M’Cheyne Bible Reading Plan
Жртве за разне прилике
15 Господ рече Мојсију: 2 „Говори Израиљцима. Реци им: ’Кад уђете у земљу коју вам дајем да се у њој населите, 3 па будете хтели да принесете паљену жртву Господу од крупне или ситне стоке на угодан мирис Господу, било жртву свеспалницу или жртву ради испуњења завета, или добровољну жртву, или у време празника, 4 онај ко приноси принос Господу, нека принесе и житну жртву, једну десетину ефе[a] брашна умешеног са четвртином хина[b] уља. 5 За свако јагње које се приноси на жртву свеспалницу или неку другу жртву, принеси и четвртину хина вина за жртву изливницу.
6 За овна, принеси житну жртву од две десетине ефе[c] брашна умешеног с једном трећином хина уља, 7 а за жртву изливницу принеси једну трећину хина[d] вина на угодан мирис Господу.
8 Кад приносиш Господу јунца на жртву свеспалницу, било као жртву за испуњење завета, или као жртву мира, 9 уз јунца принеси и житну жртву од три десетине ефе[e] брашна замешеног с пола хина[f] уља. 10 За жртву изливницу принеси пола хина вина на угодан мирис Господу. 11 Тако треба учинити са сваким волом и овном, и са сваким живинчетом, јагњетом или јаретом. 12 Колико год да их принесете, тако учините са сваким, колико год да их има.
13 Нека свако ко је рођен у земљи поступи овако кад приноси паљену жртву на угодан мирис Господу. 14 Ако се странац досели к вама, или се трајно настани међу вама, и хоће да принесе паљену жртву на угодни мирис Господу, нека је принесе онако како је ви приносите. Иста је уредба и за вас и за странца. 15 То је трајна уредба за ваше нараштаје. И ви и странци бићете једнаки пред Господом. 16 Исти закон и исти пропис важиће и за вас и за странца који борави међу вама.’“
17 Господ рече Мојсију: 18 „Говори Израиљцима. Реци им: ’Кад будете ушли у земљу у коју вас водим, 19 и будете јели хлеб те земље, принесите принос Господу. 20 Од првине теста принесите принос у виду колача; принесите га као што се приноси принос с гумна. 21 Приносите Господу принос од првине теста од нараштаја до нараштаја.
Жртве за нехотичне грехе
22 Али ако нехотице згрешите, па не извршите све ове заповести које је Господ дао Мојсију; 23 све што вам је Господ заповедио преко Мојсија, од дана када вам је Господ дао заповест за све ваше нараштаје, до сад, 24 уколико је учињено нехотице, без знања заједнице, нека сва заједница принесе од крупне стоке једног јунца као жртву свеспалницу на угодан мирис Господу, заједно са житном жртвом и жртвом изливницом, по пропису, и једног јарца за жртву за грех. 25 Свештеник нека изврши обред откупљења за сву израиљску заједницу и биће им опроштено; грех, наиме, није био учињен намерно, а они су принели своју жртву – паљену жртву Господу – и жртву за грех ради своје грешке. 26 Тако ће бити опроштено свој израиљској заједници и сваком странцу који је међу њима, јер је сав народ нехотице згрешио.
27 Ако неко нехотице згреши, нека принесе једно женско јаре од годину дана као жртву за грех. 28 Затим нека свештеник изврши обред откупљења пред Господом за онога ко је нехотице згрешио, јер је ненамерно згрешио; кад изврши обред откупљења за њега, биће му опроштено. 29 Било да се ради о Израиљцу рођеном у земљи или о странцу међу њима, исти закон важи за сваког ко нехотице згреши.
30 Ако неко из пркоса увреди Господа, било да је рођен у земљи или је странац, нека се такав истреби из свога народа. 31 Пошто је презрео Господњу реч и прекршио његову заповест, нека се такав човек истреби; његова кривица остаће на њему.’“
Казна за кршење суботе
32 Док су Израиљци били у пустињи, нашли су човека који је скупљао грање на суботњи дан. 33 Они који су га нашли да скупља грање одвели су га пред Мојсија, Арона и сву заједницу. 34 Ставили су га под стражу, јер још није било јасно како треба поступити с њим. 35 Господ рече Мојсију: „Нека се човек свакако погуби. Нека га сва заједница заспе камењем изван табора.“ 36 Тада га је сва заједница извела изван табора и засула га камењем, те је умро, као што је Господ рекао Мојсију.
Ресе на одећи
37 Господ рече Мојсију: 38 „Говори Израиљцима. Реци им нека праве ресе на скутима своје одеће, од нараштаја до нараштаја, а на ресу сваког скута нека привезују љубичасту врпцу. 39 Имаћете ресу да се, кад је видите, сетите свих Господњих заповести и вршите их, како не бисте следили своје срце и своје очи, које вас наводе на неверство. 40 Тада ћете се сећати свих мојих заповести и вршити их, па ћете бити свети свом Богу. 41 Ја сам Господ, Бог ваш, који сам вас извео из Египта, да вам будем Бог. Ја сам Господ, Бог ваш!“
Хоровођи. Давидов Псалам, када му је, након посете Витсавеји, дошао пророк Натан.
