New Testament in a Year

¹⁴ Затим је поново позвао народ и рекао: „Чујте ме сви и разумите! ¹⁵ Човека не може учинити нечистим ништа што улази у њега, већ оно што излази из њега самог. ¹⁶ Ко има уши, нека слуша!“

¹⁷ Кад је отишао од народа и дошао у кућу, његови ученици га упиташе о значењу приче. ¹⁸ А он им рече: „Па зар и ви још увек не разумете? Зар не схватате да човека не може учинити нечистим храна која у њега улази, ¹⁹ јер не улази у његово срце, већ у трбух, а одатле одлази у нужник?“ (Тако је Исус прогласио сва јела „чистим“.)

²⁰ Исус настави: „Човека чини нечистим оно што из њега самог излази. ²¹ Јер из човекове нутрине, из његовог срца излазе зле помисли, блуд, крађе, убиства, ²² прељубе, лакомства, злобе, преваре, разузданост, завист, погрдне речи, охолост и безумље. ²³ Сва ова зла долазе из човекове нутрине и чине га нечистим.“

Исусова служба ван Галилеје

Вера Сирофеничанке

²⁴ Исус је затим напустио то место и отишао у тирски крај. Дошао је у једну кућу гледајући да се не дозна за то, али није могао да остане скривен. ²⁵ Нека жена, чија је ћерка била опседнута нечистим духом, чим је чула за њега, дошла је к њему и пала ничице пред његове ноге. ²⁶ Ова жена је била Гркиња^[a], родом Сирофеничанка. Молила је Исуса да истера злог духа из њене ћерке.

²⁷ Исус јој рече: „Пусти да се прво насите деца, јер није добро узети хлеб деци и бацити га кучићима.“

²⁸ А она му одговори: „Тако је, Господе, али и кучићи под столом једу од мрвица што падну деци.“

²⁹ Исус јој затим рече: „Због тога што си рекла ово, иди кући; зли дух је изашао из твоје ћерке.“

³⁰ Када се вратила кући, нашла је девојчицу како лежи у кревету; зли дух је већ био изашао из ње.

Исцељење глувонемог човека

³¹ Исус је затим напустио тирску област и преко Сидона дошао до Галилејског језера у област Декапоља. ³² Тамо су му неки људи довели једног глувог човека који је с тешком муком говорио. Молили су Исуса да положи своју руку на њега. ³³ Исус га је повео са собом мало даље од народа, да би био насамо са њим. Затим је ставио своје прсте у његове уши, пљунуо, и дотакао његов језик. ³⁴ Онда је погледао на небо, уздахнуо и рекао човеку: „Ефата!“, што значи: „Отвори се!“ ³⁵ Човеку се тада врати слух, развеза му се језик и он поче правилно говорити.

³⁶ Потом је Исус забранио народу да разглашава ово. Међутим, што им је он више бранио, то су они више разглашавали овај догађај. ³⁷ Људи су били зачуђени преко сваке мере. Говорили су: „Све што је урадио било је добро: он чини да глуви чују и неми да говоре.“