Old/New Testament
1 ГОСПОДА волим, јер мој глас чује,
мој вапај за милост.
2 Зато што к мени окреће ухо,
призиваћу га свег свог живота.
3 Конопци смрти опколили ме,
спопала ме тескоба Шеола,
спопали ме мука и невоља.
4 Тада Имену ГОСПОДЊЕМ завапих:
»ГОСПОДЕ, избави ме!«
5 Милостив је ГОСПОД и праведан,
наш Бог пун је самилости.
6 ГОСПОД чува безазлене;
беспомоћан сам био, а он ме спасао.
7 Врати се у свој спокој,
јер ГОСПОД ти је учинио добро.
8 Живот си ми избавио од смрти,
моје очи од суза,
моје ноге од посртања.
9 Ходаћу пред ГОСПОДОМ у земљи живих.
10 Веровао сам и кад сам рекао:
»Ово тлачење за мене је претешко«
11 и кад сам у великом страху рекао:
»Сви људи су лажови.«
12 Како да узвратим ГОСПОДУ
за све добро које ми је учинио?
13 Дићи ћу чашу спасења
и призвати Име ГОСПОДЊЕ.
14 Извршићу своје завете ГОСПОДУ
пред целим његовим народом.
15 Драгоцена је у очима ГОСПОДЊИМ
смрт верних његових.
16 Твој сам слуга, ГОСПОДЕ,
твој слуга, син твоје слушкиње;
ти си ме мојих окова ослободио.
17 Принећу ти жртву захвалницу
и призвати Име ГОСПОДЊЕ.
18 Испунићу своје завете ГОСПОДУ
пред целим његовим народом,
19 у двориштима Дома ГОСПОДЊЕГ,
усред тебе, Јерусалиме.
Алилуја!
1 Хвалите ГОСПОДА, сви незнабошци,
славите га, сви народи.
2 Јер, велика је његова љубав према нама
и истина ГОСПОДЊА остаје довека.
Алилуја!
1 Захваљујте ГОСПОДУ, јер је добар;
љубав његова остаје довека.
2 Нека каже Израел:
»Љубав његова остаје довека.«
3 Нека дом Ааронов каже:
»Љубав његова остаје довека.«
4 Нека кажу они који се боје ГОСПОДА:
»Љубав његова остаје довека.«
5 У тескоби завапих ГОСПОДУ,
и он ме услиши и ослободи.
6 ГОСПОД је са мном, нећу се плашити.
Шта ми може човек?
7 ГОСПОД је са мном, он је мој Помагач,
ликујући гледам оне који ме мрзе.
8 Боље је у ГОСПОДА се уздати
него се ослањати на човека.
9 Боље је у ГОСПОДА се уздати
него се ослањати на поглаваре.
10 Сви ме народи окружише,
али ја се Именом ГОСПОДЊИМ одбраних.
11 Са свих страна ме окружише,
али ја се Именом ГОСПОДЊИМ одбраних.
12 Као рој пчела ме окружише,
али брзо нестадоше, као трње запаљено –
ја се Именом ГОСПОДЊИМ одбраних.
13 Гурали су ме не бих ли пао,
али ГОСПОД ми поможе.
14 ГОСПОД је моја снага и песма,
он је мој Спаситељ.
15 Звук клицања победничког
у шаторима праведникâ одјекује:
»Десница ГОСПОДЊА силна дела учини!
16 Високо је дигнута десница ГОСПОДЊА!
Десница ГОСПОДЊА силна дела учини!«
17 Нећу умрети, него ћу живети
и причати о делима ГОСПОДЊИМ.
18 ГОСПОД ме тешком казном казнио,
али ме није предао смрти.
19 Отворите ми капије праведности –
ући ћу и ГОСПОДУ захвалити.
20 Ово је капија ГОСПОДЊА
кроз коју улазе праведници.
21 Захвалићу ти, јер си ме услишио;
ти си мој Спаситељ.
22 Камен који градитељи одбацише
постаде камен угаони.
23 ГОСПОД то учини
и то је дивно у нашим очима.
24 Ово је дан који је ГОСПОД начинио –
кличимо и радујмо се у њему!
25 Молим те, ГОСПОДЕ, спаси нас!
Молим те, ГОСПОДЕ, дај нам благостање!
26 Благословен онај који долази
у Име ГОСПОДЊЕ!
Из Дома ГОСПОДЊЕГ те благосиљамо.
27 ГОСПОД је Бог
и он нас обасја светлошћу.
С гранама у руци
идите у поворци празничкој
до рогова жртвеника.
28 Ти си Бог мој
и теби ћу захваљивати.
Ти си Бог мој,
тебе ћу узвисивати.
29 Захваљујте ГОСПОДУ, јер је добар;
љубав његова остаје довека.
Брак
7 А сада о оном о чему сте ми писали. Добро је за човека да се не дотиче жене. 2 Али, због блуда, нека сваки човек има своју жену и свака жена свога мужа. 3 Нека муж извршава своју дужност према жени, а тако и жена према мужу. 4 Жена није господар свога тела, него муж. Тако ни муж није господар свога тела, него жена. 5 Не ускраћујте се једно другом, осим по договору, за неко време, да се посветите молитви. Затим се опет састаните, да вас Сатана не уведе у искушење због ваше немоћи да се уздржите. 6 Ово вам говорим као допуштење, а не као заповест. 7 Желео бих да сви људи буду као ја, али свако има свој милосни дар од Бога: неко овакав, а неко онакав.
8 А неожењенима и удовицама кажем: добро је ако остану као што сам ја. 9 Али, ако не могу да се уздрже, нека ступе у брак. Боље је ступити у брак него изгарати од страсти.
10 Онима у браку наређујем – не ја, него Господ: нека се жена не раставља од мужа. 11 А ако се растави, нека остане неудата или нека се помири с мужем. Ни муж нека се не разводи од жене.
12 Осталима говорим ја, а не Господ: ако неки брат има жену која не верује, али пристаје да живи с њим, нека се од ње не разводи. 13 И ако жена има мужа који не верује, али пристаје да живи с њом, нека се не разводи од њега. 14 Јер, муж који не верује освештан је женом која верује и жена која не верује освештана је мужем – иначе би ваша деца била нечиста, а овако су света.
15 А ако онај који не верује жели да се растави, нека се растави. У том случају брат или сестра нису ропски везани, а Бог нас је позвао да живимо у миру. 16 Јер, шта знаш, жено, да ли ћеш спасти мужа? Или шта знаш, мужу, да ли ћеш спасти жену?
17 Иначе, нека свако живи како му је Господ одредио, како га је Бог позвао. Тако заповедам у свим црквама. 18 Ако је неко позван као обрезан, нека се не разобрезује. Ако је неко позван као необрезан, нека се не обрезује. 19 Није важно ни обрезање ни необрезање, него извршавање Божијих заповести.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International