Revised Common Lectionary (Complementary)
4 Људи мешаног порекла који су били међу њима почеше да жуде за другом храном, па Израелци опет узеше да кукају, говорећи: »Е да нам је да једемо меса! 5 Сећамо се рибе коју смо бесплатно јели у Египту, па краставаца, диња, празилука, црног и белог лука. 6 А сад ископнесмо. Нигде ништа да се једе, само ова мана!«
Мојсије добија седамдесет помоћника
10 Мојсије је слушао како људи из свих братстава кукају, свако на улазу у свој шатор. ГОСПОД се силно разгневи, и Мојсије се узруја.
11 »Зашто си мене, свога слугу, ударио овим злом?« упита он ГОСПОДА. »Чиме сам те то наљутио да си на мене навалио терет свег овог народа? 12 Зар сам ја зачео сав овај народ? Зар сам га ја родио, кад ми говориш да га носим на рукама, као што дадиља носи одојче, у земљу коју си уз заклетву обећао њиховим праоцима? 13 Где да нађем меса за сав овај народ, који ми стално кука, говорећи: ‚Дај нам да једемо меса!‘ 14 Не могу сâм да носим сав овај народ – тежак ми је. 15 Ако ћеш овако са мном, боље ме одмах убиј. Ако сам нашао милост у твојим очима, дај да више не гледам своју пропаст.«
16 ГОСПОД рече Мојсију: »Доведи ми седамдесет Израелаца за које знаш да су старешине народа и његови надгледници. Нека дођу до Шатора састанка, да с тобом стану тамо,
24 Тада Мојсије изађе и пренесе народу шта је ГОСПОД рекао. Онда окупи седамдесет од њихових старешина и размести их око Шатора, 25 а ГОСПОД сиђе у облаку, па је с њим разговарао. Он узе од Духа који је био на Мојсију и стави га на седамдесет старешина. Када је Дух сишао на њих, они почеше да пророкују, али то после више нису чинили. 26 А двојица од њих, Елдад и Медад, били су остали у табору. И они су били уписани међу старешине, али нису изашли до Шатора. Дух сиђе и на њих, па су пророковали у табору.
27 Један младић дотрча и јави Мојсију: »Елдад и Медад пророкују у табору!«
28 На то Исус Навин, који је од своје младости био Мојсијев помоћник, рече: »Мојсије, господару мој, спречи их!«
29 Али Мојсије му одговори: »Зар си љубоморан ради мене? Камо среће да сви из ГОСПОДЊЕГ народа буду пророци, да ГОСПОД стави свога Духа на њих!«
7 Савршен је Закон ГОСПОДЊИ
– живот обнавља.
Поуздани су прописи ГОСПОДЊИ
– лаковернога мудрим чине.
8 Исправни су налози ГОСПОДЊИ
– срце радују.
Блиставе су заповести ГОСПОДЊЕ
– очи просветљују.
9 Чист је страх од ГОСПОДА
– остаје довека.
Поуздани су закони ГОСПОДЊИ
– сви редом правични,
10 драгоценији од злата,
од много чистог злата,
слађи од меда,
меда што из саћа капље.
11 Они мене, твог слугу, опомињу;
држећи их се, велику награду добијам.
12 Али ко може да примети своје грешке?
Очисти ме од скривених пропуста.
13 Чувај мене, свог слугу, од бахатости,
да не завлада нада мном.
Тада ћу бити беспрекоран,
чист од великог преступа.
14 Нека ти буду миле
речи мојих уста и мисли мога срца,
ГОСПОДЕ, Стено моја, Откупитељу мој.
Молитва вере
13 Ако се неко од вас злопати, нека се моли. Ако је неко радостан, нека пева хвалоспеве. 14 Ако је неко од вас болестан, нека позове к себи старешине цркве, а они нека се помоле над њим и помажу га уљем у име Господа, 15 и молитва вере излечиће болесника – Господ ће га подићи. Ако је згрешио, биће му опроштено. 16 Стога, признајте[a] своје грехе један другом и молите се један за другога да будете излечени. Много може делотворна молитва праведника.
17 Илија је био човек као и ми. Свесрдно се помолио да не падне киша, и киша три и по године није пала на земљу. 18 А онда се опет помолио, и небо је дало кишу, а земља донела род.
19 Браћо моја, ако неко од вас одлута од истине, а неко га врати, 20 знајте да ће га тај који га је вратио са странпутице спасти од смрти и покрити мноштво греха.
Ко није против нас, тај је за нас
(Лк 9,49-50)
38 »Учитељу«, рече му Јован, »видели смо једнога како у твоје име истерује демоне. Забранили смо му, јер није један од нас.«
39 »Не браните му«, рече Исус, »јер нико ко у моје име учини чудо не може одмах рђаво да говори о мени. 40 Ко није против нас, тај је за нас. 41 Ко вам пружи чашу воде зато што сте Христови, истину вам кажем: неће изгубити своју награду.«
Саблазни
(Мт 18,6-9; Лк 17,1-2)
42 »Ко саблазни једнога од ових малених који у мене верују, боље би му било да му око врата обесе млински камен и да га баце у море. 43 Ако те твоја рука саблажњава, одсеци је. Боље ти је да у живот уђеш кљаст него да имаш обе руке, а одеш у пакао, у неугасиви огањ. 44 [a] 45 Ако те твоја нога саблажњава, одсеци је. Боље ти је да у живот уђеш хром него да имаш обе ноге, а будеш бачен у пакао. 46 [b] 47 Ако те твоје око наводи на грех, ископај га. Боље ти је да у Божије царство уђеш са једним оком него да имаш оба ока, а будеш бачен у пакао, 48 где ‚њихов црв не умире и огањ се не гаси‘.(A) 49 Јер, свако ће бити посољен огњем.
50 »Со је добра. Али, ако со постане неслана, чиме ћете је зачинити? Имајте соли у себи и будите у миру један с другим.«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International