M’Cheyne Bible Reading Plan

Jakov vara oca

27 Izak je ostario i oči su mu toliko oslabile da više nije mogao vidjeti. Pozvao je svoga prvorođenog sina Ezava: »Sine moj!«

A on odgovori: »Evo me, slušam.«

² Izak je rekao: »Kao što vidiš, ostario sam i mogao bih uskoro umrijeti. ³ Zato uzmi svoje oružje—svoj lûk i tobolac sa strijelama—pa idi u lov i donesi mi neku divljač. ⁴ Pripremi mi ukusno jelo, onako kako volim, pa mi donesi da jedem, da te mogu blagosloviti prije nego što umrem.«

⁵ Rebeka je slušala dok je Izak govorio sinu Ezavu. Kad je Ezav otišao u lov po divljač, ⁶ Rebeka je rekla svome sinu Jakovu: »Upravo sam čula kako je tvoj otac rekao tvome bratu Ezavu: ⁷ ‘Donesi mi divljač i pripremi mi ukusno jelo, da ga pojedem i da te blagoslovim pred BOGOM prije nego što umrem.’ ⁸ Zato me sad poslušaj, sine, i učini što ti kažem. ⁹ Idi do stada i donesi mi dva lijepa kozlića, da za tvog oca spremim ukusno jelo, kakvo voli. ¹⁰ Zatim ćeš ga ti odnijeti ocu da jede, da tebe blagoslovi prije nego što umre.«

¹¹ Jakov je rekao svojoj majci Rebeki: »Ali moj je brat Ezav dlakav, a moja je koža glatka. ¹² Što ako me otac dotakne? Ispast ću varalica u njegovim očima pa ću na sebe navući prokletstvo, a ne blagoslov.«

¹³ »Sine«, reče mu majka, »neka tvoje prokletstvo padne na mene. Samo ti mene poslušaj: idi i donesi mi kozliće.« ¹⁴ I on ode, uhvati kozliće i donese ih majci, a ona spremi ukusno jelo, kako je njegov otac volio. ¹⁵ Rebeka je zatim uzela najljepšu odjeću svog starijeg sina Ezava, koju je imala u kući, pa obukla svoga mlađeg sina Jakova, ¹⁶ a oko ruku i vrata mu omotala kožu od kozlića. ¹⁷ Zatim je svome sinu Jakovu dala ono ukusno jelo i kruh koje je spremila.

¹⁸ Jakov je otišao svome ocu i rekao: »Oče moj!«

»Evo me!« rekao je Izak. »Koji si mi ti sin?«

¹⁹ A Jakov je rekao ocu: »Ja sam Ezav, tvoj prvorođeni sin. Učinio sam kako si mi rekao. Molim te pridigni se i pojedi ovu divljač, da me možeš blagosloviti.«

²⁰ »Kako si je tako brzo našao, sine?« upita Izak svog sina, a on odgovori: »Zato što mi je pomogao tvoj BOG.«

²¹ Tada je Izak rekao Jakovu: »Priđi bliže, sine, da opipam jesi li ti zaista moj sin Ezav.«

²² Jakov se približio ocu Izaku, a on ga je opipao pa rekao: »Glas je Jakovljev, ali ruke su Ezavljeve.«

²³ Tako ga Izak nije prepoznao jer su mu ruke bile dlakave kao ruke njegovog brata Ezava. Kad ga je htio blagosloviti, ²⁴ upita ga još jednom: »Jesi li ti zaista moj sin Ezav?«

Jakov odgovori: »Jesam.«

Jakov prima blagoslov

²⁵ Tada je Izak rekao: »Donesi mi da pojedem nešto tvoje divljači, da te mogu blagosloviti.« Jakov mu je donio jelo pa je Izak jeo. Donio je i vina, a Izak je pio.

