M’Cheyne Bible Reading Plan

14 Господ рече Мојсију: ² „Реци Израиљцима нека се врате и утаборе пред Пи-Хахиротом између Мигдола и мора, насупрот Вел-Сефона. Утаборите се насупрот овом месту, уз море. ³ Фараон ће рећи: ’Израиљци бесциљно тумарају земљом; опколила их је пустиња.’ ⁴ Но, ја ћу отврднути срце фараону, и он ће кренути у потеру за њима. Међутим, ја ћу се прославити над фараоном и свом његовом војском. Тада ће Египћани знати да сам ја Господ.“ Израиљци тако и учине.

⁵ Кад су египатског цара известили да је народ побегао, фараон и његови дворани се предомисле о народу. Рекоше: „Шта то учинисмо! Пустили смо Израиљце и они нам неће више робовати!“ ⁶ Зато је упрегнуо своја бојна кола и повео своју војску са собом. ⁷ Повео је шест стотина најбољих бојних кола заједно са осталим бојним колима по Египту. Сва кола су имала заповеднике. ⁸ Господ је отврднуо срце фараону, египатском цару, те је овај кренуо у потеру за Израиљцима, који су изашли с уздигнутом песницом. ⁹ Египћани су се дали у потеру за њима са свим фараоновим коњима, бојним колима, коњаницима и војском, и коначно их стигли код Пи-Хахирота, насупрот Вел-Сефона.

¹⁰ Кад се фараон приближио, Израиљци су се осврнули и опазили да су им Египћани за петама. У великом страху, Израиљци завапе Господу. ¹¹ Онда рекоше Мојсију: „Зар у Египту није било гробова, него си нас довео ту у пустињу да помремо? Шта је требало да нас изводиш из Египта? ¹² Нисмо ли ти ово говорили и у Египту: ’Иди од нас, нека служимо Египћанима! Јер боље нам је да робујемо Египћанима, него да помремо у пустињи!’“

¹³ Али Мојсије одговори народу: „Не бојте се! Останите на свом месту, па ћете видети шта ће Господ учинити да вас спасе данас. Наиме, Египћане које данас видите никада више нећете видети. ¹⁴ Господ ће се борити за вас. Будите спокојни!“

¹⁵ Господ упита Мојсија: „Зашто вапиш к мени? Реци Израиљцима да крену на пут. ¹⁶ А ти подигни свој штап, испружи своју руку над морем и раздели га на двоје, да Израиљци могу да прођу сред мора по сувом. ¹⁷ Ја ћу, ево, отврднути срце Египћанима, те ће они кренути за њима, али ја ћу се прославити над фараоном и свом његовом војском, његовим бојним колима и коњаницима. ¹⁸ Кад се прославим над фараоном, његовим бојним колима и коњаницима, Египћани ће знати да сам ја Господ.“

¹⁹ Тада се Анђео Господњи, који је ишао пред израиљским табором, преместио иза њих. Стуб од облака пред њима се такође померио, дошао им иза леђа и стао, ²⁰ нашавши се између египатског табора и израиљског табора. Облак је ноћу замрачивао једне, док је другима светлео, тако да целе ноћи нису могли да приђу једни другима.

²¹ Мојсије испружи своју руку над морем, а Господ пошаље јак источни ветар који је узбијао воду целе ноћи, учинивши да се море исуши. Вода се поделила, ²² па су Израиљци ходали посред мора по сувом дну. Вода им је стајала као зид с десне и леве стране.

²³ Тада се Египћани са свим фараоновим коњима, бојним колима и коњаницима спусте у море и почну да их гоне. ²⁴ Пред саму зору, Господ погледа доле из стуба од огња и облака на египатску војску и у њу унесе пометњу. ²⁵ Заглавио је точкове на бојним колима, тако да су се тешком муком покретали. „Бежимо од Израиљаца – повикаше Египћани – јер се Господ бори за њих против Египћана!“

²⁶ Господ рече Мојсију: „Испружи руку над морем, да се вода врати на Египћане, на њихова бојна кола и коњанике.“ ²⁷ Мојсије испружи руку над морем, и у освит зоре се вода врати на своје место. Египћани су бежали од воде, али их је Господ сручио усред мора. ²⁸ Вода се вратила и потопила бојна кола и коњанике, сву фараонову војску која је била кренула за Израиљцима у море. Ни један од њих није преживео. ²⁹ А Израиљци су ходали посред мора по сувом дну, док су им зидови воде стајали с десна и с лева.

