Revised Common Lectionary (Complementary)

כ Каф

⁸ А ти, сине човечији слушај шта ти кажем. Не буни се као тај отпаднички дом. Отвори уста, па ћеш јести оно што ти ја дам.“

⁹ Тада сам погледао и видео да је према мени испружена рука, и у њој свитак књиге. ¹⁰ Када га је раширио преда мном, свитак је био исписан и изнутра и споља. Био је исписан тужбалицама, нарицаљкама и лелецима.

3 Он ми рече: „Сине човечији, поједи оно што се нашло пред тобом; поједи овај свитак, па иди и говори Израиљцима.“ ² Ја сам отворио уста, а он ми је дао да поједем свитак.

³ Онда ми је рекао: „Сине човечији, напуни свој трбух, насити стомак овим свитком који ти дајем.“ Ја сам га појео, и био је сладак као мед у мојим устима.

⁴ Затим ми је рекао: „Сине човечији, иди дому Израиљевом и пренеси им моје речи. ⁵ Ниси, наиме, послан к народу који говори неразумљивим и тешким језиком, већ дому Израиљевом. ⁶ И ниси послан многим народима који говоре неразумљивим говором и тешким језиком, чије речи не разумеш. Да сам те послао к њима, они би те послушали. ⁷ Али дом Израиљев неће те послушати, јер они мене неће да слушају, пошто је сав дом Израиљев тврдоглав и непокоран. ⁸ Ево, ја ћу те учинити непопустљивим и тврдоглавим као што су они. ⁹ Отврднућу ти чело да буде као дијамант, тврђе од кремена. Не бој их се и не дај се смести пред њима, јер су одметнички дом.“

¹⁰ Још ми рече: „Сине човечији, узми к срцу све речи које ти говорим и помно слушај. ¹¹ Иди своме народу у изгнанству и говори им. Реци им, хтели они да слушају или не: ’Говори Господ Бог.’“

Докази Павловог апостолства

¹⁶ Понављам: нека нико не мисли да сам неразуман. Па ако неко и мисли да сам неразуман, примите ме макар као таквог, па да се и ја мало похвалим. ¹⁷ А што поводом овог хвалисања говорим, не говорим како Господ хоће, него као у безумљу. ¹⁸ Па кад се већ многи хвале по људским мерилима, хвалићу се и ја. ¹⁹ Ви, наиме, радо подносите неразумне – ви који сте мудри. ²⁰ Јер, ви подносите ако вас неко поробљава, ако вас неко искориштава, ако вас неко пљачка, ако неко с висине гледа на вас, или ако вас неко шамара. ²¹ Себи на срамоту кажем: у томе смо се показали нејакима!

А ако се неко усуђује да се чиме хвали, говорим као неразуман, усуђујем се и ја. ²² Јесу ли Јевреји? И ја сам. Јесу ли Израиљци? И ја сам. Јесу ли Авра̂мово потомство? И ја сам. ²³ Јесу ли Христове слуге? Као неразуман говорим: ја сам још више. Више сам радио, више сам био у тамници, много више су ме тукли, и често сам био близу смрти. ²⁴ Од Јевреја сам пет пута добио по тридесет девет удараца, ²⁵ трипут сам био шибан, једанпут каменован. Трипут сам доживео бродолом, ноћ и дан сам провео на отвореном мору. ²⁶ Често сам путовао, био сам у опасности од поплава и разбојника, угрожен и од својих сународника и од многобожаца. Био сам изложен опасности у граду, у пустињи, на мору, од лажне браће. ²⁷ Напрезао сам се и мучио, много пута нисам спавао, био сам гладан и жедан, често сам постио, смрзавао се и био слабо одевен. ²⁸ А поред свих других ствари, мучи ме брига за све цркве. ²⁹ Када је неко слаб, и ја се осећам слабим, кад неко подлегне греху, ја изгарам за њега.

³⁰ Ако треба да се хвалим, хвалићу се својим слабостима. ³¹ А Бог и Отац нашега Господа Исуса, који је благословен довека, зна да не лажем.

³² У Дамаску је намесник цара Арете поставио страже по граду да би ме ухватили, ³³ али су ме кроз прозор спустили у котарици преко градских зидина, те сам му умакао.