New Testament in a Year

Павлова служба у Солуну

2 Знате и сами, браћо, да наш долазак к вама није био узалудан. ² Него, иако смо претходно у Филипима претрпели и били злостављани, што и сами знате, ипак смо вам, охрабрени од Бога, навестили Божију Радосну вест, упркос снажном противљењу. ³ Према томе, ми вас не бодримо из заблуде, лукавства или из нечистих намера, ⁴ већ зато што нас је Бог прокушао и поверио нам да проповедамо Радосну вест. Стога ми не удовољавамо људима, већ Богу који испитује наша срца.

⁵ Бог је сведок да вам никада нисмо приступили ласкањем нити прикривеном похлепом, а то ви и сами знате. ⁶ Од људи нисмо тражили славе, ни од вас, ни од других. ⁷ И премда смо могли да се послужимо својим угледом као Христови апостоли, међу вама смо били нежни као мајка која храни и негује своју децу. ⁸ Тако пуни љубави за вас, били смо спремни не само да вам навестимо Радосну вест Божију, већ и да дамо своје животе за вас, јер смо вас заволели. ⁹ Зато се сећајте, браћо, нашег труда и напора. Проповедали смо вам Радосну вест Божију, и радили дан и ноћ да вам не бисмо били на терету.

¹⁰ Сведоци сте, као и са̂м Бог, да смо се свето, праведно и беспрекорно владали према вама који верујете. ¹¹ Такође знате и то да смо свакога од вас, као отац своју децу, ¹² храбрили, тешили и подстицали да живите достојно Бога који вас је позвао у своје Царство и славу.

¹³ Зато ми без престанка захваљујемо Богу, јер сте прихватили поруку Божију коју сте од нас чули, и то не као људску реч, већ онакву каква заиста и јесте, реч Божију – што она доиста и јесте – која делује у вама верујућима.

¹⁴ И ви сте, браћо, постали слика и прилика Божијих цркава у Христу Исусу, које су у Јудеји, јер сте и ви пропатили од свог сопственог народа као што су они од Јевреја. ¹⁵ Они не само да су убили Исуса и пророке, већ су и нас прогонили. Они не угађају Богу и противе се свим људима, ¹⁶ бранећи нам да говоримо незнабошцима о спасењу, да тако заувек испуне меру својих греха. Али, сустигао их је најзад Божији гнев.

Павлова жеља да види Солуњане

¹⁷ А ми, браћо, пошто смо од вас били одвојени телом, али не и срцем, још више смо, обузети жарком жељом, настојали да вас видимо. ¹⁸ Зато смо желели да дођемо – ја, Павле лично, и то не једном, већ двапут, али Сатана нас је спречио. ¹⁹ Јер: ко је наша нада, радост или венац славе пред нашим Господом Исусом приликом његовог доласка? Нисте ли то баш ви? ²⁰ Јер ви сте наша слава и наша радост!