Print Page Options
Previous Prev Day Next DayNext

M’Cheyne Bible Reading Plan

The classic M'Cheyne plan--read the Old Testament, New Testament, and Psalms or Gospels every day.
Duration: 365 days
New Serbian Translation (NSP)
Version
2 Књига о царевима 20

Језекијина болест и оздрављење

20 У оне дане се Језекија разболео на смрт. Пророк Исаија, син Амоцов, је дошао и рекао му: „Говори Господ: ’Уреди своју кућу, јер ћеш умрети; нећеш се опоравити.’“

Језекија је окренуо своје лице према зиду, па се помолио Господу овако: „О, Господе, сети се да сам пред тобом ходио верно и свим срцем, и да сам чинио што је добро у твојим очима.“ И Језекија горко заплака.

Исаија још није изашао из средишњег предворја, кад му је дошла реч Господња: „Врати се и реци Језекији, владару мога народа: Говори Господ, Бог твога претка Давида: ’Чуо сам твоју молитву и видео сам твоје сузе. Ево, излечићу те, па ћеш за три дана отићи у Дом Господњи. Додаћу петнаест година твоме животу и избавићу те из руке асирског цара. Одбранићу овај град ради себе и ради мога слуге Давида.’“

Онда је Исаија рекао: „Донесите облог од смокава. Нека узму и ставе му на чир и оздравиће.“

Језекија упита Исаију: „Шта ће бити знак да ће ме Господ исцелити и да ћу за три дана отићи у Дом Господњи?“

Исаија му одговори: „Ово ће ти бити знак од Господа, да ће Господ учинити оно што је обећао. Желиш ли да се сенка помери напред за десет степени или да се помери назад за десет степени?“

10 Језекија одговори: „Лако је да се сенка помери напред за десет степени. Не, него нека се сенка помери назад за десет степени.“

11 Тада је пророк Исаија призвао Господа, који је вратио сенку назад за десет степени; за толико се сенка спустила на Ахазавом сунчанику.

Посланици из Вавилона

12 У оно време је вавилонски цар Веродах-Валадан[a], син Валаданов, послао писма с даром за Језекију, јер је чуо да се Језекија разболео. 13 Језекија их је саслушао; показао им је сву своју ризницу, сребро и злато, зачине, мирисна уља, оружницу, и све што се нашло у његовим ризницама. Није било ничега у његовом двору и на целом његовом подручју што им Језекија није показао.

14 Тада је пророк Исаија дошао к цару Језекији и рекао му: „Шта су рекли ти људи? Одакле су ти дошли?“

Језекија одговори: „Из далеке земље, из Вавилона.“

15 „Шта су видели у твојој кући?“ – упита он.

Језекија одговори: „Није било ничег у мојим ризницама што им нисам показао.“

16 Тада је Исаија рекао Језекији: „Почуј реч Господњу: 17 ’Ево, долазе дани када ће све што је у твоме двору, и све што су твоји преци сабрали до овога дана, бити однесено у Вавилон; неће остати ништа – говори Господ. 18 А неки од твојих синова, који су ти се родили, биће одведени. Они ће бити евнуси на двору вавилонског цара.’“

19 Језекија одговори Исаији: „Добра је реч Господња што си је ти рекао.“ А мислио је: „Нека буде мир и спокојство током дана мојих.“

20 Остала Језекијина дела, и сви његови подухвати, како је направио језеро и прокоп да доведе воду у град, није ли то записано у Књизи дневника Јудиних царева? 21 Кад се Језекија упокојио са својим прецима, на његово место се зацарио његов син Манасија.

Јеврејима 2

Велико спасење

Утолико ревносније треба да пазимо на оно што смо чули, да не залутамо. Јер ако се порука која је дата посредством анђела показала поузданом, те ако су они који је нису следили примили заслужену казну за сваки преступ и сваку непослушност, како ћемо избећи казну ми ако занемаримо толико спасење? Господ је први проповедао то спасење, а нама су га потврдили они који су га слушали. Бог га је потврдио знацима и чудима и деловањем различитих сила, те раздељивањем Духа Светога по својој вољи.

Бог, наиме, није анђелима покорио будући свет о коме говоримо. Неко је изјавио негде у Писму:

„Шта је човек да га се сећаш,
    шта ли син човечији да бринеш за њега?
Ти си га мало мањим од анђела учинио,
    славом и чашћу њега си овенчао,
њему под ноге све си покорио.“

А то да му је све покорено, значи да није остало ништа што би му се супротстављало. Ипак, сада још увек не видимо да му је све покорено, али зато видимо Исуса, који је за кратко био учињен мањим од анђела, овенчаног славом и чашћу због смрти коју је претрпео, како би Божијом милошћу искусио смрт за све.

