M’Cheyne Bible Reading Plan
Арон и Марија завиде Мојсију
12 Марија и Арон су почели да говоре против Мојсија због кушанске жене коју је оженио; јер је узео за жену Кушанку. 2 Рекли су: „Зар је Господ говорио само преко Мојсија? Није ли говорио и преко нас?“ Господ је то чуо.
3 А Мојсије је био веома понизан човек, најпонизнији човек на земљи.
4 Господ одмах рече Мојсију, Арону и Марији: „Дођите, вас троје, у Шатор од састанка!“ Њих троје оду. 5 Господ сиђе у стубу од облака, па стаде на улаз од Шатора и позва: „Ароне и Марија!“ Они ступе напред. 6 Господ рече: „Чујте моје речи:
кад се међу вама нађе пророк Господњи,
ја му се објављујем у виђењу
и говорим му у сну.
7 Али са мојим слугом Мојсијем није тако;
он је веран Богу над целим домом.
8 Ја му проговарам лицем у лице,
у збиљи, а не у загонеткама;
он гледа обличје Господње.
Како се, онда, не бојите
да говорите против мога слуге Мојсија?“
9 Господ плану својим гневом на њих и оде.
10 Када се облак подигао са Шатора, а оно, Марија огубавела, бела као снег. Арон се окренуо према Марији, кад гле, она губава. 11 Тада Арон рече Мојсију: „Молим те, мој господару, немој нас казнити за грех који смо починили у својој лудости! 12 Не дај да она буде као мртво дете, које изађе из мајчине утробе с већ напола распаднутим телом!“
13 Тада је Мојсије завапио Господу и рекао: „О, Боже, молим те, исцели је!“
14 Господ рече Мојсију: „Да јој је отац пљунуо у лице, не би ли носила своју срамоту седам дана? Нека буде одвојена изван табора седам дана, а онда нека опет буде прикључена.“ 15 Тако је Марија била одвојена изван табора седам дана. Народ није полазио док Марија није била поново прикључена.
16 После тога је народ отишао из Асирота, и утаборио се у Фаранској пустињи.
Уходе извиђају хананску земљу
13 Господ рече Мојсију: 2 „Пошаљи људе да извиде хананску земљу, коју дајем Израиљцима. Из сваког отачког племена пошаљи по једног човека. Нека сваки од њих буде њихов кнез.“
3 Тако их је Мојсије послао из Фаранске пустиње по Господњој заповеди. Сви су они били главари Израиљаца.
4 Ово су њихова имена:
из Рувимовог племена: Самуја, син Захуров;
5 из Симеуновог племена: Сафат, син Сурин;
6 из Јудиног племена: Халев, син Јефонијин;
7 из Исахаровог племена: Игал, син Јосифов;
8 из Јефремовог племена: Осија, син Навинов;
9 из Венијаминовог племена: Фалтије, син Рафујев;
10 из Завулоновог племена: Гудило, син Судин;
11 из Јосифовог племена (из Манасијиног племена): Гадије, син Сусин;
12 из Дановог племена: Амило, син Гамалин;
13 из Асировог племена: Сатур син Михаилов;
14 из Нефталимовог племена: Навија, син Вофсијев;
15 из Гадовог племена: Гудило, син Макијев.
16 То су имена људи које је Мојсије послао да извиде земљу. А Мојсије је прозвао Осију, сина Навиновог, Исус.
17 Кад их је послао да извиде хананску земљу, Мојсије им је рекао: „Идите горе у Негев, па се успните на горје! 18 Извидите каква је земља, да ли је народ који живи у њој јак или слаб, има ли их мало или много. 19 Да ли је земља у којој живе добра или лоша? Да ли су градови у којима живе неограђени или утврђени? 20 Да ли је земља плодна или неплодна? Има ли у њој дрвећа или нема? Будите храбри и донесите од плодова земље.“ А било је време раног грожђа.
21 Тада су отишли и извидели земљу од пустиње Цин до Реова, код Лево-Амата. 22 Попели су се у Негев и дошли у Хеврон, где су живели Енакови потомци Ахиман, Сесај и Талмај. (Хеврон је био изграђен седам година пре египатског Соана.) 23 Кад су дошли до потока Есхола, одсекли су лозу с једним гроздом, који су двојица носила на мотки, а понели су и нарова и смокава. 24 То место се прозвало поток Есхол због грозда који су тамо Израиљци одсекли. 25 Из извиђања земље су се вратили после четрдесет дана.