²⁶ Potom Izak reče svome sinu Jakovu: »Sad priđi i poljubi me, sine.« ²⁷ I Jakov mu je prišao i poljubio ga. Izak je osjetio miris Ezavljeve odjeće pa ga je blagoslovio ovim riječima:

Ezav gubi blagoslov

³⁰ Tako je Izak blagoslovio Jakova. Tek što je otišao, njegov je brat Ezav stigao iz lova. ³¹ I on je spremio ukusno jelo, donio ga ocu i rekao: »Oče, pridigni se i pojedi ovu divljač, da me možeš blagosloviti.«

³² A Izak ga upita: »Koji si mi ti sin?«

»Ja sam Ezav« odgovori on, »tvoj prvorođeni sin.«

³³ Nato je Izak protrnuo od užasa i rekao: »Pa tko je onda bio onaj koji je ulovio divljač i donio mi je? Jeo sam prije nego što si došao i blagoslovio sam ga. I zato će taj blagoslov ostati na njemu.«

³⁴ Kad je Ezav čuo što je njegov otac rekao, vrisnuo je bolno i glasno pa rekao ocu: »I mene blagoslovi, oče!«

³⁵ No Izak je rekao: »Tvoj me brat prevario i uzeo tvoj blagoslov.«

³⁶ A Ezav je rekao: »Zar se s pravom ne zove Jakov^[a]? Već me dvaput prevario—uzeo mi je pravo prvorodstva, a sad mi je uzeo i blagoslov.«

Zatim upita: »Zar nisi za mene sačuvao neki blagoslov?«

³⁷ Izak odgovori: »Njega sam postavio za tvoga gospodara, dao mu svu njegovu braću za sluge i opskrbio ga žitom i vinom. Pa što sad da učinim za tebe, sine?«

³⁸ Nato Ezav reče ocu: »Zar imaš samo jedan blagoslov, oče? Blagoslovi me, blagoslovi i mene, oče moj!« I glasno je zaplakao.

³⁹ A otac mu je rekao:

Jakov bježi od Ezava

⁴¹ Ezav je zamrzio Jakova zbog blagoslova koji mu je otac dao. Mislio je: »Moj će otac uskoro umrijeti.^[b] Tada ću ubiti svoga brata Jakova.«

⁴² Kad su Rebeki rekli što njezin stariji sin Ezav namjerava, poslala je po mlađega sina Jakova i rekla mu: »Tvoj brat Ezav tješi se mišlju da će te ubiti. ⁴³ Zato me sad poslušaj, sine: odmah pobjegni k mome bratu Labanu u Haran. ⁴⁴ Ostani kod njega neko vrijeme, dok ti brata ne prođe bijes. ⁴⁵ Kad se više ne bude ljutio na tebe i kad zaboravi što si mu učinio, poslat ću nekoga po tebe, da se vratiš. U protivnom, obojicu bih vas mogla izgubiti u isti dan.«

⁴⁶ Rebeka je rekla Izaku: »Smučio mi se život zbog Ezavljevih žena Hetitkinja. Ako se i Jakov oženi nekom Hetitkinjom, od žena iz ove zemlje, što će mi takav život!«

Zavjera protiv Isusa

(Mk 14,1-2; Lk 22,1-2; Iv 11,47-53)

26 Nakon što je Isus sve to izgovorio, obratio se učenicima: ² »Znate da je za dva dana Pasha i Sin Čovječji bit će predan da ga razapnu.«

³ U to su se doba svećenički poglavari i narodni starješine okupili u palači vrhovnoga svećenika, po imenu Kaifa, ⁴ te su se dogovorili da Isusa na prevaru uhvate i ubiju. ⁵ No rekli su: »Ne smijemo to učiniti tijekom blagdana, da se narod ne bi pobunio.«

Djelo ljubavi jedne žene

(Mk 14,3-9; Iv 12,1-8)

⁶ Isus je boravio u Betaniji, u kući gubavca Šimuna. ⁷ I dok je bio za stolom, pristupila mu je neka žena s alabastrenom posudom punom skupocjenog mirisa te ga izlila na njegovu glavu.

⁸ Kad su to vidjeli učenici, razljutili su se i rekli: »Čemu takvo rasipanje? ⁹ Miris se mogao skupo prodati, a novac dati siromašnima.«

¹⁰ Isus je znao o čemu govore pa im je rekao: »Zašto zamjerate ovoj ženi? Ona mi je iskazala djelo ljubavi. ¹¹ Jer, siromašne ćete uvijek imati pokraj sebe,^[a] a mene nećete. ¹² Kad je izlila ovaj miris na moje tijelo, učinila je to kao pripremu za moj ukop. ¹³ Istinu vam kažem: gdje god se ova Radosna vijest bude objavljivala po svijetu, spominjat će se i ovo što je ona učinila—kao sjećanje na nju.«

Judina izdaja

(Mk 14,10-11; Lk 22,3-6)

¹⁴ Tada je jedan od Dvanaestorice, zvan Juda Iskariotski, otišao svećeničkim poglavarima. ¹⁵ Upitao ih je: »Što ćete mi dati ako vam predam Isusa?« A oni su mu izbrojali trideset srebrnjaka. ¹⁶ Od toga je trenutka Juda tražio povoljnu priliku da im preda Isusa.