³⁰ Тог дана је Господ избавио Израиљце из руку Египћана, а Израиљци су видели мртве Египћане на морској обали. ³¹ Кад су Израиљци видели велику силу коју је Господ показао над Египћанима, народ се побојао Господа, па су поверовали Господу и његовом слузи Мојсију.

Грех и опроштење

17 Исус рече својим ученицима: „Искушења која наводе на грех морају да дођу, али тешко ономе који је узрок тим искушењима. ² Томе би било боље да му обесе о врат воденични камен и да га баце у море, него да наведе на грех једног од ових малених. ³ Зато пазите на себе.

Ако твој брат згреши, опомени га и ако се покаје, опрости му. ⁴ Ако седам пута на дан згреши против тебе и седам пута дневно дође к теби и каже ти: ’Кајем се’, ти му опрости.“

⁵ Апостоли рекоше Господу: „Увећај нам веру!“

⁶ Господ рече: „Ако бисте имали вере као зрно горушице, могли бисте да кажете овом дуду: ’Ишчупај се из корена и посади у море!’ и он би вас послушао.

Дужност слуге

⁷ Рецимо да неко од вас има слугу који оре или чува стадо. Када се он врати са њиве, ко ће му од вас рећи: ’Дођи одмах и седи па једи!’ ⁸ Напротив! Рећи ће му: ’Спреми ми вечеру, пресвуци се и послужуј ме док једем и пијем, а после тога ћеш ти да једеш и да пијеш.’ ⁹ Треба ли господар да захвали слузи што је извршио наређење? ¹⁰ Тако и ви говорите кад учините што вам је било наређено: ’Ми смо само бескорисне слуге; учинили смо само оно што смо били дужни да учинимо.’“

Исус исцељује десет губаваца

¹¹ Путујући према Јерусалиму, Исус је пролазио границом Самарије и Галилеје. ¹² Док је улазио у једно село, пошло му је у сусрет десет губавих људи. Стали су подаље ¹³ и повикали: „Исусе! Учитељу! Смилуј се на нас!“

¹⁴ Када их Исус виде, рече им: „Идите и покажите се свештеницима!“ Били су излечени још док су ишли.

¹⁵ Један од њих, када је приметио да је излечен, вратио се славећи Бога из свег гласа. ¹⁶ Пао је ничице пред Исусове ноге захваљујући му. Тај човек је био Самарјанин.

¹⁷ Исус рече: „Било је десет исцељених; где су остала деветорица? ¹⁸ Зар се нико од њих није вратио да захвали Богу, осим овога странца?“ ¹⁹ Исус му рече: „Устани и иди; твоја вера те је оздравила.“

Долазак Царства Божијег

²⁰ Једном су га фарисеји питали када ће доћи Царство Божије. Он им је одговорио: „Царство Божије не долази на такав начин да се може опазити. ²¹ Нико не може рећи: ’Ево, ту је!’ или: ’Ено, тамо је!’, јер је Царство Божије међу вама.“

²² А ученицима рече: „Доћи ће времена када ћете пожелети да видите само један дан Сина Човечијег, али га нећете видети. ²³ И биће оних који ће вам говорити: ’Ено га тамо!’ и: ’Ево га овде!’ Не идите тамо и не поводите се за њима. ²⁴ Кад Син Човечији дође у свој дан, то ће бити као кад муња севне, па осветли небо с једног краја на други. ²⁵ Али он прво треба да пропати и да га овај нараштај одбаци.