Извештај о извиђању
26 По повратку су отишли к Мојсију, Арону и свој израиљској заједници у Кадис у Фаранској пустињи, и донели извештај њима и свој заједници, а показали су им и плодове земље. 27 Испричали су му: „Отишли смо у земљу у коју си нас послао, и заиста у њој теку мед и млеко. Ово су њени плодови! 28 Али народ који живи у земљи је моћан, а градови су утврђени и веома велики. Тамо смо видели и Енакове потомке. 29 У Негеву живе Амаличани, а у горју живе Хетити, Јевусејци м Аморејци. Хананци живе уз море и уз Јордан.“
30 Тада Халев утиша народ пред Мојсијем и рече: „Хајде, пођимо горе и освојимо је, јер је можемо савладати!“
31 Али људи који су отишли горе с њим рекоше: „Не можемо ићи горе на онај народ, јер је јачи од нас!“ 32 Тако су међу Израиљцима раширили неповољан извештај о земљи коју су извиђали, говорећи: „Земља кроз коју смо прошли да је извидимо је земља која прождире своје становнике, а сав народ који смо видели у њој је горостасан! 33 Тамо смо видели и Нефилиме[a] – Енаковце дивовског порекла. Чинило нам се да смо према њима као скакавци, а тако се и њима чинило.“
Хоровођи. Потомака Корејевих. Псалам.
49 Чујте ово, о, сви народи;
послушајте, сви житељи света;
2 потомци људи, потомци човекови; богати и сиромаси.
3 Моја ће уста објавити мудрост
и размишљање срца мога биће разборито.
4 Ухо своје приклонићу пословици,
загонетку своју изложићу уз харфу.
5 Од злих дана зашто да страхујем,
кад кривица зликовачка опколи ме;
6 баш оних што се у имање своје уздају,
и обиљем се свог богатства хвале?
7 Не може човек брата свог да откупи,
не може за њега Богу накнаду да плати.
8 Елем, висок је откуп за његов живот;
довека је неизмирив
9 да би довека живео
и гроба не би видео.
10 Јер човек види да мудар умире;
да и безумник и онај без памети пропадају,
да другима имања своја остављају.
11 У себи мисле да им домови довека остају,
и њихова места од поколења до поколења;
именом својим земље називају.
12 Тек, човек ни у раскоши не истрајава,
већ је попут стоке што угине.
13 То је пут њихов – лудило –
али и оних што након њих
уживају у њиховим говорима. Села
14 Попут оваца одређени су за Свет мртвих,
смрт ће их напасати.
Праведни ће јутром владати над њима.
Лик ће им прогутати Свет мртвих,
далеко од њиховог дома.
15 Зацело ће Бог душу моју да откупи из руку Света мртвих,
јер он ће ме прихватити. Села
16 Не плаши се кад се било ко богати,
када расте слава дома његовога.
17 Јер кад умре, понети ништа неће;
слава његова за њим неће сићи.
18 А он себе у животу благосиља –
и људи те хвале кад си себи добро учинио –
19 али ће поћи поколењу својих предака,
где довека светло видети неће.
20 Човек у раскоши, а без разума
је попут стоке што угине.
Мир неуздрмани
2 Виђење Исаије сина Амоцова за Јуду и Јерусалим.
2 Догодиће се у последње дане
и гора Дома Господњег
биће постављена врх гора,
и узвишена изнад брегова.
Сви пуци према њој ће се стицати.
3 Многи народи ће ходати и говорити:
„Хајде, попнимо се на гору Господњу,
у Дом Бога Јаковљева,
те да нас он научи путевима својим,
и да ми ходамо стазама његовим.“
Јер ће поучење изаћи са Сиона,
и реч Господња из Јерусалима.
4 Па ће он бити судија међу пуцима,
и он ће бити меродаван за народе многе;
те ће они мачеве прековати у раонике,
а копља у српове.
Неће више народ против народа подизати мачеве,
нити ће се више учити ратовању.
5 Доме Јаковљев, хајдемо,
у светлости Господњој да ходамо!
Долазак Господњи
6 Та, ти си напустио свој народ,
дом Јаковљев.
Зато што су пуни врачања са истока
и гатара као Филистејци,
и деци туђинаца они се умиљавају.
7 Његова земља је сребра и злата пуна,
и ризницама његовим нема броја;
његова земља је коња пуна,
и колима његовим нема броја.
8 Његова је земља идола пуна,
и пред делом руку својих они ничице падају,
пред оним што прсти њихови начинише.
9 Ипак, човек ће се савити,
и муж ће се понизити,
а ти им нећеш опростити.
10 Уђи у стену, сакриј се у прашину
пред страхом Господњим,
пред сјајем величанства његова.
11 Охоли човеков поглед биће скрхан
и бахатост људска понижена.
Господ ће бити узвишен, он једини – у дан онај.
12 Јер биће то дан Господа над војскама
против свих поноситих и надмених,
против свих што се узвисише
да их он обори;
13 против свих кедрова ливанских, високих и уздигнутих,
и против свих храстова васанских,
14 и против свих гора високих,
и свих брегова уздигнутих;
15 и против сваке куле високе,
и против свих зидина утврђених;
16 против свега бродовља тарсиског,
и против свих бродова раскошних.
17 Охолост људска биће скршена,
и надменост људска понижена.
Господ ће бити узвишен,
он једини – у дан онај,
18 а идоли ће нестати потпуно.