10 Јер, приличило је Богу, посредством кога и ради кога све постоји, да патњама учини савршеним зачетника њиховог спасења, како би многу децу увео у славу. 11 Наиме, и Исус који чини људе светима, и они које он чини светима, сви имају истог Оца. Зато се не стиди да их назове браћом 12 кад каже:

„Навестићу твоје име браћи својој,
    хвалићу те усред збора.“

13 И поново:

„Ја ћу се поуздати у њега.“

И још:

„Ево мене и деце коју ми је дао Бог.“

14 А пошто деца деле заједничку крв и тело, тако је и он постао као они, да смрћу уништи онога који има власт над смрћу, то јест ђавола, 15 те да избави оне који целог свог живота робују страху од смрти. 16 Јер, јасно је да он није дошао да помогне анђелима, него Авра̂мовом потомству. 17 Требало је, наиме, да у свему постане сличан својој браћи, да би био милосрдни и верни Првосвештеник који служи пред Богом за њих, како би окајао грехе народа. 18 Па пошто је и са̂м прошао кроз искушење док је патио, у стању је да помогне онима који пролазе кроз искушење.

Књига пророка Осије 13

Господњи гнев против Израиља

13 Страх је владао док је Јефрем говорио.
    Уздигао се он у Израиљу,
    али је згрешио због Вала и умро.
А и сада грехе множе
    јер су себи излили идоле
од свог сребра и својом вештином.
    Идоли су дело ливца, сви до једног!
И још за њих кажу:
    „Људи који жртвују нека љубе телад!“
Биће зато ко јутарњи облак
    и као роса рана што нестаје,
    као плева с гумна олујом ношена
    и дим из оџака.

„А ја сам био Господ,
    Бог твој, још од земље египатске,
осим мене не знаш за друге богове.
    Осим мене Спаситеља нема.
Ја сам тебе посматрао у пустињи,
    у земљи сасушеној.
Наситили су се на пашњаку своме.
    Наситили су се, срцем огордили
    и зато ме заборавили.
Попут лава ја ћу за њих бити,
    попут риса што крај пута вреба.
Пресрешћу их као медведица којој су отели медведиће,
    до срца им груди растргнути.
Прождраћу их онде као лав,
    раскомадаће их дивље звери.

Сатрвен си, Израиљу,
    јер си против мене, против свога помоћника!
10 Где је сада цар твој да те спасе
    у свим твојим градовима, твоје судије?
    А за њих си говорио: ’Дај ми цара и главаре!’
11 И у гневу своме цара сам ти дао,
    али сам га и узео у јарости својој.
12 Свезана је кривица Јефремова
    и прикривен грех је његов.
13 Спопашће га болови ко да се порађа.
    Али он је дете што мудрости нема,
јер он не би да се роди,
    да изађе из утробе кад је томе време.

14 Од превласти Света мртвих[a] откупићу их
    и од смрти избавићу их.
Где је, смрти, твоје разарање?
    Где је, Свете мртвих, жалац твој?

Самилост је сакривена од очију мојих.
15     Све и да процвета међу браћом својом,
источни ће ветар доћи,
    из пустиње ветар Господњи се диже
да пресуши његове изворе,
    да пресахне његова врела
    и да отме благо, све драгоцености.
16 Биће крива Самарија
    за побуну против Бога свога.
Од мача ће они пасти,
    децу ће им размрскати
    и труднице распорити.“

Псалми 137-138

137 Седели смо тамо, поред река Вавилона
    и плакали кад би се сетили Сиона.
О тамошње смо врбе
    повешали харфе своје,
јер су наши тлачитељи од нас захтевали песму;
    мучитељи наши да се веселимо:
    „Певајте нам песму о Сиону!“

Како да певамо Господњу песму
    у туђинској земљи?
О, Јерусалиме, ако бих тебе заборавио,
    заборављена била и десница моја!
Језик ми се за непце слепио
    ако те се не сетио,
ако се не радовао Јерусалиму
    више него и најбољем своме!

О, Господе, сети се Едомаца
    што су на дан пада Јерусалима говорили:
    „Разваљујте! Разваљујте га до темеља!“
О, ћерко вавилонска,
    што ћеш бити разорена!
Благо оном који ти узврати истом мером,
    онако како си чинила нама.
Благо оном ко ти нејач зграби
    и о стену смрска!

Давидов.

138 Хвалићу те од свег срца,
    пред боговима певаћу ти славопоје!
Клањаћу се у Дому светости твоје;
    хвалићу име твоје за милост твоју и истину твоју;
за обећање твоје, за реч твоју
    што је изнад свег имена свога диже.
На дан када сам вапио, ти си ме услишио;
    смелост си ми дао, душу ојачао.

Нек те хвале, о, Господе, сви цареви земље,
    када чују речи твојих уста!
Опеваће путеве Господње,
    јер је слава Господња велика.

Узвишен је Господ али гледа пониженог,
    а бахатог надалеко препознаје.
Макар се и нашао усред невоље,
    живот ћеш ми сачувати;
на бес мога противника испружићеш руку своју,
    спашће мене десна рука твоја!
Господ ће ме осветити!
    О, Господе, милост твоја је довека;
    дела својих руку не напуштај!

New Serbian Translation (NSP)

The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.