Revised Common Lectionary (Complementary)
Књига четврта
(Псалми 90-106)
Молитва Мојсија, Божијег човека.
1 Господе, ти си нам пребивалиште
кроз сва поколења.
2 Пре но што су се родиле горе
и ти земљу и свет изнедрио,
ти си Бог од вечности до вечности.
3 Ти човека враћаш у прах, говорећи:
»У прах се вратите, људи.«
4 Хиљаду је година у твојим очима
као дан јучерашњи када прође,
као неколико ноћних сати.
5 Живот им докрајчиш
и у смртни сан падају.
Ујутро су као трава што никне:
6 ујутро никне и цвета,
а увече свене и осуши се.
7 Твој гнев нас сатире
и твоја јарост престрављује.
8 Пред себе си ставио наша злодела,
наше скривене грехе пред светлост свога лица.
9 Сви дани нам пролазе у твојој срџби,
наше године јецањем се свршавају.
10 Животни век нам је седамдесет година,
ако смо у снази – осамдесет.
Али и најбоље од њих мука су и јад,
јер брзо мину и ми одлетимо.
11 Ко је заиста искусио силу твога гнева?
Твоја срџба је застрашујућа.
12 Научи нас да бројимо своје дане,
да стекнемо мудро срце.
Дошао је крај
7 Дође ми реч ГОСПОДЊА: 2 »Сине човечији, овако каже Господ ГОСПОД земљи Израеловој: Крај! Крај је дошао на све четири стране земље. 3 Сада ти је дошао крај и ја ћу пустити свој гнев на тебе. Судићу ти према твом владању и вратити ти за све твоје гнусобе. 4 Нећу се сажалити над тобом ни поштедети те, него ћу ти вратити према твом начину живота и према гнусним идолима који су у теби. Тада ћеш знати да сам ја ГОСПОД.
5 »Овако каже Господ ГОСПОД: Несрећа! Нечувена несрећа долази! 6 Дошао је крај! Дошао је крај! Дигао се на тебе! Дошао је! 7 Усуд ти је дошао, теби који живиш у земљи. Дошло ти је време, Онај дан ти се ближи. Пометња је у брдима, а не радост. 8 Ево, излићу своју срџбу на тебе и искалити свој гнев на теби. Судићу ти према твом начину живота и вратити ти за твоје гнусобе. 9 Нећу се сажалити на тебе ни поштедети те: вратићу ти према твом начину живота и твојим гнусобама. Тада ћеш знати да то ја, ГОСПОД, ударам.
8 Четврти анђео изли своју чинију на сунце, којем би допуштено да људе пржи ватром. 9 Силна јара је прљила људе, па су проклињали име Бога, који је имао власт над овим пошастима, али се не покајаше нити му дадоше славу.
10 Пети анђео изли своју чинију на престо Звери, и њено царство прекри тама. Људи су од бола гризли своје језике 11 и проклињали Бога на небу због својих болова и чирева, али се не покајаше за своја дела.
12 Шести анђео изли своју чинију на велику реку Еуфрат, па њена вода пресахну да би се припремио пут за цареве са истока. 13 Тада видех како из уста Аждаје, из уста Звери и из уста Лажног пророка излазе три нечиста духа слична жабама. 14 То су, наиме, били духови демона који чине знамења, а кренули су царевима целог света да их окупе за битку на Велики дан Бога Сведржитеља.
15 »Ево долазим као крадљивац! Благо оном ко бди и чува своју одећу, да не би ишао гô и да други не би гледали његову срамоту!«
16 И окупише их на месту које се на хебрејском језику зове Армагедон.
17 Седми анђео изли своју чинију на ваздух, а из Храма, са престола, дође снажан глас који рече: »Свршено је!«
18 Тада севнуше муње, разлегоше се тутњава и громови и настаде страховит земљотрес каквог није било откад је човека на земљи – толико је снажан био тај земљотрес. 19 Велики град се распаде на три дела и срушише се незнабожачки градови. А Бог се сети великог Вавилона, па му даде чашу жестоког вина свога гнева. 20 Сва острва побегоше, планине више нису могле да се нађу, 21 а огроман грȁд, тежине таланта[a], засу људе са неба. Људи почеше да проклињу Бога због пошасти грȁда, јер је то била страшна пошаст.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International