19 Нека уђу у пећине стеновите,
и у земунице у прашини,
пред страхом Господњим,
пред сјајем величанства његова,
кад устане да потресе земљу.
20 У дан онај човек ће побацати
своје идоле сребрне и своје идоле златне,
што су их њему начинили,
да се клања ничице
кртицама и слепим мишевима.
21 Улазиће у пећинске шупљине
и у распуклине у стенама
пред страхом Господњим,
пред сјајем величанства његова,
кад устане да потресе земљу.
22 Чувајте се, дакле, од човека!
Он дах има у ноздрвама.
Та, шта он вреди?
10 Наиме, пошто је Закон тек сенка будућих добара, а не и са̂м облик ствари, он не може једним те истим жртвама, које се сваке године изнова приносе, усавршити оне који приступају Богу. 2 Ако, дакле, они који су једном очишћени од греха не би више имали осећање кривице за грех, онда се жртве не би више приносиле. 3 Овако, жртве сваке године подсећају на грехе, 4 зато што крв бикова и јараца не може да уклони грехе.
5 Зато улазећи у свет, Христос говори:
„Жртве и приносе ниси пожелео,
али си ми зато тело приправио;
6 у жртвама свеспалницама
и жртвама за грех ниси уживао.
7 Тада рекох: ’Ево, долазим,
да извршим вољу твоју, Боже,
јер је тако написано за мене у свитку.’“
8 Горе каже: „Жртве и приносе ниси пожелео, нити си у свеспалницама и жртвама за грех уживао“ (ово је рекао иако се жртве приносе по Закону). 9 Онда наставља: „Ево, долазим да извршим твоју вољу.“ Тиме укида прво да би увео друго. 10 А ми смо посвећени тако што је Исус Христос принео своје тело једном за свагда.
11 Сваки свештеник, додуше, свакодневно врши своју службу приносећи увек изнова исте жртве, које никада не могу потпуно уклонити грехе. 12 А Христос је једном принео себе за грехе и заувек сео с десне стране Богу. 13 Он тамо чека све док његови непријатељи не буду постављени за постоље његових ногу. 14 Јер, он је једном жртвом заувек довео до савршенства оне који су посвећени. 15 А и Свети Дух нам сведочи о томе пошто је рекао:
16 „Ово је савез који ћу склопити са њима,
након тих дана, говори Господ:
ставићу своје законе у њихова срца,
и уписаћу их у њихов ум,
17 и нећу се више сећати њихових греха и безакоња.“
18 А кад су греси опроштени, жртве се више не приносе.
Надмоћност вере
Подстицање на истрајност
19 Према томе, браћо, имамо пуну слободу да уђемо у Светињу над светињама по крви Исуса, 20 који нам је отворио нови и живи пут кроз завесу, то јест, кроз своје тело. 21 И будући да имамо великог Свештеника који служи над домом Божијим, 22 приступајмо Богу с искреним срцем и с вером пуном поуздања, пошто су нам срца очишћена од зле савести, а тела опрана чистом водом. 23 Стога се чврсто држимо наде коју исповедамо, јер је веран онај који је обећао. 24 Усредсредимо се на то да подстичемо један другога на љубав и добра дела. 25 Не напуштајмо своју заједницу, као што неки обичавају, него охрабрујмо једни друге, тим пре што и сами видите да се приближава дан Господњи.
26 Наиме, ако својевољно грешимо и након што смо примили знање о истини, нема те жртве која ће уклонити грехе. 27 За такве остаје само страшно ишчекивање Суда и јаросни огањ који ће прождрети противнике. 28 Јер, кад неко преступи Мојсијев Закон, без милости умире на основу сведочења два или три сведока. 29 А замислите само колико ће строжу казну примити онај који презре Сина Божијег и сматра нечистом крв савеза којом је посвећен, те увреди Духа милости? 30 Ми, наиме, познајемо онога који је рекао: „Моја је освета, ја ћу узвратити“ и: „Господ ће судити своме народу.“ 31 Страшно је пасти у руке живога Бога!
32 Сећајте се прошлих дана, када сте, тек просветљени, постојано поднели многе невоље и патње. 33 С једне стране сте били јавно изложени вређању и невољама, с друге сте се и сами придружили онима с којима се тако поступало. 34 Ви сте, наиме, учествовали у патњама оних који су утамничени, и с радошћу прихватали када су вам отимали имовину, знајући да имате бољу и трајнију имовину. 35 Зато не губите своје поуздање које доноси велику награду.
36 Вама је, наиме, потребна истрајност да чините Божију вољу како бисте могли да примите оно што је Бог обећао.
37 „Јер још мало, врло мало,
па ће доћи онај који долази,
и неће закаснити.
38 А мој праведник ће живети од вере,
а ако ли одступи,
моја душа неће уживати у њему.“
39 А ми нисмо они који одступају на сопствену пропаст, него они који верују да сачувају своју душу.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.