Old/New Testament
10 Самуило узе флашицу уља, изли је на његову главу, пољуби га и рече: „Сам те Господ помазује за владара над својом баштином. 2 Данас кад одеш од мене, наићи ћеш на два човека код Рахиљиног гроба у Венијаминовој земљи, у Селси. Они ће ти рећи: ’Нашле су се магарице које си пошао да тражиш. Твој отац се више не брине за магарице, али се забринуо за вас, говорећи: „Шта да учиним за свога сина?“’
3 Кад оданде наставиш и дођеш до Таворског храста, срешћеш тамо три човека, који ће ићи к Богу у Ветиљ. Један ће носити три јарета, други три погаче, а трећи мешину вина. 4 Они ће те поздравити, па ће ти дати два хлеба. Ти их прими из њихових руку.
5 Потом ћеш отићи на узвишицу Божију, где се налази филистејски војни табор. Тамо, чим ступиш у град, наићи ћеш на групу пророка како силази с узвишице. Пред њима ће бити лире, бубњеви, фруле и цитре, а они ће пророковати. 6 Дух Господњи сићи ће на тебе, па ћеш пророковати с њима и бити промењен у другог човека. 7 А кад се сви ови знакови испуне на теби, онда чини што ти прилика налаже, јер је Бог с тобом.
8 Затим сиђи преда мном у Галгал, а ја ћу доћи к теби да принесем жртве свеспалнице и жртве мира. Сачекај седам дана, док не дођем к теби и поучим те шта ћеш даље чинити.“
9 Чим се Саул окренуо да оде од Самуила, Бог му је променио срце, те су се сви они знакови испунили тог дана. 10 Кад су дошли до Гаваје, дође му у сусрет група пророка. Тада је Дух Божији сишао на њега, те је пророковао међу њима. 11 Кад су сви они који су га од раније познавали видели где пророкује с пророцима, говорили су један другоме: „Шта се то догодило с Кисовим сином? Зар је и Саул међу пророцима?“ 12 Један одврати: „А ко им је отац?“ Зато је настала изрека: „Зар је и Саул међу пророцима?“
13 Кад је престао да пророкује, отишао је на узвишицу[a].
14 Самуилов стриц је упитао њега и његовог момка: „Где сте ви то ишли?“ Саул одговори: „Да тражимо магарице. Кад смо видели да их нигде нема, отишли смо к Самуилу.“
15 Саулов стриц опет упита: „Испричај ми шта вам је рекао Самуило.“
16 Саул одговори своме стрицу: „Рекао нам је да су се магарице нашле.“ Ипак, није му испричао оно што му је Самуило рекао за царство.
Саул жребом одређен за цара
17 Самуило сазва народ у Миспу ка Господу, 18 па рече народу израиљском: „Говори Господ, Бог Израиљев: ’Ја сам извео Израиља из Египта, и избавио вас из руку Египћана, и из руку свих царстава која су вас тлачила. 19 А ви сте данас презрели вашег Бога, који вас избавља од свих ваших мука и невоља, рекавши: ’Постави над нама цара.’ Сада станите пред Господа по својим племенима и родовима.’“
20 Самуило приведе сва Израиљева племена, а жреб падне на Венијаминово племе. 21 Затим је привео Венијаминово племе по својим породицама. Жреб је пао на породицу Матријеву, а онда је жреб пао на Саула, Кисовог сина. Али кад су га тражили, нису га могли наћи. 22 Онда су опет питали Господа: „Да ли је тај човек већ дошао?“
Господ одговори: „Ено га, крије се међу товаром.“
23 Отрчали су и довели га оданде. Кад је стао усред народа, за главу је био виши од свакога у народу. 24 Самуило рече свем народу: „Погледајте кога је Господ изабрао, јер му нема равна у свем народу!“
Сав народ повика: „Живео цар!“
25 Тада је Самуило саопштио народу царска права и дужности, записао их у књигу, и положио их пред Господа. Онда је послао сав народ својим кућама.
26 И Саул је отишао кући у Гавају. С њим су отишли и одважни људи којима је Бог такнуо срце. 27 Али неке пропалице рекоше: „Како ће нас овај избавити?“ Презрели су га и нису му донели дар. Он је то оћутао.
