Revised Common Lectionary (Complementary)
6 Твој престо је, Боже[a], заувек и довека
и жезло правичности жезло је твога царства.
7 Волиш праведност, а мрзиш опакост.
Зато те је Бог, твој Бог, помазао уљем радости
као ниједнога од твојих другова.
8 Сва твоја одећа смирном,
алојем и касијом мирише
у палатама слоновачом украшеним
док у свирци жичаних инструмената уживаш.
9 Кнегиње су међу твојим дворанкама,
уз десницу ти невеста, будућа царица,
окићена златом офирским.
10 »Чуј, кћери, помно ме саслушај:
Заборави свој народ и дом свога оца.
11 Цар ће жудети за твојом лепотом;
потчини му се, јер он ће ти бити господар.
12 Кћи тирска донеће ти дар,
народ најбогатији тражити твоју наклоност.«
13 Кнегиња у венчаници протканој златом
као бисер је у златном лежишту.
14 У руху од шареног веза уводе је к цару
са деверушама које је прате.
15 Уводе их с радошћу и клицањем,
у цареву палату улазе.
16 Твоје праоце наследиће твоји синови;
поставићеш их за поглаваре по свој земљи.
17 Учинићу да ти се имена сећају кроз сва поколења;
зато ће те народи славити заувек и довека.
Осија откупљује своју жену
3 ГОСПОД ми рече: »Иди и опет покажи своју љубав својој жени, иако је воли други и прељубница је. Воли је као што ГОСПОД воли Израелце, иако се они окрећу другим боговима и воле колаче са сувим грожђем.«
2 И ја је купих себи за петнаест шекела[a] сребра и хомер и летек[b] јечма, 3 па јој рекох: »Живећеш са мном много дана. Нећеш се одавати блуду ни подавати се другом човеку, и ја ћу живети с тобом.«
4 Јер, тако ће и Израелци много дана живети без цара и службеникâ, без клане жртве и светих стубова, без наплећка и кућних богова. 5 Потом ће се Израелци вратити и тражити ГОСПОДА, свога Бога, и Давида, свога цара, и дрхтећи ће, у последње дане, приступити ГОСПОДУ и његовим добрима.
23 Позивам Бога за сведока: живота ми, да бих вас поштедео нисам поново дошао у Коринт. 24 Ми нисмо господари ваше вере, него сарадници ваше радости, јер чврсто стојите у вери.
2 Одлучио сам, наиме, да не дођем опет к вама доносећи жалост. 2 Јер, ако вас ја ражалостим, ко ће мене да обрадује? Зар онај кога жалостим? 3 Зато сам вам онако написао, да ме, када дођем, не ражалосте они који би требало да ме обрадују, уздајући се у све вас да је моја радост уједно и радост свих вас. 4 Јер, писао сам вам из тешке невоље, тескобног срца и уз многе сузе. Али, не да се ражалостите, него да упознате моју љубав, које у изобиљу имам за вас.
Праштање грешнику
5 Ако је неко изазвао жалост, није ражалостио мене, него донекле – да не претерам – све вас. 6 Таквоме је довољна ова казна већине, 7 па му зато радије опростите и утешите га, да га превелика жалост не сатре. 8 Стога вас молим да према њему покажете љубав. 9 Ради тога сам баш и писао, да сазнам да ли сте прекаљени, да ли сте у свему послушни. 10 Коме ви нешто опростите, опраштам и ја. Јер, и ја што сам опростио – ако је било шта да се опрости – ради вас сам, пред Христом, опростио, 11 да нас Сатана не надмудри. Јер, знамо његове намере.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International