Old/New Testament
Освајање и подела области источно од Јордана
32 А Рувимовци и Гадовци су имали силно мноштво стоке. Кад су Рувимовци и Гадовци видели да је област Јазира и Галада погодно место за стоку, 2 дошли су к Мојсију, свештенику Елеазару и кнезовима заједнице и рекли: 3 „Атарот, Девон, Јазир, Намра, Есевон, Елеалија, Севама, Навав и Веан, 4 земља коју је Господ покорио пред израиљском заједницом је погодна земља за стоку, а твоје слуге имају стоку.“ 5 Они наставише: „Ако смо стекли наклоност пред тобом, нека се ова земља да твојим слугама у посед. Не води нас преко Јордана.“
6 Мојсије одговори Гадовцима и Рувимовцима: „Зар да ваша браћа иду у рат, а ви да останете овде? 7 Зашто одвраћате Израиљце од преласка у земљу коју им је дао Господ? 8 Тако су поступили и ваши очеви кад сам их послао из Кадис-Варније да извиде земљу. 9 И кад су отишли до потока Есхола и видели земљу, одвратили су Израиљце од уласка у земљу коју им је дао Господ. 10 Тог дана је Господ плануо гневом и заклео се говорећи: 11 ’Ниједан од људи од двадесет година па навише који су изашли из Египта, неће видети земљу за коју сам се заклео њиховим прецима Авра̂му, Исаку и Јакову, јер ме нису верно следили, 12 осим Кенезејца Халева, сина Јефонијиног, и Исуса, сина Навиновог, зато што су верно следили Господа.’ 13 Међутим, Господ је плануо гневом на Израиљ, па је учинио да четрдесет година лутају по пустињи, док није помро сав тај нараштај који је чинио зло пред Господом.
14 А сада сте, породе грешнички, ступили на место својих предака да још више навучете на Израиља пламтећи гнев Господњи. 15 Ако се одвратите од њега, он ће их и даље оставити у пустињи; тако ћете упропастити сав овај народ.“
16 А они му приступише и рекоше: „Подигли бисмо овде само оборе за нашу стоку и градове за наше жене и децу, 17 али ћемо се наоружати и хитро стати на чело Израиљаца, док их не доведемо на њихово место. А наше жене и деца нека остану у утврђеним градовима због становника ове земље. 18 Својим се домовима нећемо враћати све док сваки Израиљац не прими свој део у наследство. 19 Ипак, ми нећемо примити свој део у наследство са њима, тамо с оне стране Јордана и даље, пошто нам је наследство припало на овој, источној страни Јордана.“
20 Мојсије им рече: „Ако одржите реч – ако наоружани пођете у рат пред Господом, 21 те сваки од вас наоружан пређе преко Јордана пред Господом, док он не истера испред себе своје непријатеље, 22 и док земља не буде покорена пред Господом, онда се можете вратити, па ћете бити решени кривице пред Господом и пред Израиљцима. Тада ће вам ова земља припасти у наследство пред Господом.
23 Али ако не урадите тако, згрешићете против Господа. Знајте да ћете испаштати за свој грех. 24 Подигните градове за своје жене и децу и торове за своје овце, али урадите што сте обећали.“
25 Гадовци и Рувимовци одговорише Мојсију: „Твоје слуге ће учинити као што наш господар заповеда. 26 Наша деца и жене, наша стада и стока остаће тамо у галадским градовима, 27 а твоје слуге, сви који су наоружани за рат, прећи ће да ратују пред Господом, као што наш господар каже.“
28 Затим је Мојсије ради њих издао заповест свештенику Елеазару, Исусу, сину Навиновом и главарима отачких домова Израиљевих племена. 29 Мојсије им рече: „Ако Гадовци и Рувимовци, сви људи наоружани за рат, пређу с вама преко Јордана испред Господа, и земља буде покорена пред вама, ви ћете им дати галадску земљу у посед. 30 Уколико њихови људи не пређу наоружани с вама, нека приме свој посед међу вама у хананској земљи.“
31 Гадовци и Рувимовци одговоре: „Учинићемо онако како је Господ рекао твојим слугама. 32 Прећи ћемо под оружјем пред Господом у хананску земљу, али ћемо задржати наследство у нашем поседу с ове стране Јордана.“
33 Затим је Мојсије доделио Гадовцима, Рувимовцима и половини племена Манасије, Јосифовог сина, царство аморејског цара Сихона, и царство васанског цара Ога, земљу са градовима унутар њених граница, и околне области.
