Old/New Testament

²¹ A narod je čekao Zahariju i čudio se što se toliko dugo zadržao u Svetištu. ²² A kad je izašao, ništa im nije mogao govoriti, te zaključiše da je morao u Svetištu vidjeti ukazanje. On im se pak pokušavao izraziti pokretima, no i dalje je ostao nijem.

²³ Kad se dani njegova službovanja navršiše, on se vrati svojoj kući. ²⁴ A poslije tih dana njegova žena Elizabeta zatrudnje. Krila se pet mjeseci govoreći: ²⁵ »Tako mi je učinio Gospodin u dane kad pogleda na me da skine sramotu moju pred ljudima«.

Navještaj Isusova rođenja

²⁶ U šestome mjesecu posla Bog anđela Gabriela u galilejski grad imenom Nazaret, ²⁷ k djevici zaručenoj mužu imenom Josip, iz kuće Davidove. A ime je djevici bilo Marija. ²⁸ Anđeo uđe k njoj i reče: »Zdravo, milošću obdarena! Gospodin s tobom!«^{[a] 29} Ona se smete na te riječi i stade premišljati kakav bi to bio pozdrav. ³⁰ No anđeo joj reče: »Ne boj se, Marijo! Jer našla si milost kod Boga. ³¹ I evo, zatrudnjet ćeš i roditi sina, i nadjenut ćeš mu ime Isus. ³² On će biti velik i zvat će se Sin Svevišnjega. Gospodin Bog dat će mu prijestolje Davida, njegova oca. ³³ On će kraljevati nad domom Jakovljevim zauvijek, i njegovu kraljevstvu neće biti kraja.«

³⁴ Nato Marija upita anđela: »Kako će to biti kad ja muža ne poznajem?« ³⁵ Anđeo joj odgovori: »Duh Sveti sići će na tebe, i sila će te Svevišnjega osjeniti. Zato će to novorođenče, Sveto, biti nazvano Sin Božji.^{[b] 36} I evo, Elizabeta, tvoja rođakinja, i ona je začela sina u svojoj starosti; ovo je već šesti mjesec njoj, koju su zvali nerotkinjom. ³⁷ Jer Bogu ništa nije nemoguće!« ³⁸ A Marija reče: »Evo sluškinje Gospodnje. Neka mi bude po riječi tvojoj!« I anđeo ode od nje.