51 По милости својој, Боже,
смилуј ми се;
по големом милосрђу своме,
обриши ми преступе.
2 Од кривице моје опери ме сасвим
и од греха мога очисти ме.
3 Преступа сам својих свестан,
преда мном је грех мој непрестано.
4 Теби, теби самом згрешио сам;
у очима твојим зло сам учинио.
Зато си праведан када проговориш,
и чист када судиш.
5 Гле, у кривици сам се и родио
и у греху зачела ме моја мајка.
6 Гле, мила ти је истина у срцу;
у нутрини учиш ме мудрости.
7 Очисти ме изопом да чист будем;
опери ме да од снега бељи будем.
8 Весеље и радост ми дај да слушам;
нек се обрадују кости које си смрскао.
9 Сакриј лице своје од греха мојих,
све кривице моје ти очисти.
10 Чисто срце створи мени, Боже;
у нутрини мојој постојан дух обнови.
11 Од себе ме не одбацуј
и од мене не узимај свога Духа Светог.
12 Радост свог спасења обнови у мени,
и духом вољним ти мене ободри.
13 Твојим путевима научићу преступнике
и грешници теби ће се вратити.
14 Од крвопролића ме ослободи,
Боже, Боже Спаситељу мој;
и клицаће мој језик о праведности твојој.
15 Господе, усне ми отвори;
и уста ће моја славу твоју да јављају.
16 Јер ти жртву не желиш, јер ја бих је принео;
не мили ти се свеспалница.
17 Богу је жртва дух потрешен;
потрешено и скрхано срце ти не презри, Боже.
18 Наклоношћу својом чини добро Сиону;
сазидај зидине Јерусалиму.
19 Тада ћеш се зажелети праведних жртава,
свеспалнице и паљених жртава;
тада ће ти на жртвенику принети бикове.
Песма о винограду
5 Запеваћу миљенику своме,
песму љубавника својега о винограду његовом.
Мој миљеник је виноград имао
на брдашцу родноме.
2 Он га окопа и од камења очисти,
те лозу племениту у њему посади.
Посред њега он кулу подиже
и у њему муљару сагради.
Чекао је да му роди грожђе,
а он њему изроди вињаге.
3 „Сад, становници јерусалимски, и ви, људи Јудејци,
ви будите судије на суду измеђ’ мене и мог винограда.
4 Шта још могох учинити за виноград мој,
а да му нисам учинио?
Зашто? Ја се надах да ће родити грожђе,
а он је изродио вињаге?
5 И сад да вам кажем
шта ћу да учиним винограду своме:
плот ћу његов уклонити,
нека га пустоше;
зид ћу његов развалити,
нека га изгазе;
6 у пустош ћу га претворити,
нити ће бити орезан, нити ће бити окопан;
нека сав зарасте у бодље и у трње;
и облацима ћу забранити
да над њим кишу пусте.“
7 Наиме, виноград Господа над војскама
дом је Израиљев;
и људи Јудејци
засад су његов премили.
Надао се он праву, а ето крвопролића;
надао се праведности, а ето вапаја.
Тешко онима…
8 Тешко онима
који примичу кућу уз кућу, поље уз поље,
састављају док све место не заузму,
те да једини сред земље останете.
9 Ушима својим слушам Господа над војскама:
„Баш ће куће многе опустети,
велике и лепе без житеља остати.
10 Јер виноград од десет вата[a] само ће бачвицу дати,
и засејана мера даће десети део.“
11 Тешко онима који рано ране
да се опијају пићем жестоким,
настављају до расвитка
зато што их вино распаљује.
12 Харфе и лире,
бубњеви и фруле и вино на гозбама су њиховим;
а за дело Господње не маре,
и рад руку његових не гледају.
13 Зато што знања нема,
народ мој ће у ропство одведен бити;
и славни његови ће од глади умирати,
и мноштво ће његово од жеђи горети.
14 Зато је Свет мртвих[b] ждрело своје развалио,
и неизмерне раље разјапио
да се у њих стрмоглаве слава његова и мноштво његово
уз буку његову и вику његову.
15 И човек ће се савијати,
и мужеван ће понижен бити,
и силници ће поглед оборити.
16 Господ над војскама судом ће се узвисити,
и Бог свети светост ће правдом доказати.
17 Јагањци ће као на пашњацима пасти,
и јарци ће по богаташким рушевинама брстити.
18 Тешко онима који на себе
кривицу навлаче ужима варалачким
и опакост конопцима колским –
19 онима који говоре: „Нека пожури,
нека похита са оним што чини,
па да видимо.
Нека се приближи и нека дође Светитељ Израиљев
са оним што је наумио,
па да знамо!“
20 Тешко онима који зло добрим називају,
а добро злим;
таму као светлост представљају,
а светлост као таму;
горко као слатко представљају,
а слатко као горко!
21 Тешко онима који у својим очима су мудри
и сами пред собом паметни!
22 Тешко онима који су у вину силни,
и у мешању жестоких пића храбри;
23 који за мито кривца оправдавају,
и праведничку праведност потискују.
