Print Page Options
Previous Prev Day Next DayNext

Old/New Testament

Each day includes a passage from both the Old Testament and New Testament.
Duration: 365 days
New Serbian Translation (NSP)
Version
Псалми 137-139

137 Седели смо тамо, поред река Вавилона
    и плакали кад би се сетили Сиона.
О тамошње смо врбе
    повешали харфе своје,
јер су наши тлачитељи од нас захтевали песму;
    мучитељи наши да се веселимо:
    „Певајте нам песму о Сиону!“

Како да певамо Господњу песму
    у туђинској земљи?
О, Јерусалиме, ако бих тебе заборавио,
    заборављена била и десница моја!
Језик ми се за непце слепио
    ако те се не сетио,
ако се не радовао Јерусалиму
    више него и најбољем своме!

О, Господе, сети се Едомаца
    што су на дан пада Јерусалима говорили:
    „Разваљујте! Разваљујте га до темеља!“
О, ћерко вавилонска,
    што ћеш бити разорена!
Благо оном који ти узврати истом мером,
    онако како си чинила нама.
Благо оном ко ти нејач зграби
    и о стену смрска!

Давидов.

138 Хвалићу те од свег срца,
    пред боговима певаћу ти славопоје!
Клањаћу се у Дому светости твоје;
    хвалићу име твоје за милост твоју и истину твоју;
за обећање твоје, за реч твоју
    што је изнад свег имена свога диже.
На дан када сам вапио, ти си ме услишио;
    смелост си ми дао, душу ојачао.

Нек те хвале, о, Господе, сви цареви земље,
    када чују речи твојих уста!
Опеваће путеве Господње,
    јер је слава Господња велика.

Узвишен је Господ али гледа пониженог,
    а бахатог надалеко препознаје.
Макар се и нашао усред невоље,
    живот ћеш ми сачувати;
на бес мога противника испружићеш руку своју,
    спашће мене десна рука твоја!
Господ ће ме осветити!
    О, Господе, милост твоја је довека;
    дела својих руку не напуштај!

Хоровођи. Давидов Псалам.

139 О, Господе, ти ме проничеш
    и теби сам познат!
Знаш ме и кад седим и кад стојим,
    познајеш ми мисли издалека.
Посматраш ме док ходам, док лежим,
    и свестан си свих мојих путева.
Елем, још ми речи на језику нема,
    а ти, ето, о, Господе, познајеш баш сваку!
Обухваташ ме и спреда и страга,
    руку своју на мене полажеш.
Чудесно ми је то сазнање, узвишено,
    немоћан сам да га схватим!

Од твог Духа где да одем?
    Од твог лица куда да побегнем?
Дигнем ли се до небеса – ти си тамо;
    спустим ли се у Свет мртвих – и тамо си!
Винем ли се зориним крилима
    и преселим на крај мора;
10 и тамо ме рука твоја води,
    придржава ме десница твоја.
11 Све и да кажем –
    „Тама ће ме свакако прекрити,
    светло око мене ко ноћ ће постати“ –
12 од тебе ме ни тама не скрива
    и ноћ попут дана сија,
    јер и тама ти је као светло!

13 Да, ти си ми нутрину створио,
    саткао ме у утроби мајке моје!
14 Хвалићу те што сам такав саздан,
    запањујуће диван,
што су ти дела чудесна;
    а душа је моја тога добро свесна.
15 Моје кости теби нису сакривене биле,
    док сам био стваран на тајноме месту;
    док сам био обликован у дубини земље.
16 Очи су ме твоје ко заметак гледале;
    у твојој су књизи записани дани моји одређени,
    а да још ни један од њих постојао није!
17 И како су ми драгоцене твоје мисли, Боже!
    Како их је много кад се зброје!
18 Да их бројим,
    више их је него песка;
а када се пробудим,
    још увек сам са тобом.

19 О, Боже, кад би хтео зликовца да смакнеш!
    Одлазите од мене, крвници!
20 Они против тебе сплеткаре,
    лажи о теби шире твоји противници.
21 О, Господе, зар да не мрзим те што тебе мрзе?
    Богобораца се гнушам!
22 Мржњом крајњом ја их мрзим!
    Душмани су они моји!

23 Проникни ме, о, Боже! Срце ми упознај,
    окушај ме, забринуте мисли моје сазнај!
24 Види да ли идем путем застрањења
    и води ме путем из давнина.

1 Коринћанима 13

Химна љубави

13 Ако говорим људским и анђеоским језицима, а немам љубави, онда сам као метал што одјекује и чинеле што звече. И ако имам и дар пророштва, и да знам све тајне и сва знања, и поврх тога да имам сву веру планине да премештам, а љубави да немам – ништа сам. Па да и разделим све што имам, да и тело своје предам, да бих се хвалио, а љубави немам – ништа ми не користи.

Љубав је стрпљива, љубазна, не завиди, не хвали се, није охола, не понаша се непристојно, не тражи своје, не жести се, не памти зло, не радује се неправди, а радује се истини, све подноси, никада не престаје да верује, свему се нада, све издржава; љубав никад не престаје. Пророштва ће се угасити, језици ће престати, знање ће се окончати. Јер непотпуно знамо и непотпуно пророкујемо. 10 А кад дође оно потпуно, окончаће се оно непотпуно. 11 Кад сам био дете, говорио сам као дете, мислио сам и размишљао као дете. А кад сам одрастао, завршио сам са детињством. 12 Сада видимо нејасно, као у огледалу[a], а онда ћемо видети лицем у лице. Сада знам непотпуно, а онда ћу знати потпуно, као што сам и са̂м себи познат.

13 А сада остаје ово троје: вера, нада и љубав; а највећа од њих је љубав.

New Serbian Translation (NSP)

The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.