Old/New Testament

Prispodobe

13 Toga istoga dana izađe Isus iz kuće i sjede uz more. ² I okupi se oko njega veliko mnoštvo, tako te on uđe u lađicu i sjedne. A sav narod stajaše na obali. ³ I onda im je mnogo govorio u prispodobama:

Sijač

»Gle, izađe sijač sijati. ⁴ I dok je sijao, neko zrnje pade uz put, dođoše ptice i pozobaše ga. ⁵ Neko opet pade na kamenito tlo, gdje nije imalo mnogo zemlje te odmah izniknu, jer nije imalo duboke zemlje. ⁶ A kad sunce ogranu, sagorje; i kako nije imalo korijena, usahnu. ⁷ Neko opet pade u trnje, i trnje uzraste i uguši ga. ⁸ Neko opet pade na zemlju dobru te davaše rod: jedno stostruk, drugo šezdesetostruk, a treće tridesetostruk. ⁹ Tko ima uši, neka čuje!«^[a]

Zašto Isus govori u prispodobama

¹⁰ I pristupiše mu učenici te ga zapitaše: »Zašto im govoriš u prispodobama?« ¹¹ On im odgovori: »Vama je dano upoznati tajne kraljevstva nebeskoga, a njima nije dano. ¹² Jer, tko ima, dat će mu se te će obilovati, a tko nema, oduzet će mu se i ono što ima. ¹³ Govorim im u prispodobama stoga što gledajući ne vide, i slušajući ne čuju i ne razumiju - ¹⁴ te se na njima ispunjava Izaijino proroštvo, koje kaže:

¹⁶ Ali blažene oči vaše, jer gledaju, i uši vaše, jer čuju! ¹⁷ Jer kažem vam, zaista, mnogi proroci i pravednici poželješe vidjeti što vi gledate, ali ne vidješe, i čuti što vi čujete, ali ne čuše.«

Tumačenje prispodobe o sijaču

¹⁸ »Vi dakle poslušajte prispodobu o sijaču. ¹⁹ Svakomu tko sluša Riječ o Kraljevstvu, a ne razumije, dolazi Zli te mu otima ono što je posijano u njegovu srcu. To je onaj posijani uz put. ²⁰ A posijani na kamenito tlo jest onaj koji sluša Riječ i odmah je s radošću prima; ²¹ ali kako nema korijena u sebi, nestalan je; kad zbog Riječi nastupi kakva nevolja ili progonstvo, odmah se sablazni. ²² A posijani u trnje, to je onaj koji sluša Riječ, ali brige ovoga svijeta i varljivost bogatstva Riječ uguše, te ona ostane bez roda. ²³ A posijani u zemlju dobru, to je onaj koji Riječ sluša i razumije, te rod donosi i daje: jedan stostruko, jedan pak šezdesetostruko, a jedan tridesetostruko.«

Kukolj

²⁴ Iznese im drugu prispodobu: »Kraljevstvo je nebesko kao kad čovjek posija dobro sjeme na svojoj njivi. ²⁵ Dok su njegovi ljudi spavali, dođe njegov neprijatelj i posija kukolj posred pšenice pa ode. ²⁶ Kad usjev izniknu i donese rod, pokaza se i kukolj. ²⁷ Tada pristupiše domaćinu sluge pa mu rekoše: 'Gospodaru, nisi li ti dobro sjeme posijao na svojoj njivi? Odakle onda kukolj?' ²⁸ On im reče: 'Neprijatelj to učini.' A sluge mu rekoše: 'Hoćeš li dakle da odemo i da ga poberemo?' ²⁹ A on reče: 'Ne, kako ne biste, pobirući kukolj, zajedno s njime počupali i pšenicu. ³⁰ Ostavite neka oboje raste do žetve zajedno. A u vrijeme žetve reći ću žeteocima: Poberite najprije kukolj i svežite ga u snopove, da se spali, a pšenicu skupite u moju žitnicu.'«