11 Тада је дошао Амонац Нас и утаборио се наспрам Јавис-Галада. Сви мештани Јависа рекоше Насу: „Склопи савез с нама, па ћемо ти служити.“ 2 Амонац Нас им одговори: „Овако ћу склопити савез с вама: ископаћу свакоме од вас десно око. Тако ћу изложити срамоти сав Израиљ.“ 3 Старешине Јависа му рекоше: „Остави нам седам дана, да пошаљемо гласнике у све крајеве Израиља, па ако нико не дође да нас избави, предаћемо се теби.“
4 Дођу гласници у Гавају Саулову и пренесу те речи народу. Сав народ удари у гласан плач. 5 А Саул се управо враћао с поља идући за воловима. Он упита: „Зашто народ плаче?“ Тада су му испричали шта су поручили Јавишани. 6 Кад је чуо ове речи, Дух Божији сиђе на Саула, и обузе га силан гнев. 7 Он узе два вола, исече их на комаде, и посла их у све крајеве Израиља по гласницима. Рекао је: „Ко не пође за Саулом и Самуилом, тако ће бити учињено његовим воловима.“ Страх је Господњи обузео народ, па су сви пошли као један. 8 Кад их је избројио у Везеку, било је три стотине хиљада Израиљаца и тридесет хиљада Јудејаца.
9 Затим су рекли оним гласницима, који су дошли: „Овако реците мештанима Јавис-Галада: ’Сутра, кад припече сунце, бићете избављени.’“ Кад су се гласници вратили и рекли то Јавишанима, они су се обрадовали.
Саула потврђују за цара
10 Мештани Јависа поручише Амонцима: „Сутра ћемо вам се предати, па чините с нама што вам драго.“ 11 Сутрадан је Саул поделио народ у три чете; ушли су усред табора о јутарњој стражи и тукли Амонце до дневне жеге. Преживели су се тако разбежали, да ни двојица нису остала заједно.
12 Народ рече Самуилу: „Ко је то рекао: ’Зар ће Саул владати над нама?’ Дајте те људе да их погубимо!“ 13 Саул рече: „Овога дана нико неће бити погубљен, јер данас је Господ донео спасење Израиљу!“
14 Тада Самуило рече: „Хајдемо у Галгал, да тамо потврдимо царство.“ 15 Сав је народ отишао у Галгал, па су тамо зацарили Саула пред Господом. Затим су принели жртве мира пред Господом. Саул се тамо веома радовао са свим људима из Израиља.
Самуило се повлачи из службе
12 Самуило рече свем Израиљу: „Ево, послушао сам вас у свему што сте тражили од мене, и поставио сам цара над вама. 2 А сад, ево вам цара који ће вас предводити. Ја сам остарео и оседео. Моји синови су ту међу вама. Водио сам вас од своје младости све до данас. 3 Ево ме! Одговорите ми овде пред Господом и пред његовим помазаником: коме сам отео вола, или магарца? Јесам ли кога преварио? Јесам ли кога тлачио? Од кога сам примио мито, да бих ради њега скренуо поглед на другу страну? Ја ћу вам све то вратити.“
4 Они одговорише: „Никога ниси преварио, никога ниси тлачио, и ниси ни од кога узео ништа!“
5 Он им одговори: „Господ је сведок, а сведок је и његов помазаник овога дана, да ништа нисте нашли у мом поседу.“
Они одговорише: „Он је сведок!“
6 Самуило онда рече народу: „Да, Господ је сведок, он који је поставио Мојсија и Арона, и који је извео наше оце из Египта. 7 Сада приступите да вам пред Господом посведочим о свим праведним делима, које је Господ учинио за вас и за ваше оце.
8 Кад је Јаков дошао у Египат, ваши су преци завапили Господу. Господ им је послао Мојсија и Арона, који су извели ваше претке из Египта, и настанили их на овом месту.
9 Али они су заборавили Господа, свога Бога, и он их је предао у руке Сисере, заповедника асорске војске, у руке Филистејаца и руке моавског цара, који су ратовали против њих. 10 Тада су завапили Господу, рекавши: ’Згрешили смо, јер смо напустили Господа, и служили Валима и Аштартама. Избави нас сада из руку наших непријатеља, па ћемо служити теби.’ 11 Тада је Господ послао Јеровала, Варака[b], Јефтаја, и Самуила, и избавио вас из руку ваших непријатеља око вас, тако да сте спокојно живели.
12 Али кад сте видели Наса, цара амонског, како иде на вас, рекли сте ми: ’Не, него нека цар влада над нама’, премда је ваш цар, Господ, Бог ваш. 13 А сад, ето цара кога сте изабрали, кога сте тражили. Ево, Господ је поставио цара над вама. 14 Ако се будете бојали Господа и будете му служили, ако будете слушали његов глас и не будете се бунили против Господње речи, онда ћете и ви и цар што над вама влада следити Господа, Бога вашега. 15 Али ако не будете слушали Господњег гласа, него се будете бунили против Господњих заповести, рука ће се Господња дићи на вас, као што се дигла на ваше оце.
