Read the New Testament in 24 Weeks

3 Почињемо ли поново да препоручујемо сами себе? Или, зар су нам потребне, као некима, писмене препоруке за вас или од вас? ² Ви сте наше писмо, записано у нашим срцима, које познају и читају сви људи. ³ Ви, наиме, показујете да сте Христово писмо, састављено нашом службом, писмо које није написано мастилом, него Духом живога Бога, не на каменим плочама, него на плочама људских срца.

⁴ Овакво поуздање имамо пред Богом посредством Христа. ⁵ То значи да ми сами нисмо у стању да припишемо нешто себи; наша способност долази од Бога. ⁶ Он нас је оспособио да будемо службеници Новог савеза, не слова, него Духа. Јер слово доноси смрт, а Дух даје живот.

⁷ Па кад је служба смрти, словима урезана у камен засјала таквом славом да Израиљци нису могли да гледају у Мојсијево лице, због пролазног сјаја његовог лица, ⁸ колико ли ће славнија бити служба коју врши Дух? ⁹ Јер, ако је служба осуде била славна, колико је онда славнија служба која доноси праведност? ¹⁰ Заиста, оно што је било славно није славно кад се упореди са славом која га премашује. ¹¹ Јер, ако је оно што је пролазно било славно, колико ли је славније оно што траје заувек?

¹² Будући да имамо овакву наду, говоримо сасвим слободно. ¹³ Ми нисмо као Мојсије који је ставио покривало преко лица да Израиљци не би гледали свршетак пролазне славе. ¹⁴ Упркос томе, њихов разум је отврднуо. И све до данашњега дана, када се чита Стари завет, покривало се не уклања, због тога што само у Христу може да се одстрани. ¹⁵ Тако и данас кад се чита Мојсијево Петокњижје, покривало застире њихово срце. ¹⁶ Али ако се неко обрати Господу, покривало спада. ¹⁷ Господ је Дух, а где је Дух Господњи, ту је слобода.

¹⁸ А сви ми, који откривена лица одражавамо славу Господњу, Духом се Господњим преображавамо у његов лик, из једног ступња славе у други.

Благо у земљаним посудама

4 Стога нисмо обесхрабрени, јер нам је Бог по свом милосрђу поверио ову службу. ² Ми смо се одрекли срамних, тајних ствари; не понашамо се лукаво, нити изврћемо Божију реч, него отворено објављујући истину, препоручујемо себе савести сваког човека пред Богом. ³ А ако је Радосна вест коју објављујемо застрта, застрта је за оне који пропадају. ⁴ Њима је бог овога света заслепио невернички ум, да им не засветли светлост Радосне вести о слави Христовој, који је слика Бога.

⁵ Ми, наиме, не проповедамо сами себе, него Исуса Христа као Господа. А о себи говоримо као о вашим слугама Исуса ради. ⁶ Наиме, исти Бог који је рекао: „Нека засветли светлост из таме!“, засветлио је и у нашим срцима, да познамо Божију славу на лицу Исуса Христа.

⁷ Али ово благо имамо у земљаним посудама, да буде јасно да ова изванредна снага потиче од Бога, а не од нас. ⁸ Са свих страна нас притискају невоље, али нас не сламају, у недоумици смо, али нисмо очајни, ⁹ прогоњени смо, али нисмо напуштени, обарају нас, али нас не уништавају. ¹⁰ Ми увек на своме телу носимо смрт Исусову, да се и живот Исусов покаже на нашем телу. ¹¹ Јер, док год живимо, изложени смо смрти ради Исуса, да се и живот Исусов покаже на нашим смртним телима. ¹² Према томе, смрт делује у нама, а живот у вама.

¹³ И пошто имамо истог Духа вере као онај који је написао: „Поверовао сам, те зато говорим“, тако и ми верујемо, па зато говоримо, ¹⁴ јер знамо да ће онај који је ускрснуо Господа Исуса, ускрснути са њим и нас, те нас заједно са вама поставити уз себе. ¹⁵ Све је то ради вас, да се милост Божија прошири на многе, те да њихово захваљивање буде изобилно, Богу на славу.

¹⁶ Зато се не предајемо, јер чак и ако се наш спољашњи човек распада, онај унутрашњи се из дана у дан обнавља. ¹⁷ Јер, ова лагана невоља, која нас је тренутно снашла, припрема нас за изванредно и неизмерно, вечно изобиље славе. ¹⁸ Ми, наиме, не придајемо важност ономе што се види, него ономе што се не види, јер видљиво је привремено, а невидљиво је вечно.