Priprema pashalne večere

(Mk 14,12-16; Lk 22,7-13)

¹⁷ Prvog su dana Blagdana beskvasnih kruhova učenici pristupili Isusu i upitali ga: »Gdje želiš da ti pripremimo pashalnu večeru?«

¹⁸ A on im je odgovorio: »Idite u grad k tomu i tomu pa mu recite: ‘Učitelj kaže: Bliži se zakazano vrijeme. Proslavit ću Pashu sa svojim učenicima u tvojoj kući.’« ¹⁹ Učenici su učinili kako im je Isus naredio te su pripremili pashalnu večeru.

Posljednja večera

(Mk 14,17-26; Lk 22,14-23; Iv 13,21-30; 1 Kor 11,23-25)

²⁰ Kad je došla večer, Isus je bio za stolom s dvanaestoricom učenika. ²¹ Dok su jeli, rekao je: »Istinu vam kažem: jedan od vas će me izdati.«

²² Oni su se jako rastužili pa su ga jedan po jedan pitali: »Da nisam ja, Gospodine?«

²³ A on je odgovorio: »Onaj koji umoči svoju ruku sa mnom u zdjelu—taj će me izdati. ²⁴ Sin Čovječji otići će kao što je o njemu pisano, ali teško onomu tko izda Sina Čovječjega. Bilo bi mu bolje da se nije niti rodio.«

²⁵ Juda, koji ga je namjeravao izdati, upitao je: »Da nisam ja, Učitelju?«

Isus mu je odgovorio: »Ti kažeš.«

²⁶ Dok su jeli, Isus je uzeo kruh, blagoslovio ga i razlomio te dao svojim učenicima govoreći: »Uzmite i jedite! Ovo je moje tijelo.«

²⁷ Onda je uzeo čašu, zahvalio Bogu pa je dao učenicima govoreći: ²⁸ »Pijte iz nje svi, jer ovo je moja krv koja utemeljuje novi Savez i prolijeva se za mnoge, za oproštenje njihovih grijeha. ²⁹ I kažem vam da više neću piti od ovoga trsovog roda do onoga dana kad ga budem, novoga, pio s vama u Kraljevstvu svog Oca.«

³⁰ Zatim su otpjevali hvalospjev Bogu te se zaputili na Maslinsku goru.

Učenici napuštaju Isusa

(Mk 14,27-31; Lk 22,31-34; Iv 13,36-38)

³¹ Tada im je Isus rekao: »Svi ćete se vi još noćas zbog mene pokolebati jer je pisano:

³² Ali kad ustanem od mrtvih, ići ću pred vama u Galileju.«

³³ Tada mu reče Petar: »Ako se drugi zbog tebe i pokolebaju, ja neću nikad!«

³⁴ A Isus mu je na to odgovorio: »Istinu ti kažem: još noćas, prije negoli pijetao zapjeva, zatajit ćeš me tri puta.«

³⁵ »Čak i kad bih morao umrijeti s tobom, nikada te se ne bih odrekao«, odgovorio je Petar. Tako su rekli i svi ostali učenici.

Isusova molitva uoči muke

(Mk 14,32-42; Lk 22,39-46)

³⁶ Zatim je Isus otišao s učenicima u mjesto zvano Getsemani pa im rekao: »Sjednite, dok ja odem onamo moliti.« ³⁷ Sa sobom je poveo Petra i obojicu Zebedejevih sinova. No obuzela ga je tuga i tjeskoba ³⁸ pa im je rekao: »Moja je duša nasmrt žalosna. Ostanite ovdje i bdijte sa mnom!«