34 Гадовци су подигли Девон, Атарот, Ароир. 35 Атарот-Софан, Јазир, Јогвеју, 36 утврђене градове Вет-Нимру и Вет-Аран, и торове за овце. 37 Рувимовци су саградили Есевон, Елеалију, Киријатајим, 38 Навав и Вал-Меон, којима су променили имена, и Сивму; градовима које су саградили дали су другачија имена.
39 Потомци Махира, сина Манасијиног, су отишли у Галад, освојили га и истерали из њега Аморејце који су били у њему. 40 Мојсије је дао Галад Махиру, сину Манасијином, који се населио у њему. 41 Манасијин син Јаир је отишао и освојио њихова села, које је прозвао „Јаирова села“. 42 Затим је Новах отишао и освојио Кенат са његовим насељима, и прозвао га Новах по свом имену.
Постаје Израиљаца по изласку из Египта
33 Ово су постаје Израиљаца, када су изашли из Египта по својим одредима под водством Мојсија и Арона. 2 Мојсије је пописао места њиховог поласка од постаје до постаје, како је заповедио Господ. Ово су њихове постаје према полазним тачкама:
3 Кренули су из Рамесе првог месеца петнаестог дана. Дан после Пасхе, Израиљци су победоносно изашли наочиглед свих Египћана, 4 док су Египћани сахрањивали све своје прворођенце, које је Господ побио међу њима. А Господ је извршио правду и над њиховим боговима.
5 Израиљци су кренули из Рамесе и улогорили се у Сокоту.
6 Кренули су из Сокота и улогорили се у Етаму, који је на рубу пустиње.
7 Кренули су из Етама, скренули према Пи-Хахироту, који је насупрот Вел-Сефона, и улогорили се пред Мигдолом.
8 Кренули су из Ирота, па су средином мора прешли у пустињу. Затим су ишли три дана преко пустиње Етама и улогорили се у Мари.
9 Отишли су из Маре и дошли у Елим, где је било дванаест студенаца и седамдесет палминих стабала, и тамо се улогорили.
10 Кренули су из Елима и улогорили се код Црвеног мора.
11 Затим су отишли од Црвеног мора и улогорили се у пустињи Син.
12 Отишли су из пустиње Син и улогорили се у Дафаки.
13 Отишли су из Дафаке и улогорили се у Елуси.
14 Отишли су из Елусе и улогорили се у Рафидину, где није било воде да народ пије.
15 Отишли су из Рафидина и улогорили се у Синајској пустињи.
16 Кад су отишли из Синајске пустиње улогорили су се у Киврот-Атави.
17 Отишли су из Киврот-Атаве и улогорили се у Асироту.
18 Отишли су из Асирота и улогорили се у Ратами.
19 Отишли су из Ратаме и улогорили се у Римон-Фаресу.
20 Отишли су из Римон-Фареса и улогорили се у Ливни.
21 Отишли су из Ливне и улогорили се у Реси.
22 Отишли су из Ресе и улогорили се у Келати.
23 Отишли су из Келате и улогорили се код горе Сафера.
24 Отишли су од горе Сафера и улогорили се у Харади.
25 Отишли су из Хараде и улогорили се у Макелоту.
26 Отишли су из Макелота и дошли у Катати.
27 Отишли су из Катате и улогорили се у Тарати.
28 Отишли су из Тарате и улогорили се у Метеки.
29 Отишли су из Метеке и улогорили се у Асмони.
30 Отишли су из Асмоне и улогорили се у Мосероту.
