Read the New Testament in 24 Weeks

Смрт Јована Крститеља

14 У то време је Ирод четверовласник чуо за Исуса, ² па је рекао својим дворанима: „То је Јован Крститељ. Он је устао из мртвих, те зато чудне силе делују у њему.“ ³ Ирод, наиме, беше ухватио Јована, свезао га и бацио у тамницу. То је било због Иродијаде, жене Иродовог брата Филипа. ⁴ Јован је говорио Ироду: „Ти немаш права да је имаш за жену!“ ⁵ Због тога је Ирод хтео да га убије, али се бојао народа, јер су Јована сматрали пророком.

⁶ Ипак, на Иродов рођендан Иродијадина ћерка је пред гостима одиграла плес. Ироду се толико допала, ⁷ да се заклео да ће јој дати што год затражи. ⁸ А она, наговорена од своје мајке, затражи: „Дај ми овде на тањиру главу Јована Крститеља.“ ⁹ Цар се ражалостио, али је због заклетве и због окупљених наредио да јој се да̂. ¹⁰ Тако је послао да се Јовану одруби глава у тамници. ¹¹ Јованову главу су донели на тањиру и дали девојци, а она је однела својој мајци. ¹² А Јованови ученици дођу, однесу Јованово тело и сахране га. Потом оду и јаве Исусу.

Исус храни пет хиљада људи

¹³ Када је Исус то чуо, повукао се оданде бродићем на пусто место, да буде насамо. Ипак, народ је то чуо, па је пешице кренуо из градова за њим. ¹⁴ Изашавши из бродића, Исус угледа много народа, сажали се на њих, те излечи болесне у народу. ¹⁵ Када је пало вече, приступише му његови ученици и рекоше му: „Већ је доста касно, а место је пусто. Зато распусти народ нека оде до околних села да купи себи нешто за јело.“ ¹⁶ А Исус им рече: „Не треба да иду. Дајте им ви да једу.“ ¹⁷ Они му рекоше: „Ми немамо овде ништа друго осим пет хлебова и две рибе.“ ¹⁸ Он им рече: „Донесите ми их овамо.“ ¹⁹ И пошто је наредио народу да поседа по трави, узео је оних пет хлебова и две рибе, погледао према небу и изрекао благослов. Потом је разломио хлеб и давао ученицима, а ученици народу. ²⁰ Сви су јели и наситили се. А ученици су покупили још дванаест котарица преосталих комада. ²¹ Оних који су јели било је око пет хиљада мушкараца, не рачунајући жене и децу.

Исус хода по води

²² Исус је одмах затим потерао ученике да се укрцају у бродић и да пре њега отплове на другу обалу, док он не распусти народ. ²³ Опростивши се од народа, отишао је у брда да се насамо моли. Спустило се и вече, а он је још увек тамо био са̂м. ²⁴ А бродић са ученицима је већ био на великој удаљености од обале, шибан таласима услед противног ветра.

²⁵ Негде између три и шест сати ујутро, дошао је к њима ходајући по језеру. ²⁶ Угледавши га како хода по језеру, ученици су преплашени говорили: „То је утвара!“, и од страха повикаше. ²⁷ Исус им одмах рече: „Будите храбри! То сам ја, не бојте се!“ ²⁸ А Петар рече: „Господе, ако си то ти, заповеди ми да дођем до тебе по води.“ ²⁹ Исус му рече: „Дођи!“ Петар изађе из бродића те, ходајући по води, крене према Исусу. ³⁰ Али, видевши јачину ветра, уплаши се, те поче да тоне. Он повика: „Господе, спаси ме!“ ³¹ Исус одмах пружи руку, дохвати га и рече му: „О, маловерни, зашто си посумњао?“ ³² Када су ушли у бродић, ветар се умирио. ³³ Они у бродићу поклонише му се и рекоше: „Ти си заиста Син Божији!“

Излечења у генисаретском крају

³⁴ Када су препловили на другу обалу, пристали су у Генисарету. ³⁵ Пошто су тамошњи људи препознали Исуса, разгласили су то по целом оном крају, па су му донели све болеснике. ³⁶ Молили су га да само дотакну ресе његове одеће. И ко год би дотакао, оздрављао би.