³⁹ Otišao je malo dalje od njih, pao licem na zemlju i počeo moliti, govoreći: »Oče moj, ako je moguće, neka me mimoiđe ova čaša^[c]! No neka ne bude kako ja hoću, nego kako ti hoćeš.« ⁴⁰ Tada se vratio učenicima i našao ih kako spavaju pa je rekao Petru: »Tako, niste mogli ostati budni sa mnom ni jedan sat! ⁴¹ Bdijte i molite, da ne padnete u iskušenje! Vaš duh želi činiti što je dobro, ali tijelo je slabo.«

⁴² Ponovo je otišao od njih i molio govoreći: »Oče moj, ako nije moguće da me mimoiđe ova čaša, neka se izvrši tvoja volja!«

⁴³ Zatim se vratio i opet ih je našao kako spavaju. Oči su im se same sklapale. ⁴⁴ Ostavio ih je i ponovo otišao pa je molio i treći put istim riječima.

⁴⁵ Zatim je otišao učenicima i rekao im: »Zar još uvijek spavate i odmarate? Evo, došlo je vrijeme kada će Sin Čovječji biti predan u ruke grešnika. ⁴⁶ Ustanite! Idemo! Evo, ovdje je onaj koji će me izdati!«

Isusovo uhićenje

(Mk 14,43-50; Lk 22,47-53; Iv 18,3-12)

⁴⁷ Dok je Isus još govorio, došao je Juda, jedan od Dvanaestorice. S njim je bilo silno mnoštvo, naoružano mačevima i toljagama, koje su poslali svećenički poglavari i narodni starješine. ⁴⁸ Isusov je izdajnik s njima dogovorio znak. Rekao im je: »Koga poljubim, taj je. Njega uhvatite!« ⁴⁹ I odmah je pristupio Isusu te mu rekao: »Zdravo, Učitelju!« i poljubio ga.

⁵⁰ A Isus mu je rekao: »Prijatelju, učini to radi čega si došao!«

Ljudi su tada prišli Isusu, zgrabili ga i uhitili. ⁵¹ A jedan od onih koji su bili s Isusom posegnuo je za svojim mačem, izvukao ga, udario njime slugu vrhovnoga svećenika i odrezao mu uho.

⁵² No Isus mu je rekao: »Vrati svoj mač u korice, jer svi koji se mača hvataju, od mača i pogibaju. ⁵³ Zar ne shvaćaš da mogu zamoliti svoga Oca i on bi mi odmah poslao više od dvanaest vojski anđela? ⁵⁴ Ali kako bi se onda ispunila Sveta pisma, koja kažu da tako mora biti?«

⁵⁵ Zatim se obratio mnoštvu: »Zar ste došli da me uhvatite s mačevima i toljagama, kao da sam lopov? Svaki sam dan sjedio u Hramu i poučavao, a niste me uhvatili. ⁵⁶ No ovo se sve dogodilo da se ispuni ono što su pisali proroci.« Tada su ga svi učenici napustili i pobjegli.

Isus pred židovskim vođama

(Mk 14,53-65; Lk 22,54-55.63-71; Iv 18,13-14.19-24)

⁵⁷ Oni koji su uhvatili Isusa odveli su ga k vrhovnom svećeniku Kaifi, kod kojeg su se okupili učitelji Zakona i starješine. ⁵⁸ Petar je iz daljine slijedio Isusa sve do dvorišta vrhovnoga svećenika pa je ušao i sjeo sa stražarima da vidi što će se dogoditi.

⁵⁹ Svećenički poglavari i cijelo Veliko vijeće tražili su lažni dokaz protiv Isusa kako bi ga mogli ubiti. ⁶⁰ Iako su došli mnogi lažni svjedoci, nisu ga pronašli. Napokon su došla dvojica ⁶¹ pa su rekla: »Ovaj je rekao: ‘Mogu srušiti Božji Hram i za tri dana ponovo ga sagraditi.’«

⁶² Tada je ustao vrhovni svećenik i upitao Isusa: »Zar nećeš ništa odgovoriti? Što to ovi svjedoče protiv tebe?« ⁶³ No Isus je šutio.