²⁶ Кад дођу дани да се Син Човечији врати, то ће бити као у Нојево време: ²⁷ јело се и пило, женило се и удавало, до дана када је Ноје ушао у пловило. Онда је дошао потоп и сви су се подавили.

²⁸ Слично је било и у Лотово време: јело се и пило, продавало и куповало, садило и градило. ²⁹ А на дан кад је Лот изашао из Содоме, с неба је почео да сипа огањ и сумпор и све их побио.

³⁰ Тако ће бити и у дан кад се објави Син Човечији. ³¹ У те дане, ко је на крову нека не силази да узме ствари из куће. И ко се нађе у пољу нека се не враћа натраг. ³² Сетите се Лотове жене! ³³ Ко хоће да сачува свој живот, изгубиће га; а ко га изгуби, остаће у животу. ³⁴ Кажем вам: те ноћи ће двојица бити у постељи; један ће бити узет, а други ће остати. ³⁵ Две жене ће заједно млети; једна ће бити узета, а друга ће остати. ³⁶ Двојица ће бити у пољу; један ће бити узет, други ће остати.“

³⁷ Тада га упиташе: „А где ће то бити, Господе?“ Он им одговори: „Где буде лешине, тамо ће се и лешинари окупљати.“

Елијуј

32 И тако су тројица људи престали да узвраћају Јову који је у својим очима био праведан. ² На то је на Јова у љутњи плануо Елијуј из Вуза, син Варахилов из Рамовог рода. Разљутио се, јер се овај чинио праведнијим од Бога. ³ Разљутио се и на три пријатеља што нису имали одговор, а опет су осудили Јова. ⁴ Наиме, Елијуј је чекао да узврати Јову, јер су остали били старији по годинама од њега. ⁵ Разљутио се Елијуј када је видео да ова тројица људи немају шта да кажу и одговоре.

⁶ Тада је овако одговорио Елијуј из Вуза, син Варахилов:

2 Одлучио сам, наиме, да вам мој долазак не приреди поново жалост. ² Јер ако ја вас ожалостим, ко ће мене да обрадује? Да неће онај кога ја ожалостим? ³ Ово сам вам написао баш зато да ме не би, приликом мог доласка, ожалостили они који би требало да ми причине радост. Уверен сам, наиме, да је моја радост – радост свих вас. ⁴ Писао сам вам ово уз многе сузе, из велике невоље и са стрепњом у срцу, не да вас ожалостим, него да вам дам до знања колико је обилна љубав коју имам за вас.

Ономе ко је сагрешио треба опростити

⁵ Ако је неко коме нанео жалост, није је нанео мени, него донекле, да не претерам, свима вама. ⁶ Том човеку је довољан укор већине. ⁷ Зато му ви радије опростите и утешите га, да га не сломи превелика жалост. ⁸ Стога вас молим да потврдите своју љубав за њега. ⁹ Ово сам вам писао да проверим какви сте и да ли сте у свему послушни. ¹⁰ Коме, дакле, ви опростите, томе опраштам и ја. Јер ако сам ја нешто коме опростио, опростио сам ради вас пред Христом, ¹¹ да нас Сатана не превари. Знамо, наиме, какве су му намере.

Павле образлаже своју службу

Апостолско служење

¹² Када сам дошао у Троаду да проповедам Радосну вест о Христу, Господ ми је отворио врата за рад. ¹³ Но, и поред тога душа ми је била неспокојна што нисам нашао Тита, свога брата. Зато сам се опростио са њима и отишао у Македонију.

¹⁴ Али хвала Богу који нас у Христу увек води у победничкој поворци, те преко нас свуда шири мирис знања о себи. ¹⁵ Јер ми смо Христов угодни мирис међу онима који се спасавају и међу онима који пропадају. ¹⁶ Онима који пропадају, ми смо задах смрти који убија, а онима који се спасавају, миомирис који доноси живот. И ко је за све ово подобан? ¹⁷ Заиста, ми нисмо као многи који тргују речју Божијом, него као послани од Бога, искрено проповедамо пред Богом, као они који су у Христу.