.«
17 Јер, само што не паднем,
а мој бол стално је са мном.
18 Али своју кривицу признајем,
мој грех ме мучи.
19 Непријатељи ми пуни живота и многобројни,
много их је који ме мрзе без разлога.
20 За добро ми узвраћају злом,
оптужују ме што за добрим идем.
21 Не остављај ме, ГОСПОДЕ,
не буди далеко од мене, Боже мој.
22 У помоћ ми похитај,
ГОСПОДЕ, Спаситељу мој.
18 А ГОСПОД чезне да вам се смилује,
устаје да се на вас сажали.
Јер, ГОСПОД је праведан Бог.
Благо свима који га ишчекују.
19 Народе сионски, који живиш у Јерусалиму, нећеш више плакати. Чим завапиш, он ће ти се смиловати; чим те чује, услишиће те. 20 Иако те Господ храни хлебом тескобе и поји водом тлачења, ваш Учитељ се више неће крити – својим очима ћете га видети. 21 Кренеш ли десно или лево, чућеш иза себе глас како каже: »Ово је пут; њиме идите.« 22 Ваши сребром обложени идоли и ваши златом прекривени ликови постаће вам нечисти. Одбацићете их као уложак месечнице и рећи им: »Губите се!« 23 Он ће слати кишу за семе које сејеш у земљу, па ће храна коју земља роди бити богата и изобилна. Тога дана ће твоја говеда пáсти на пространим пашњацима. 24 Волови и магарци који обрађују земљу јешће најбоље крмиво, набацано вилама и лопатом.
25 На свакој високој гори и на сваком високом брду тећи ће потоци воде на дан великога покоља, када попадају куле. 26 Тада ће, онога дана када ГОСПОД учврсти сломљене кости свога народа и исцели ране које је задао, светлост месеца бити као светлост сунца, а светлост сунца седам пута сјајнија, као светлост седам дана.
Павле и Варнава у Листри
8 А у Листри је седео један човек коме су ноге биле одузете; био је хром од рођења и никад није ходао.
9 Док је слушао Павла како говори, Павле га продорно погледа и виде да верује у излечење, 10 па веома гласно рече: »Осови се на ноге!«
И човек скочи и прохода.
11 Када је народ видео шта је Павле учинио, повика на ликаонском: »Богови су постали слични људима и сишли к нама!«
12 Варнаву назваше Зевсом, а Павла Хермесом, пошто је он био главни говорник. 13 А свештеник Зевсовог храма, који се налазио одмах поред града, доведе бикове и донесе венце на градску капију, па хтеде с народом да им принесе жртву.
14 Када су апостоли Варнава и Павле чули за то, раздреше своју одећу, па улетеше међу народ, вичући: 15 »Људи, шта то радите? И ми смо само људи као и ви. Ми вам проповедамо еванђеље, да се од ових испразности окренете живоме Богу, који је створио небо, земљу и море, и све у њима. 16 Он је у прошлости[a] пустио све народе да иду својим путем, 17 али вас ипак није оставио без сведочанства о себи: он вам чини добро, даје вам кишу са неба и родне године, обиље хране и радост у срцу.«
18 И једва су их овим речима одвратили да им не принесу жртву.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International