Onda mu je vrhovni svećenik rekao: »Zaklinjem te živim Bogom da nam kažeš jesi li ti Krist, Božji Sin?«

⁶⁴ A Isus mu je rekao: »Ti tako kažeš. I još vam kažem da ćete nakon ovoga vidjeti Sina Čovječjega kako sjedi zdesna Bogu i dolazi na nebeskim oblacima.«

⁶⁵ Tada je vrhovni svećenik razderao svoju odjeću i rekao: »Uvrijedio je Boga! Što nam još trebaju svjedoci? Evo, upravo ste čuli uvredu! ⁶⁶ Što mislite?«

A oni su odgovorili: »Zaslužio je smrt!«

⁶⁷ Onda su mu pljuvali u lice i udarali ga šakama. A drugi su ga pljuskali, ⁶⁸ govoreći: »Pokaži da si prorok, Kriste. Reci tko te udario?«

Petar se odriče Isusa

(Mk 14,66-72; Lk 22,56-62; Iv 18,15-18.25-27)

⁶⁹ A Petar je sjedio vani, u dvorištu. Prišla mu je jedna sluškinja i rekla: »I ti si bio s Isusom Galilejcem!«

⁷⁰ No on je to pred svima zanijekao. Rekao je: »Ne znam što govoriš.«

⁷¹ Zatim je otišao prema ulazu, gdje ga je opazila druga sluškinja koja je rekla onima oko sebe: »Ovaj je bio s Isusom iz Nazareta.«

⁷² Petar je to opet zanijekao, zaklinjući se: »Kunem se da ne poznajem toga čovjeka!«

⁷³ Malo kasnije, pristupili su Petru oni koji su ondje stajali te mu rekli: »Ti zaista jesi jedan od njih. Tvoj te govor odaje.«

⁷⁴ A on se počeo zaklinjati: »Kunem se da ne poznajem toga čovjeka.« I tada se oglasio pijetao. ⁷⁵ Petar se tada sjetio Isusovih riječi: »Prije nego što se pijetao oglasi, triput ćeš me se odreći.« Izašao je i gorko zaplakao.

Hamanov plan za uništenje Židova

3 Nakon nekog vremena, kralj je iskazao čast Agagovcu^[a] Hamanu, Hamedatovom sinu. Postavio ga je na najviši položaj među kraljevskim velikodostojnicima. ² Svi su kraljevi službenici na dvoru padali pred Hamanom na koljena i klanjali mu se jer je tako zapovjedio kralj. No Mordekaj nije pred njim padao na koljena niti mu se klanjao.

³ Kraljevi su službenici na vratima kraljevske palače pitali Mordekaja: »Zašto kršiš kraljevu zapovijed?«

⁴ On ih nije slušao iako su ga opominjali svaki dan. Ispričali su to Hamanu, samo da provjere koliko vrijedi Mordekajev izgovor da je Židov.^{[b] 5} Kad je uvidio da se Mordekaj pred njim ne klanja i ne iskazuje mu počast, Haman se razbjesnio. ⁶ Doznao je da on pripada židovskom narodu. Učinilo mu se premalo da ubije samo Mordekaja. Smišljao je kako da pobije sve Židove u Kserksovom kraljevstvu. ⁷ Dvanaeste godine vladavine kralja Kserksa, u prvome mjesecu, Nisanu^[c], pred Hamanom su obavili ždrijeb zvan »purim« da bi odredili kad će se izvršiti uništenje Židova. Ždrijeb je pao na mjesec Adar^[d].

⁸ Haman je ispričao kralju Kserksu: »Postoji jedan narod, raspršen po svim pokrajinama tvog kraljevstva, čiji se običaji razlikuju od običaja svih ostalih naroda i koji se ne pokoravaju kraljevskim zakonima. Za kralja nije dobro da podnosi takav narod. ⁹ Ako je kralju po volji, neka se izda pisana zapovijed da se uništi taj narod. Obećavam ti da će izvršitelji od njih uzeti tristo četrdeset tona^[e] srebra za kraljevu blagajnu.«

¹⁰ Kralj je skinuo svoj kraljevski prsten pečatnjak^[f] i dao ga Agagovcu Hamanu, neprijatelju Židova. ¹¹ Rekao mu je: »Učini što želiš s tim narodom. I možeš zadržati novac koji ćeš im uzeti.«

