New Testament in a Year

Химна љубави

13 Ако говорим људским и анђеоским језицима, а немам љубави, онда сам као метал што одјекује и чинеле што звече. ² И ако имам и дар пророштва, и да знам све тајне и сва знања, и поврх тога да имам сву веру планине да премештам, а љубави да немам – ништа сам. ³ Па да и разделим све што имам, да и тело своје предам, да бих се хвалио, а љубави немам – ништа ми не користи.

⁴ Љубав је стрпљива, љубазна, не завиди, не хвали се, није охола, ⁵ не понаша се непристојно, не тражи своје, не жести се, не памти зло, ⁶ не радује се неправди, а радује се истини, ⁷ све подноси, никада не престаје да верује, свему се нада, све издржава; ⁸ љубав никад не престаје. Пророштва ће се угасити, језици ће престати, знање ће се окончати. ⁹ Јер непотпуно знамо и непотпуно пророкујемо. ¹⁰ А кад дође оно потпуно, окончаће се оно непотпуно. ¹¹ Кад сам био дете, говорио сам као дете, мислио сам и размишљао као дете. А кад сам одрастао, завршио сам са детињством. ¹² Сада видимо нејасно, као у огледалу^[a], а онда ћемо видети лицем у лице. Сада знам непотпуно, а онда ћу знати потпуно, као што сам и са̂м себи познат.

¹³ А сада остаје ово троје: вера, нада и љубав; а највећа од њих је љубав.