Old/New Testament

Zahtjevi učeništva

¹⁸ Kad Isus ugleda mnoštvo oko sebe, zapovjedi da se prijeđe na drugu obalu. ¹⁹ I pristupi mu neki pismoznanac pa mu reče: »Učitelju, slijedit ću te kamo god pođeš.« ²⁰ Isus mu reče: »Lisice imaju jazbine i ptice nebeske gnijezda, a Sin Čovječji nema gdje glavu nasloniti.«

²¹ Drugi mu od njegovih učenika reče: »Gospodine, dopusti mi da najprije odem i ukopam svoga oca.« ²² A Isus mu reče: »Slijedi me; i pusti neka mrtvi ukopaju svoje mrtve!«

Isus stišava oluju

²³ Kad uđe u lađicu, krenuše za njim i njegovi učenici. ²⁴ I gle, odjednom se na moru podiže snažna oluja tako da su valovi već prekrivali lađicu. A on je spavao. ²⁵ Oni mu pristupe i probude ga govoreći: »Gospodine, spasi! Ginemo!« ²⁶ On im reče: »Zašto ste tako strašljivi, malovjerni?« Onda ustade, zaprijeti vjetrovima i moru, i nastade velika utiha. ²⁷ Ljudi se zadiviše, pitajući se: »Tko li je ovaj da mu se i vjetrovi i more pokoravaju?«

Opsjednuti iz Gadare

²⁸ Kad dođe na drugu stranu, u gadarski kraj, dođoše mu u susret dvojica opsjednutih. Izlazili su iz grobnica, vrlo bijesni, tako da nitko nije mogao proći onim putem.^{[a] 29} I gle, povikaše: »Što mi imamo s tobom, Sine Božji? Došao li si ovamo mučiti nas prije vremena?« ³⁰ A nedaleko od njih paslo je veliko krdo svinja. ³¹ Zli ga dusi preklinjahu: »Ako nas izagnaš, pošalji nas u ovo krdo svinja.« ³² On im reče: »Idite!« A oni izađoše i uđoše u svinje. I gle, cijelo se krdo sjuri niz padinu u more i podavi u vodi. ³³ A svinjari pobjegoše, otiđoše u grad te razglasiše sve, i ono što se dogodilo opsjednutima. ³⁴ I gle, sav grad izađe u susret Isusu te ga, ugledavši, usrdno zamole da ode iz njihova kraja.