Old/New Testament

Језекија слави Пасху

30 Језекија је поручио свем Израиљу и Јуди, а Јефрему и Манасији је послао писма да дођу у Дом Господњи у Јерусалим и славе Пасху Господу, Богу Израиљевом. ² Цар се посаветовао са својим главарима и са целим збором у Јерусалиму да другог месеца славе Пасху. ³ Наиме, у то време нису могли да је одрже јер се није посветило довољно свештеника, а и народ се није окупио у Јерусалиму. ⁴ Ова одлука се учинила ваљаном и цару и свем збору. ⁵ Одлучили су да проглас прође кроз сав Израиљ од Вир-Савеје до Дана – да се дође на прославу Пасхе Господу, Богу Израиљевом, у Јерусалим – јер је велик број није славио онако како је прописано.

⁶ Тако су гласници са писмима цара и његових главара отишли по свем Израиљу и Јуди, онако како је цар заповедио. Позивали су:

„О, народе Израиљев, вратите се Господу, Богу Авра̂ма, Исака и Израиља да би он могао да се врати вама који сте преостали, остатку побеглом из руке царева асирских. ⁷ Не будите као ваши очеви и ваша браћа која су згрешила Господу, Богу својих отаца, и он од њих учини пустош, што и сами видите. ⁸ Не будите тврдоглави као ваши очеви. Дајте руку Господу, дођите у његово Светилиште које је он заувек посветио. Служите Господу, свом Богу, да би се од вас одвратио његов распламтели гнев. ⁹ Јер, када се вратите Господу, ваша браћа и ваша деца ће пронаћи смиловање пред вашим поробљивачима, па ће се вратити у ову земљу, јер је милосрдан и милостив Господ, ваш Бог. Он неће окренути своје лице од вас ако му се вратите.“

¹⁰ И док су гласници ишли од града до града у Јефремовом и Манасијином крају, све до Завулона, људи су им се подсмевали и ругали. ¹¹ Ипак, неки људи из Асира, Манасије и Завулона су се понизили, па су дошли у Јерусалим. ¹² Божија је рука била и над Јудом и дала им да једним срцем изврше заповест цара и главара, по речи Господњој.

¹³ Тако се у Јерусалиму окупило много народа, баш велико мноштво, да прослави празник Бесквасних хлебова другог месеца. ¹⁴ Устали су и склонили све жртвенике који су били у Јерусалиму, а онда су и све кадионе жртвенике побацали у поток Кидрон.

¹⁵ Тако су четрнаестог дана другог месеца заклали Пасху. Свештеници и Левити су се постидели, па су се посветили и донели свеспалнице у Дом Господњи. ¹⁶ Заузели су своје место према њиховом пропису, према Закону Мојсија, човека Божијег. Свештеници су пошкропили крвљу из руку Левита. ¹⁷ Наиме, у збору је било много оних који се нису посветили, па су Левити клали Пасху за свакога ко није био чист, да би их посветили Господу. ¹⁸ Јер већи део народа – многи од Јефрема, Манасије, Исахара и Завулона – се није очистио, а јели су Пасху како није прописано. Али се Језекија помолио над њима и рекао: „Нека добри Господ опрости ¹⁹ свакоме чије је срце окренуто да тражи Бога Господа, Бога својих отаца, а није чист по прописима очишћења за Светилиште.“ ²⁰ Господ је послушао Језекију и излечио народ.

²¹ Тако је израиљски народ, који се окупио у Јерусалиму, прослављао празник Бесквасних хлебова седам дана у великој радости. Левити и свештеници су сваки дан уз громке инструменте славили Господа.

²² Језекија се срдачно обраћао свим Левитима који су били вешти у служби Господњој. Они су јели током седам дана празника, жртвовали жртве мира и исповедали се Господу, Богу њихових отаца.

²³ Тада је сав збор прихватио савет да још седам дана славе, па су с радошћу славили још седам дана. ²⁴ Језекија, цар Јуде, је приложио збору хиљаду јунаца и седам хиљада оваца, а кнезови су приложили збору хиљаду јунаца и десет хиљада оваца. И много свештеника се посветило. ²⁵ Сви окупљени Јудејци су се радовали као и сви свештеници и Левити, сав збор који је дошао од Израиља, сви дошљаци који су дошли из израиљске земље и сви који су боравили у Јуди. ²⁶ Било је то велико весеље у Јерусалиму. Наиме, од времена Соломона, Давидовог сина, цара израиљског, није било тако у Јерусалиму. ²⁷ Онда су устали свештеници и Левити па су благословили народ, а Бог је чуо њихов глас и њихове су молитве отишле у Пребивалиште његове светиње на небесима.

31 Када је све било завршено, сви Израиљци који су били присутни, отишли су у Јудина места. Тамо су развалили стубове, посекли су Аштартине ступове, оборили су узвишице и жртвенике из читаве Јуде, Венијамина, Јефрема и Манасије, док их све нису уништили. Затим су се вратили сви Израиљци, сваки на свој посед и у своје место.

