Old/New Testament

Амасија, цар Јуде

25 Амасији је било двадесет пет година кад је постао цар, а владао је двадесет девет година у Јерусалиму. Мајка му се звала Јоадина из Јерусалима ² Чинио је што је право у Господњим очима, али не целим срцем. ³ Кад се царство учврстило под његовом влашћу, побио је слуге које су убиле његовог оца цара. ⁴ Ипак, није погубио синове убица, према ономе што је написано у књизи Мојсијевог Закона, где је Господ заповедио: „Нека се очеви не погубљују због својих синова, и нека се синови не погубљују због својих очева; свако треба да буде погубљен за свој грех.“

⁵ Тако је Амасија окупио Јудејце и поставио им по отачким домовима заповеднике над хиљадама и заповеднике над стотинама за читаву Јуду и Венијамин. Када је пребројао људе од двадесет година па навише, израчунао је да их има три стотине хиљада одабраних, оних који иду у рат са копљем и великим штитом. ⁶ Из Израиља је унајмио стотину хиљада јаких ратника за стотину сребрних таланата^[a].

⁷ Али дође му човек Божији и рече: „О, царе! Нека израиљска војска не иде са тобом, јер Господ није са Израиљем, са свим тим потомцима Јефремовим. ⁸ А ако одеш, ти навали јуначки у бој, а Бог ће те срушити пред непријатељима. Јер у Богу је снага да помогне и да сруши.“

⁹ Амасија одговори човеку Божијем: „А шта да радим са стотину таланата које сам платио израиљским четама?“

Човек Божији му рече: „Господ има да ти да̂ много више од тога.“

¹⁰ Амасија је раздвојио чете које су му дошле од Јефрема и послао их у њихово место, али се пламен њиховог беса разјарио на Јудејце. Вратили су се у њихово место у кипећем бесу.

¹¹ Амасија се охрабрио, повео своје људе и отишао у Слану долину где је побио десет хиљада становника Сира. ¹² Јудејци су заробили десет хиљада живих, одвели их на врх литице и оданде их бацили тако да су се сви смрскали.

¹³ А војници чета које је Амасија вратио, да не иду са њим у борбу, похараше градове у Јуди од Самарије до Вет-Орона. Побили су три хиљаде и отели много плена.

¹⁴ Када се Амасија вратио након што је поразио Едомце, донео је богове сирског народа. Поставио их је себи за богове, падао ничице пред њима и кадио им. ¹⁵ Али плану Господњи гнев на Амасију и он му посла пророка који му рече: „Зашто си тражио богове народа који нису могли сопствени народ да избаве из твоје руке?“

¹⁶ Док је он још говорио, цар му рече: „Јесмо ли ми тебе поставили за царевог саветника? Престани! Зашто да те погубимо?“

Пророк је престао али му је рекао: „Знам да је Господ одлучио да те уништи због овога што си урадио, што ниси послушао мој савет.“

¹⁷ Амасија, цар Јуде, се посаветовао и онда послао поруку Јоасу, сину Јоахазовом, сину Јујевом, цару израиљском: „Изађи ми на мегдан.“

¹⁸ Јоас, цар израиљски, је послао поруку Амасији, цару Јудином, говорећи: „Трн је ливански послао поруку кедру ливанском, говорећи: ’Дај своју ћерку моме сину за жену’, али је дивља звер ливанска изгазила трн. ¹⁹ Гле, ти кажеш да си потукао Едом, па си се понео. Уживај у својој слави, али остани кући. Зашто призиваш невољу на своју и Јудину пропаст?“

²⁰ Али Амасија није слушао јер је од Бога било одређено да их преда непријатељу у руке јер су тражили богове Едома. ²¹ Тако је Јоас, цар израиљски, пошао у бој. Он и цар Амасија, цар Јудин, су се сукобили код Вет-Семеса, који припада Јуди. ²² Но, Израиљ је поразио Јуду, па су сви побегли својим кућама. ²³ Јоас, цар израиљски, је заробио Јудиног цара Амасију, сина Јоаса, сина Јоахазова, код Вет-Семеса. Затим га је довео у Јерусалим и срушио јерусалимски зид од Јефремових врата до Угаоних врата, у дужини од четири стотине лаката^[b]. ²⁴ Узео је све злато и сребро и све посуђе које се нашло у Дому Божијем, код Овид-Едома и у царевим ризницама, као и таоце, па се вратио у Самарију.