24 Зато, као што пламени језици стрњику прождиру,
и као што ватра сено прогута,
тако ће корен њихов иструнути,
као прах ће се пупољак њихов разлетети;
зато што одбацише Закон Господа над војскама
и презреше реч Светитеља Израиљева.
Гнев Господњи
25 Зато се распалио гнев Господњи против његовог народа,
те он на њега подиже руку своју и тако га удари
да се потресоше планине;
па телеса њихова леже као смеће посред улица.
Ипак, гнев се његов још не смирује,
још је испружена рука његова.
Надиру Асирци
26 Он подиже ратну заставу народима издалека;
и он им зазвижди до краја земље;
и гле, брзом хитрином они долазе.
27 Међу њима нема ни уморна, ни сустала,
ни дремљива, ни поспана;
ни да им се појас око струка распасује,
ни да им се ремен на сандали дреши.
28 Њихове су стреле добро зашиљене;
њихови су лукови сви запети;
њихових коња копита су као кремен;
њихови су точкови као вихор.
29 Њихова је рика као у лава,
они ричу као млада звер,
и реже, и плене, и односе,
и нико их не спречава.
30 И режаће на њега у дан онај
као море када режи.
Погледа ли неко на земљу,
гле, тама је и тескоба,
и светлост замрачена облацима њеним.
12 Будући да смо окружени толиким облаком сведока, одбацимо сваки терет и грех који нас спутава, те постојано трчимо трку која нам предстоји. 2 Уприте поглед на Исуса, зачетника и довршитеља наше вере! Он је због радости, која му је следовала, презрео срамоту и поднео патње на крсту, те сео с десне стране Божијег престола. 3 Промислите само колико је непријатељство он поднео од стране грешника, да ви не будете обесхрабрени и да не клонете.
4 Још се нисте успротивили до крви у борби против греха. 5 А заборавили сте и охрабрење које вам је упућено као деци:
„Сине мој, не узимај олако Господњи одгој,
и не клони када те он кори,
6 јер Господ кори оног кога воли,
и туче сваког кога прихвата за сина.“
7 Поднесите стога Божији одгој, јер Бог поступа с вама као са својом децом. Какво је, наиме, то дете које отац не одгаја? 8 А ако вас не одгаја, као што се сва деца одгајају, онда сте копилад, а не његова деца. 9 Дакле, ако смо поштовали своје очеве по телу, који су нас одгајали уз кажњавање, нећемо ли се много више покоравати нашем духовном Оцу да бисмо живели? 10 Наши очеви су нас за кратко време одгајали како им се свидело, а Бог нас одгаја на добро, да учествујемо у његовој светости. 11 Ипак, чини се да свака васпитна мера у овом тренутку доноси више жалости него радости, али касније рађа плод који доноси мир и праведност онима који су одгојени на тај начин.
12 Зато усправите клонуле руке и учврстите клецава колена. 13 Поравнајте стазе за своје стопе, да се слабе ноге не ишчаше, већ да се исцеле.
Служите Богу са страхом и трепетом
14 Настојте да будете у миру са свима, и радите на своме посвећењу, без којег нико неће видети Господа. 15 Гледајте да нико не буде лишен Божије милости, да не изникне какав корен горчине који ће изазвати невоље и заразити многе. 16 Водите рачуна да се међу вама не нађе неки блудник или безбожник, као Исав, који је за једно јело продао своје првородство. 17 Ви знате да је након тога хтео да добије очев благослов, али је био одбијен, јер му није пружена прилика да исправи оно што је учинио, иако ју је са сузама тражио.
18 Ви, наиме, нисте приступили опипљивој гори зажареној од огња, свој у тами, помрчини и олуји, 19 приликом чега се зачуо звук трубе и глас који је проговорио. Народ који је тај глас чуо, молио је да им се више не говори, 20 јер нису могли да поднесу заповест: „Ако и звер дотакне гору, биће засута камењем.“ 21 Тај призор је био тако страшан да је и са̂м Мојсије рекао: „Уплашен сам и дрхтим.“
22 Приступили сте, наиме, гори Сион и граду живога Бога, небеском Јерусалиму, те хиљадама анђела и свечаном збору. 23 Ви сте приступили Цркви првенаца чија су имена записана на небу, Богу који је судија свих људи, и духовима савршених праведника. 24 Ви сте приступили посреднику Новог савеза, Исусу, и шкропљеној крви која говори речитије од Авељеве крви.
25 Пазите да не ускратите послушност ономе који говори! Јер ако нису избегли казну они који су се оглушили о онога који их је опомињао на земљи, како ћемо избећи казну ми, ако се одвратимо од онога који нас опомиње с неба? 26 Његов глас је тада потресао земљу, а сада обећава: „Још једном ћу уздрмати не само земљу, него и небо.“ 27 А то „још једном“ указује на уклањање онога што је уздрмано, то јест, онога што је створено, да остане оно што се не може уздрмати.
28 И пошто примамо Царство које се не може уздрмати, захваљујмо Богу, те му са захвалношћу служимо да му угодимо, с поштовањем и страхом. 29 Јер, „Бог твој, огањ је који спаљује.“
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.