16 А сада приступите и погледајте ову велику ствар, коју ће Господ учинити на ваше очи! 17 Није ли данас жетва пшенице? Ја ћу зазвати Господа да пошаље грмљавину и кишу[c]. Тада ћете знати и увидети колико је велико зло које сте учинили пред Господом тражећи себи цара.“
18 Самуило зазва Господа и Господ посла онога дана грмљавину и кишу. Сав се народ веома уплашио Господа и Самуила.
19 На то је сав народ рекао Самуилу: „Помоли се Господу, своме Богу, за своје слуге да не помремо, јер смо на све наше грехе додали и ово зло тражећи себи цара.“
20 Самуило одговори народу: „Не бојте се! Да, ви сте учинили све ово зло, али сад се не одвраћајте од Господа, него служите Господу свим својим срцем. 21 Не окрећите се за ништавним идолима, од којих нема користи и који не могу избавити, јер су ништавни. 22 А Господ неће оставити свој народ, ради свога великог имена, јер је Господу било по вољи да вас учини својим народом. 23 А од мене далеко било да згрешим Господу, те престанем да се молим за вас, и упућујем вас на добар и исправан пут. 24 Само се бојте Господа и верно му служите свим својим срцем; јер погледајте како се показао великим ради вас. 25 Али ако наставите да чините зло, пропашћете и ви и ваш цар.“
Исус исцељује опседнутог младића
37 Следећег дана, када су сишли са горе, много света му је кренуло у сусрет. 38 Један човек из народа повика: „Учитељу, обазри се на мога сина; то ми је јединац. 39 Ево, спопада га зао дух, те одједном виче, тресе га и детету пена пође на уста. Не пушта га док га не исцрпи. 40 Молио сам твоје ученике да га изгнају, али они нису могли.“
41 Исус одговори: „О, неверни и изопачени роде, докле ћу још бити са вама и подносити вас? Доведи свога сина овамо!“
42 Док је дечак долазио, зли дух га обори на земљу тресући га. Исус заповеди нечистом духу, исцели дечака и предаде га његовом оцу. 43 Сви су били задивљени Божијим величанством.
Исус поново говори о својој смрти
Док су се сви још дивили свему што је учинио, Исус рече својим ученицима: 44 „Добро слушајте што вам кажем: Син Човечији ће бити предат људима у руке.“ 45 Но, они нису разумели те речи, јер је било сакривено од њих, те нису могли да схвате, а бојали су се да га питају о томе.
Ко је највећи?
46 Међу ученицима се поведе расправа о томе ко је највећи међу њима. 47 Но Исус, знајући о чему они размишљају у себи, узе једно дете, постави га поред себе, 48 па им рече: „Ко прихвата ово дете у моје име, мене прихвата, а ко мене прихвата, прихвата онога који ме је послао. Ко је најмањи међу вама, тај је највећи.“
49 Јован му рече: „Учитељу, видели смо једног човека како у твоје име истерује зле духове. Ми смо му то забранили, зато што не иде са нама.“
50 Исус му рече: „Немојте му бранити, јер ко није против вас, за вас је.“
Исусова служба на путу за Јерусалим
Самарјанско село не прихвата Исуса
51 Када је дошло време да буде узнет на небо, Исус одлучи да оде у Јерусалим. 52 Зато је послао гласнике пред собом. Они оду и дођу у једно самарјанско село да припреме што му је потребно. 53 Међутим, мештани га нису примили, зато што је ишао у Јерусалим. 54 Када су ученици Јаков и Јован видели ово, рекли су: „Господе, хоћеш ли да кажемо да огањ сиђе са неба и уништи их?“ 55 Исус се окрену, па их прекори због тога: „Не знате каквог сте духа! 56 Син Човечији није дошао да уништи људске душе, него да их спасе.“ Затим су отишли у друго село.
Захтеви следбеништва
57 Идући путем, неко рече Исусу: „Следићу те куд год ти будеш пошао!“ 58 Исус му одговори: „Лисице имају јазбине, птице гнезда, а Син Човечији нема где да наслони главу.“ 59 Затим је рекао једном другом: „Пођи за мном.“ Но, он рече: „Господе, дозволи ми прво да одем и сахраним оца.“[a] 60 „Пусти нека мртви сахрањују своје мртве – рече му Исус – а ти иди и објављуј Царство Божије.“ 61 Трећи рече: „Господе, ја ћу те следити, али ми дозволи да се најпре поздравим са својим укућанима.“ 62 А Исус му рече: „Нико ко се прими плуга, па се окреће натраг, није прикладан за Царство Божије.“
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.