²⁵ А Амасија, син Јоасов, цар Јудин, је живео петнаест година након смрти Јоаса, цара израиљског, сина Јоахазовог. ²⁶ Остала Амасијина дела, од првог до последњег, није ли то записано у Књизи дневника царева Јудиних и израиљских? ²⁷ Од када се Амасија одвратио од Господа против њега су сковали заверу у Јерусалиму, те је побегао у Лахис. Но, послали су људе за њим и убили га тамо. ²⁸ Донели су га на коњима и сахранили га са његовим прецима у Јудином граду.

Озија, цар Јуде

26 Озија је имао шеснаест година када га је сав Јудин народ зацарио уместо његовог оца Амасије. ² Он је изградио Елат који је вратио Јуди, након што је цар починуо са својим прецима.

³ Озији је било шеснаест година кад је постао цар, а владао је педесет две године у Јерусалиму. Мајка му се звала Јехолија из Јерусалима. ⁴ Чинио је што је праведно у очима Господњим, све како је чинио и његов отац Амасија. ⁵ Он је тражио Бога у време Захарије који је разумео Божија виђења. И у време када је тражио Господа, Бог му је дао да напредује.

⁶ Отишао је и заратио против Филистејаца. Срушио је зидине Гата, зидине Јавне и зидине Азота, сазидао је градове око Азота и међу Филистејцима. ⁷ Бог му је помогао против Филистејаца и Арапа који су пребивали у Гурвалу, и против Меуњана. ⁸ Амонци су Озији плаћали данак, тако да се његово име прочуло до граница Египта. Толико је био осилио.

⁹ Озија је сазидао куле у Јерусалиму код Угаоних врата, код врата на долини, на углу зида и учврстио их је. ¹⁰ Сазидао је куле у пустињи, ископао много бунара јер су многа стада у низијама и равницама била његова. Имао је ратаре и виноградаре у планинама и воћњацима, јер је волео рад на земљи.

¹¹ Озија је имао војску за борбу, оне који у четама иду у рат по броју који су пописали писар Јеиел и надгледник Масија, под вођством царевог заповедника Ананије. ¹² Укупан број главара отачких домова, храбрих ратника, је био две хиљаде шест стотина. ¹³ Они су заповедали војном силом од три стотине седам хиљада пет стотина ратника, способних да снажно помогну цару пред непријатељем. ¹⁴ Озија је за њих, за читаву војску, спремио штитове, копља, кациге, оклопе, лукове и камење за праћке. ¹⁵ У Јерусалиму је направио ратне справе, умотворине изумитеља, да буду на кулама и на угловима, и одапињу стреле и велико камење. Тако се његово име прочуло јер му се предивно помагало све док није ојачао.

¹⁶ И, због све те снаге, срце му се узохолило док није себе упропастио. Радио је неверно против Господа, свог Бога, па је отишао у Господњи Дом и кадио на кадионом жртвенику. ¹⁷ За њим је дошао свештеник Азарија заједно са Господњим свештеницима, са осамдесеторицом одважних људи. ¹⁸ Супротставили су се цару Озији и рекли му: „Није твоје, Озија, да кадиш Господу, већ на свештеницима, на потомцима Ароновим који су посвећени да ка̂де. Изађи из Светилишта! Неверно си поступио и неће ти бити на част од Господа Бога.“

¹⁹ Озија се разбеснео док је у руци држао кадионицу да ка̂ди. И док је беснео на свештенике на челу му је избила губа, ту пред свештеницима у Господњем Дому и пред кадионим жртвеником. ²⁰ Првосвештеник Азарија и сви свештеници га погледају и – гле – на челу му је била губа. И они га журно оданде изведоше, а и са̂м је пожурио да изађе јер га је Господ ударио.

²¹ Озија је био губавац до своје смрти. Живео је у одвојеној кући губаваца, одвојен од Дома Господњег, док је царев син Јотам био над двором и управљао народом и земљом.

²² Остала Озијина дела, од првог до последњег, записао је пророк Исаија, Амоцов син. ²³ Озија се упокојио са својим прецима, па су га сахранили са његовим прецима на пољани царског гробља, јер су рекли: „Био је губавац.“ На његово место се зацарио његов син Јотам.

Јотам, цар Јуде

27 Јотаму је било двадесет пет година кад је почео да влада, а владао је шеснаест година у Јерусалиму. Мајка му се звала Јеруса, ћерка Садокова. ² Чинио је што је добро у очима Господњим, све онако како је чинио његов отац Озија. Једино није ушао у Дом Господњи, а народ је још увек био изопачен. ³ Он је изградио Горња врата Дома Господњег и много тога је изградио на зидинама Офила^[c]. ⁴ Изградио је градове у Јудином горју а у шумовитим крајевима је подигао утврђења и куле.

⁵ Он је заратио са царем Амонаца и надвладао их је. Амонци су му те године дали стотину таланата^[d] сребра, десет хиљада^[e] кора пшенице и јечма десет хиљада^[f]. То су му Амонци доносили и друге и треће године.