Исус поучава о унутрашњој чистоћи

15 Тада неки фарисеји и зналци Светог писма из Јерусалима приступе Исусу, па га упитају: ² „Зашто твоји ученици крше предање наших старих? Они, наиме, не перу руке пре јела!“ ³ Исус им узврати: „А зашто ви кршите Божију заповест због својих уредаба? ⁴ Јер Бог је рекао: ’Поштуј свога оца и своју мајку’ и: ’Ко наружи оца или мајку, нека се погуби.’ ⁵ А ви кажете: ’Ако неко каже своме оцу или мајци: „Све што ја могу да ти учиним је жртвени принос Богу“’ – ⁶ тај онда не треба да се стара о своме оцу. Тако сте укинули Божију реч ради вашег предања. ⁷ Лицемери! Добро је пророковао Исаија о вама, рекавши:

¹⁰ Затим је позвао народ и рекао: „Слушајте и разумите! ¹¹ Човека не чини нечистим оно што улази у уста, већ оно што излази из уста. То га чини нечистим!“ ¹² Тада су му приступили његови ученици и рекли му: „Знаш ли да су се фарисеји увредили када су чули оно што си рекао?“ ¹³ А Исус им одговори: „Свака садница коју није посадио Отац мој небески биће искорењена. ¹⁴ Пустите их. Они су слепци који воде слепе. А ако слепац води слепога, обојица ће пасти у јаму.“ ¹⁵ Петар му рече „Објасни нам ову причу.“ ¹⁶ А Исус рече: „Зар и ви још увек не разумете? ¹⁷ Не схватате ли да све што улази у човекова уста одлази у стомак и потом се избацује напоље? ¹⁸ А оно што излази из уста, то извире из срца. То чини човека нечистим. ¹⁹ Јер из срца излазе зле помисли, убиства, прељубе, блуд, крађе, лажна сведочења, погрдне речи. ²⁰ То чини човека нечистим, а јести неопраним рукама – то човека не чини нечистим.“

Вера једне Хананејке

²¹ Исус је затим отишао оданде и повукао се у тирске и сидонске области. ²² Кад, гле, нека жена Хананејка из тих крајева дође и завапи: „Господе, Сине Давидов, смилуј ми се! Моја ћерка се страшно мучи, јер је опседнута злим духом.“

²³ Исус јој није одговорио ни речи. Тада му приступише његови ученици молећи га: „Реци јој да оде, јер иде за нама и виче.“

²⁴ Исус јој одговори: „Ја сам послан само изгубљеним овцама дома Израиљева.“

²⁵ Жена дође, паде ничице пред њим те рече: „Господе, помози ми!“

²⁶ Он јој одговори: „Није добро узети хлеб деци и бацити га кучићима.“

²⁷ А жена рече: „Да, Господе, али и кучићи једу од мрвица које падају са стола њихових господара.“

²⁸ Тада јој Исус одговори: „О, жено, велика је твоја вера! Нека ти буде по твојој жељи.“ Тог истог часа је оздравила њена ћерка.

Исус исцељује многе

²⁹ Исус је отишао оданде и дошао до Галилејског језера. Попео се на једно брдо и тамо сео. ³⁰ Тада је много народа дошло к њему, а међу њима много хромих, слепих, богаља, немих и много других. Положили су их до његових ногу, а он их је излечио. ³¹ Народ се дивио, па је, гледајући да неми говоре, да су богаљи исцељени, да хроми ходају и да слепи гледају, дао хвалу Богу Израиљеву.

Исус храни четири хиљаде људи

³² Исус позва к себи своје ученике, и рече им: „Жао ми је овог народа, јер, ево, има већ три дана од како су са мном, а немају шта да једу. Ја, пак, нећу да их отпремим гладне, да не малакшу на путу.“ ³³ А ученици му одговоре: „Одакле нам у овој пустари толико хлеба да се нахрани оволико мноштво?“ ³⁴ Исус их упита: „Колико хлебова имате?“ Они му рекоше: „Седам хлебова и нешто рибица.“ ³⁵ Тада је Исус заповедио народу да поседа по земљи. ³⁶ Онда је узео седам хлебова и оне рибице, захвалио Богу, те разломио хлебове и додавао их ученицима, а ученици народу. ³⁷ Сви су јели и наситили се и још су покупили седам пуних котарица преосталих комада. ³⁸ А оних који су јели било је четири хиљаде мушкараца, не рачунајући жене и децу. ³⁹ Потом је послао народ кући, ушао у бродић и отишао у крајеве магаданске.