31 Отишли су из Мосерота и улогорили се у Вене-Јакане.
32 Отишли су из Вене-Јакане и улогорили се у Хор-Гадгади.
33 Отишли су из Хор-Гадгаде и улогорили се у Јотвати.
34 Отишли су из Јотвате и улогорили се у Еврони.
35 Отишли су из Евроне и улогорили се у Есион-Геверу.
36 Отишли су из Есион-Гевера и улогорили се у пустињу Цин, то јест у Кадису.
37 Отишли су из Кадиса и улогорили се код горе Ор, на крају едомске земље. 38 Тада се свештеник Арон попео на гору Ор по Господњој заповести и умро тамо, првог дана петог месеца, у четрдесетој година по изласку Израиљаца из Египта. 39 Арону је било стотину двадесет три године кад је умро на гори Ор.
40 А цар Арада, Хананац, који је живео у Негеву хананском, чуо је о доласку Израиљаца.
41 Затим су отишли од горе Ора и улогорили се у Салмону.
42 Отишли су из Салмона и улогорили се у Финону.
43 Отишли су из Финона и улогорили се у Овоту.
44 Отишли су из Овота и улогорили се код Ије-Аварима, на подручју Моава.
45 Отишли су из Ије-Аварима и улогорили се у Девон-Гаду.
46 Отишли су из Девон-Гада и улогорили се Гелмон-Девлатаиму.
47 Отишли су из Гелмон-Девлатаима и улогорили се код аваримских гора, пред Нававом.
48 Отишли су из аваримских гора и улогорили се на моавским пољанама, крај Јордана, код Јерихона. 49 Тако су логоровали крај Јордана, на моавским пољанама, од Вет-Јесимота па све до Авел-Ситима.
50 Тамо, на моавским пољанама, крај Јордана код Јерихона, Господ рече Мојсију: 51 „Говори Израиљцима и реци им: ’Кад преко Јордана пређете у хананску земљу, 52 истерајте пред собом све становнике земље. Уништите све њихове кипове, затрите све њихове ливене идоле, и разорите све њихове узвишице. 53 Заузмите земљу и настаните се у њој, јер сам је вама дао у посед. 54 Земљу поделите жребом према својим породицама. Већој дајте веће наследство а мањој дајте мање наследство. И шта коме жреб одреди то нека му буде. Примићете наследство према отачким племенима.
55 Али ако не истерате пред собом становнике земље, они које оставите биће вам иверје у очима и трње у боковима; они ће вас кињити у земљи у којој живите. 56 А оно што сам наумио да учиним њима, то ћу учинити вама.’“
Племенске границе
34 Господ рече Мојсију: 2 „Заповеди Израиљцима и реци им: ’Кад уђете у хананску земљу, земља која вам је припала у посед имаће ове границе:
3 Јужни део ће вам се протезати од пустиње Цин уз Едом. Јужна граница ће вам се протезати с руба Мртвог мора на истоку, 4 па ће завијати на југ према Акравимској узвишици, ићи према Цину, настављати се јужно од Кадис-Варније, избити на Асар-Адар и прелазити преко Асемоне. 5 Граница ће, затим, од Асемоне скренути према Египатском потоку и избити на море.
6 Западна граница ће вам бити Велико море; то нека вам буде западна граница.
7 Ово ће вам бити северна граница: омеђите је од Великог мора па до горе Ора. 8 Од горе Ора омеђите себи границу до Лево-Амата, а крај границе нека буде Седад. 9 Нека се граница пружа до Зефрона, а крај нека јој буде код Асар-Енана. Нека вам то буде северна граница.
10 Затим омеђите себи границу од Асар-Енана до Сефама. 11 Од Сефама граница ће се спуштати према Ривли источно од Ајина, и наставити да се спушта док не дође до источне обале језера Хинерет. 12 Затим ће се граница спуштати на Јордан и завршавати на Мртвом мору.