⁶ Јотам је ојачао јер је усмерио своје путеве пред Господом, својим Богом.

⁷ Остала Јотамова дела, сви његови ратови и његови путеви, записани су у Књизи израиљских и Јудиних царева. ⁸ Било му је двадесет пет година кад је почео да влада, а владао је шеснаест година у Јерусалиму. ⁹ Кад се Јотам упокојио са својим прецима, сахранили су га у Давидовом граду. На његово место се зацарио његов син Ахаз.

16 Ово сам вам рекао да не одустанете. ² Искључиваће вас из синагога, а доћи ће час када ће, ко год вас убије, мислити да тиме служи Богу. ³ Ово ће чинити, јер нису упознали ни Оца ни мене. ⁴ Међутим, ово сам вам рекао да се, када дође тај час, сетите мојих речи. Ово вам нисам говорио на почетку, јер сам био са вама.

⁵ Сада одлазим к ономе који ме је послао, а нико од вас ме не пита: ’Куда одлазиш?’ ⁶ Напротив, вама је жалост обузела срце зато што сам вам то рекао. ⁷ Ја вам говорим истину: за вас је боље да одем, јер ако ја не одем, Помагач-Утешитељ неће доћи к вама. Али ако одем, послаћу га к вама. ⁸ А кад он дође, показаће свету шта је грех, шта је правда и шта је суд. ⁹ Грех је то што не верује у мене. ¹⁰ Правда је то што одлазим к Оцу и што ме нећете више видети. ¹¹ Суд је то што је владар овога света осуђен.

¹² Имам још много шта да вам кажем, али сада би то било превише за вас. ¹³ А када дође он, Дух истине, упутиће вас у сву истину, јер неће говорити по своме, него ће говорити оно што чује, и најављиваће вам будуће догађаје. ¹⁴ Он ће ме прославити, јер ће од мене примити и вама најављивати. ¹⁵ Све што има Отац, припада и мени. Зато сам вам рекао да ће од мене узети и вама најављивати.

¹⁶ Још мало па ме нећете више видети, а затим још мало, па ћете ме видети.“

Жалост и радост

¹⁷ Тада Исусови ученици рекоше једни другима: „Шта значи то што нам је рекао: ’Још мало, па ме нећете више видети, а затим још мало, па ћете ме видети’ и ’зато што одлазим к Оцу’? ¹⁸ Шта мисли под тим: ’Још мало’? Не знамо о чему то говори.“

¹⁹ Исус је знао да хоће да га питају, па им је рекао: „Питате се међу собом шта значи оно што сам рекао: ’Још мало, па ме нећете више видети, а затим још мало, па ћете ме видети’? ²⁰ Заиста, заиста вам кажем да ћете плакати и нарицати, а свет ће се радовати. Бићете у жалости, али ће се ваша жалост преокренути у радост. ²¹ Жена је у тескоби кад рађа, јер је дошао час порођајних болова, али кад роди дете, она више не спомиње своју муку, јер је новорођенче дошло на свет. ²² И ви сте сада жалосни, али ја ћу вас поново видети, те ће ваша срца бити испуњена радошћу. Ту радост нико неће моћи да вам одузме. ²³ У онај дан ме нећете више питати ни о чему. Заиста, заиста вам кажем: Отац ће вам дати што год затражите у моје име. ²⁴ Ви још нисте ништа затражили у моје име. Тражите и добићете, да ваша радост буде потпуна.

²⁵ Ово сам вам рекао сликовито, али доћи ће час када вам више нећу говорити сликовито, него ћу вам отворено говорити о Оцу. ²⁶ У тај дан ви ћете тражити од Оца у моје име. Не кажем вам да ћу ја молити Оца за вас. ²⁷ Наиме, вас са̂м Отац воли, зато што сте ви заволели мене и зато што сте поверовали да сам дошао од Бога. ²⁸ Од Оца сам изашао и дошао на свет; сада одлазим са света и идем к Оцу.“

²⁹ Његови ученици му рекоше: „Ево, сад нам отворено говориш и не служиш се сликовитим говором. ³⁰ Сада знамо да све знаш и да није потребно да ти неко постави питање, јер ти то унапред знаш. Зато верујемо да си дошао од Бога.“

³¹ „Сада верујете? – упита их Исус. ³² Ево, тек што није наступио час, када ћете се сви разбежати свако на своју страну, а мене оставити самог. Ипак, ја нисам са̂м, јер је Отац са мном.

³³ Ово сам вам рекао да имате мир у мени. У свету ћете имати невољу, али ви будите храбри; ја сам победио свет.“