Прилози за богослужење

² Језекија је поставио свештенике у редове и Левите у њихове редове према њиховој служби – и свештенике и Левите – за жртве свеспалнице, жртве мира, да служе, да славе и хвале на вратима Господњег табора. ³ Цар је приложио од својих добара за жртве свеспалнице које се приносе ујутру и увече, као и за оне које се приносе суботама, младинама и одређеним празницима како је записано у Закону Господњем. ⁴ Онда је рекао народу, житељима Јерусалима, да дају део свештеницима и Левитима како би се учврстили у Закону Господњем. ⁵ Када се ова вест разгласила, Израиљци су почели да доносе обиље првина у житу, младом вину, уљу, меду и свим пољским плодовима; и десетак од свега су донели у изобиљу. ⁶ Израиљци и Јудејци, који су пребивали у градовима Јуде, такође су дали десетак од крда говеда и стада ситне стоке. И десетак од светих ствари које су биле посвећене Господу, њиховом Богу, доносили су га и слагали све гомилу на гомилу. ⁷ Трећег месеца су почели да доносе на гомиле а у седмом месецу су завршили. ⁸ Када су Језекија и кнезови дошли и видели гомиле, благословили су Господа и његов народ Израиљ.

⁹ Језекија се распитивао о гомилама код свештеника и Левита. ¹⁰ И рече му Азарија, Првосвештеник од Садоковог дома: „Од када су почели да доносе прилог за Дом Господњи, јели смо и наситили смо се, јер смо имали и више него што нам је потребно, у изобиљу. Јер је Господ благословио свој народ, па је свега преостало у изобиљу.“

¹¹ Језекија им је заповедио да припреме ризнице у Дому Господњем и они су их припремили. ¹² Верно су унели прилоге, десетке и свете ствари, а све су надгледали старешина Хенанија Левит и његов брат Семај, који му је био заменик. ¹³ Јехило, Азазија, Нахат, Асаило, Јеримот, Јозавад, Елило, Исмахиа, Махат и Венаја су били надгледници уз Хенанију и његовог брата Семаја, по заповести цара Језекије и Азарије, старешине Господњег Дома.

¹⁴ А Кореј, син Јемне Левита, чувар источних врата, био је задужен над добровољним прилозима за Бога, за расподелу Господњих прилога и најсветијих ствари. ¹⁵ Под његовом управом су били Еден, Минијамин, Исус, Семај, Амарија и Сеханија у свештеничким градовима, да би верно делили својој браћи по редовима, како великима тако и малима.

¹⁶ Поред оних који су били уписани у родослове: мушкарци старији од три године, сви који су били у Господњем Дому по дневном распореду, сваки дан у служби њихових дужности, а према своме реду. ¹⁷ У родослов свештеника су ушле отачке куће и Левити старији од двадесет година, према дужностима својих редова. ¹⁸ У родослове су уписана сва њихова деца, њихове жене, њихови синови и ћерке целе заједнице, јер су се верно посветили Светињи.

¹⁹ Затим потомци Аронови, свештеници на пољима и пашњацима њихових градова. У сваком граду су били људи који су били поименце задужени за поделу делова сваком мушкарцу међу свештеницима и Левитима из родослова.

²⁰ Језекија је ово урадио по свој Јуди, а радио је добро, праведно и истинито пред Господом, својим Богом. ²¹ Успевао је у сваком послу који би отпочињао, у служби Божијег Дома, у Закону и у заповестима, јер је тражио свим срцем свог Бога.

Исуса хапсе

18 Када је ово изрекао, Исус је са својим ученицима прешао преко потока Кидрона где је био врт. Тамо је отишао са својим ученицима.

² А Јуда, издајник, је знао за ово место, јер се Исус тамо често налазио са својим ученицима.

³ Дошао је тамо, водећи са собом чету војника и храмске стражаре, које су послали водећи свештеници и фарисеји. Са собом су носили бакље, светиљке и оружје.

⁴ Исус, знајући шта ће му се све догодити, изађе и упита их: „Кога тражите?“

⁵ Они му одговорише: „Исуса Назарећанина.“

Исус одговори: „Ја сам.“ Јуда, издајник, стајао је међу њима. ⁶ Када је Исус рекао: „Ја сам“ – они устукнуше и попадаше на земљу.

⁷ Исус их поново упита: „Кога тражите?“

Они одговоре: „Исуса Назарећанина.“

⁸ Исус им одговори: „Нисам ли вам рекао да сам то ја? Али, ако мене тражите, пустите онда ове што су са мном да иду.“

⁹ То се догодило да се испуне речи које је Исус изрекао: „Ниједног од оних које си ми дао нисам изгубио.“

¹⁰ Тада Симон Петар извуче мач који је имао са собом, па удари Првосвештениковог слугу и одсече му десно ухо. Слуга се звао Малхо.

¹¹ Исус рече Петру: „Врати мач у корице! Зар да не испијем чашу коју ми је Отац дао?“

¹² Тада војници са заповедником и јудејским старешинама ухвате Исуса и свежу га. ¹³ Прво су га одвели Ани, јер је он био Кајафин таст, а Кајафа је те године био Првосвештеник. ¹⁴ Кајафа је био онај што је саветовао Јевреје да је боље да један човек умре за народ.

¹⁵ А Симон Петар и један други ученик следили су Исуса. Тај ученик је познавао Првосвештеника, па је ушао са Исусом у Првосвештениково двориште. ¹⁶ Петар је остао да стоји пред вратима. Онај други ученик, који је познао Првосвештеника, изашао је тада, разговарао са вратарком и увео Петра у двориште.

¹⁷ Тада слушкиња вратарка рече Петру: „Да ниси и ти један од ученика оног човека?“

„Нисам“ – одговори Петар.

¹⁸ Пошто је било хладно, слуге и стражари су заложили ватру, па су стајали око ње и грејали се. И Петар је тамо стајао са њима и грејао се.