То ће бити ваша земља са границама које је окружују.’“
13 Мојсије заповеди Израиљцима: „Ово је земља коју ћете жребом наследити, за коју је Господ заповедио да је добије девет и по племена. 14 Наиме, отачки домови потомака Рувимовог племена, отачки домови потомака Гадовог племена, већ су примили своје наследство. Своје наследство је примила и половина Манасијиног племена. 15 Два и по племена су узели своје наследство с друге стране Јордана, насупрот Јерихона, с источне стране.“
16 Господ рече Мојсију: 17 „Ово су имена људи који ће вам поделити земљу: свештеник Елеазар и Исус, син Навинов. 18 Узми и по једног кнеза из сваког племена да расподељују земљу.
19 Ово су имена тих људи:
Халев, син Јефонијин, из Јудиног племена;
20 Самуило, син Амијудов, из племена Симеунових потомака;
21 Елдад, син Хаслонов, из Венијаминовог племена;
22 кнез Вукија, син Јеклинов, из племена Данових потомака.
23 Од Јосифових потомака: кнез Анило, син Уфидов, из племена Манасијиних потомака;
24 кнез Кемуило, син Сафтанов, из племена Јефремових потомака;
25 кнез Елисафан, син Фарнахов, из племена Завулонових потомака;
26 кнез Фалтило, син Озаинов, из племена Исахарових потомака;
27 кнез Ахијуд, син Селемијин, из племена Асирових потомака;
28 и кнез Фадаило, син Амијудов, из Нефталимовог племена.“
29 Овима је Господ заповедио да расподеле наследство Израиљцима у хананској земљи.
Исус поново наговештава своју смрт
30 Отишавши одатле пролазили су кроз Галилеју. Исус није хтео да ико сазна за то, 31 јер је поучавао своје ученике говорећи им: „Син Човечији ће бити предат људима у руке и они ће га убити, али ће он након три дана ускрснути.“ 32 Но, они нису разумели те речи, али бојали су се да га питају о томе.
Ко је највећи?
33 Дошли су у Кафарнаум. Када су били у кући, упита Исус своје ученике: „О чему сте то путем расправљали?“ 34 Ученици су ћутали, јер су путем расправљали ко је највећи међу њима.
35 Исус је затим сео и позвао Дванаесторицу. Рекао им је: „Ко хоће да буде први, нека себе сматра последњим и нека свима служи.“
36 Затим је узео једно дете и поставио га између њих, загрлио га и рекао им: 37 „Ко једно овакво дете прихвата у моје име, мене прихвата; а ко мене прихвата, не прихвата само мене, већ и онога који ме је послао.“
Ко није против нас, са нама је
38 Јован му рече: „Учитељу, видели смо једног човека како у твоје име истерује зле духове. Ми смо му то забранили, зато што не иде са нама.“
39 Исус им рече: „Немојте му бранити, јер нико ко чини чуда у моје име неће одмах говорити лоше о мени. 40 Јер, ко није против нас, за нас је. 41 Ко вас напоји чашом хладне воде зато што припадате Христу, заиста вам кажем: тај човек неће бити лишен своје награде.
Навођење на грех
42 А ко год наведе на грех једнога од таквих малих који верују у мене, томе би било боље да веже себи о врат тешки воденични камен и да се баци у море. 43 Ако те твоја рука наводи на грех, одсеци је. Боље ти је да си обогаљен, те да уђеш у живот, него да са обе руке одеш у пакао, у неугасиви огањ. 44 Црв њихов тамо не умире и огањ се не гаси. 45 И ако те твоја нога наводи на грех, одсеци је. Боље ти је да си хром, те да уђеш у живот, него да са обе ноге будеш бачен у пакао. 46 Црв њихов тамо не умире и огањ се не гаси. 47 И ако те твоје око наводи на грех, ископај га. Боље ти је да уђеш у Царство Божије с једним оком, него да са оба ока будеш бачен у пакао. 48 Црв њихов тамо не умире и огањ се не гаси. 49 Јер ће свако од ових бити огњем посољен.
50 Со је добра; али ако со изгуби сланост, чиме ће јој се повратити сланост? Имајте соли у себи и мир међу собом.“
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.