Read the New Testament in 24 Weeks

Павле брани своје апостолство

10 Ја, Павле, који сам у вашем присуству „кротак“, а у одсуству „строг“, у име кроткости и благости Христове, лично вас молим ² и заклињем да ме, када дођем, не присиљавате да наступим строго. Намеравам, наиме, да строго поступим са некима који мисле да живимо као људи у свету. ³ Али ако и живимо у свету, не боримо се по светским мерилима. ⁴ Јер, оружје којим се боримо није људско, него има божанску силу да руши утврђења. Ми рушимо мудровања ⁵ и сваку узноситост која се противи богопознању, те заробљавамо сваку мисао да је потчинимо Христу. ⁶ Спремни смо да казнимо сваку непослушност, чим постанете потпуно послушни.

⁷ Ипак, ви судите по спољашњости! Ако је неко уверен да припада Христу, нека опет промисли у себи следеће: како је он Христов, тако смо и ми. ⁸ Јер, чак и да се више похвалим нашом влашћу, коју нам је Господ дао ради вашег изграђивања, а не ради вашег уништавања, не бих се постидео. ⁹ Не бих желео да изгледа да вас плашим својим посланицама. ¹⁰ Неко, наиме, каже: „Посланице су му строге и силне, али кад је присутан, изглед му је неугледан, а говор никакав.“ ¹¹ Томе нека буде јасно: што говоримо у посланицама кад смо далеко, то чинимо и кад смо присутни.

¹² Не усуђујемо се, наиме, да се убројимо или поредимо са онима који сами себе препоручују. Они немају право разумевање, будући да себе вреднују по својим сопственим мерилима и пореде се сами са собом. ¹³ Али ми нећемо да се хвалимо преко мере, него по мери коју нам је одредио Бог. Та мера се своди на наш рад међу вама. ¹⁴ Ми се држимо те границе, да не би изгледало као да још нисмо дошли до вас. У ствари, ми смо први дошли к вама с Радосном вешћу о Христу. ¹⁵ Ми не прелазимо ту границу, то јест, не хвалимо се туђим радом. Ипак, надамо се да ће се растом ваше вере проширити и поље нашег рада међу вама, ¹⁶ те да ћемо објавити Радосну вест преко ваших граница, не хвалећи се оним што је већ постигнуто на туђем пољу рада. ¹⁷ Него:

¹⁸ Наиме, није ваљан онај који са̂м себе препоручује, него онај кога Господ препоручује.

Павле и лажни апостоли

11 О, кад бисте поднели мало мога безумља! Да, поднесите ме! ² У мени пламти Божија љубомора због вас, јер сам вас заручио с једним човеком, да вас као чисту девицу изведем пред Христа. ³ Плашим се да ће ваше мисли застранити, те да ћете се удаљити од искрене и чисте преданости Христу, баш као што је змија својим лукавством преварила Еву. ⁴ Ви, наиме, радо подносите кад неко дође и проповеда вам другачијег Исуса, кога вам ми нисмо проповедали, те примате другачијег духа од Духа кога сте примили, или прихватате другачију радосну вест од оне коју сте једном прихватили.

⁵ Сматрам, наиме, да ни у чему не заостајем за вашим „преузвишеним апостолима.“ ⁶ Јер, ако сам и невешт у говору, нисам у знању, што смо вам, уосталом и показали. ⁷ Јесам ли погрешио што сам се понизио да бисте ви били узвишени, или зато што сам вам без наплате навестио Божију Радосну вест? ⁸ Од других цркава сам узео плату да бих служио вама. ⁹ Кад сам био у оскудици, никоме нисам био на трошку, јер су ми браћа из Македоније помогла у мојој оскудици. Као што сам се до сада чувао, тако ћу се и од сада чувати да вам ни у чему не будем на терету. ¹⁰ Тако ми Христове истине у мени, тај понос ми нико неће одузети у ахајским крајевима. ¹¹ А зашто? Зато што вас не волим? Бог зна да вас волим.

¹² Што чиним, чинићу и даље, да осујетим оне који траже прилику да се изједначе с нама у оном чиме се хвале. ¹³ Такви људи су лажни апостоли, непоштени радници, који се прерушавају у Христове апостоле. ¹⁴ Ништа чудно; чак се и са̂м Сатана прерушава у анђела светлости. ¹⁵ Исто тако није необично да се његове слуге претварају у службенике праведности. Али на крају ће добити што су својим делима заслужили.

Докази Павловог апостолства

¹⁶ Понављам: нека нико не мисли да сам неразуман. Па ако неко и мисли да сам неразуман, примите ме макар као таквог, па да се и ја мало похвалим. ¹⁷ А што поводом овог хвалисања говорим, не говорим како Господ хоће, него као у безумљу. ¹⁸ Па кад се већ многи хвале по људским мерилима, хвалићу се и ја. ¹⁹ Ви, наиме, радо подносите неразумне – ви који сте мудри. ²⁰ Јер, ви подносите ако вас неко поробљава, ако вас неко искориштава, ако вас неко пљачка, ако неко с висине гледа на вас, или ако вас неко шамара. ²¹ Себи на срамоту кажем: у томе смо се показали нејакима!

А ако се неко усуђује да се чиме хвали, говорим као неразуман, усуђујем се и ја. ²² Јесу ли Јевреји? И ја сам. Јесу ли Израиљци? И ја сам. Јесу ли Авра̂мово потомство? И ја сам. ²³ Јесу ли Христове слуге? Као неразуман говорим: ја сам још више. Више сам радио, више сам био у тамници, много више су ме тукли, и често сам био близу смрти. ²⁴ Од Јевреја сам пет пута добио по тридесет девет удараца, ²⁵ трипут сам био шибан, једанпут каменован. Трипут сам доживео бродолом, ноћ и дан сам провео на отвореном мору. ²⁶ Често сам путовао, био сам у опасности од поплава и разбојника, угрожен и од својих сународника и од многобожаца. Био сам изложен опасности у граду, у пустињи, на мору, од лажне браће. ²⁷ Напрезао сам се и мучио, много пута нисам спавао, био сам гладан и жедан, често сам постио, смрзавао се и био слабо одевен. ²⁸ А поред свих других ствари, мучи ме брига за све цркве. ²⁹ Када је неко слаб, и ја се осећам слабим, кад неко подлегне греху, ја изгарам за њега.

³⁰ Ако треба да се хвалим, хвалићу се својим слабостима. ³¹ А Бог и Отац нашега Господа Исуса, који је благословен довека, зна да не лажем.

³² У Дамаску је намесник цара Арете поставио страже по граду да би ме ухватили, ³³ али су ме кроз прозор спустили у котарици преко градских зидина, те сам му умакао.