¹² Trinaestog dana prvoga mjeseca^[g] Haman je okupio kraljevske pisare. Sastavili su proglas i ispisali ga na pismima i jezicima svakog naroda. Poslali su ga svim vojnim zapovjednicima, upraviteljima pokrajina, poglavarima različitih naroda u Kserksovom kraljevstvu. Proglasi su bili napisani u ime kralja Kserksa i zapečaćeni kraljevskim pečatom. ¹³ Glasnici su odnijeli proglase u sve dijelove kraljevstva. Zapovjeđeno je da se trinaestoga dana mjeseca Adara pobiju, zatru i unište svi Židovi, od najmlađeg do najstarijeg, sva njihova djeca i žene te da se zaplijeni njihova imovina. ¹⁴ Prijepis proglasa trebao se poslati u svaku pokrajinu. Zapovijed se trebala objaviti i ispoštovati kod svih naroda u kraljevstvu, kako bi svatko bio spreman za taj dan. ¹⁵ Glasnici su, prema kraljevskoj zapovijedi, pohitali širom kraljevstva, a proglas je žurno objavljen i u prijestolnici. I dok su kralj i Haman sjeli da se pogoste vinom, u gradu je nastala pomutnja.

Pavao pred kraljem Agripom

26 Agripa se obratio Pavlu: »Dopušteno ti je da govoriš u svoju obranu.«

² Pavao je podigao ruku i počeo: »Kralju Agripa, sretan sam što ću se upravo pred tobom danas braniti od svih židovskih optužbi. ³ Drago mi je posebno zato što poznaješ sve židovske običaje i nesuglasice. Stoga, molim te da me strpljivo saslušaš.

⁴ Svim je Židovima poznat moj život; oni dobro znaju kakav sam život vodio u mladosti u svojoj zemlji, a isto tako i u Jeruzalemu. ⁵ Oni me poznaju već dugo i, ako žele, mogu posvjedočiti da sam živio kao farizej. Bio sam član sljedbe koja s najvećom pažnjom poštuje pravila naše vjere. ⁶ A ovdje mi se sada sudi zbog nade u ispunjenje obećanja koje je Bog dao našim precima. ⁷ Naših dvanaest plemena nada se njegovom ispunjenju i iskreno služe Bogu danju i noću. Zbog te iste nade, kralju, Židovi me optužuju. ⁸ Zašto smatrate nemogućim da Bog podiže ljude iz mrtvih?

⁹ I ja sam smatrao da trebam učiniti sve što je u mojoj moći protiv imena Isusa iz Nazareta. ¹⁰ To sam u Jeruzalemu i činio: otkako sam dobio ovlasti od velikih svećenika, mnoge sam Božje svete strpao u zatvor. A kad su ih ubijali, ja sam to odobravao. ¹¹ Progonio sam ih po svim sinagogama i nastojao ih prisiliti da govore protiv Boga. Toliko sam bio bijesan na njih da sam ih čak progonio i po stranim gradovima.«

Pavao govori o susretu s Isusom

¹² »Prilikom jednoga od tih progona išao sam prema Damasku s ovlaštenjem i nalogom vodećih svećenika. ¹³ Na putu, negdje oko podne, ugledao sam, kralju, nebesko svjetlo jače od sunca. Zasjalo je oko mene i mojih suputnika. ¹⁴ Svi smo popadali na zemlju, a ja sam začuo glas koji mi se obratio na aramejskom jeziku: ‘Savle, Savle, zašto me progoniš? Samo sebi nanosiš štetu boreći se protiv mene.’ ¹⁵ Ja sam rekao: ‘Tko si ti, Gospodine?’ A Gospodin je odgovorio: ‘Ja sam Isus kojeg progoniš. ¹⁶ Ali, ustani, podigni se! Ukazao sam ti se da te imenujem svojim slugom i svjedokom. Govorit ćeš o onome što si vidio i o onome što ću ti ja pokazati. ¹⁷ Ja ću te izbaviti i od Židova i od nežidova kojima ću te poslati. ¹⁸ Ti ćeš im otvoriti oči i okrenuti ih od tame k svjetlu, od sotonine vlasti k Bogu. Tako da im vjerom u mene grijesi budu oprošteni i da budu primljeni među one koji su sveti zbog vjere u moje ime.’«

Pavao govori o svojoj službi

¹⁹ »Znači, kralju Agripa, nisam bio neposlušan nebeskom viđenju. ²⁰ Počeo sam govoriti ljudima da se obrate i okrenu Bogu te počnu činiti djela koja pokazuju da su im se životi zaista promijenili. Propovijedao sam najprije u Damasku, a zatim u Jeruzalemu i širom Judeje. Propovijedao sam i nežidovima. ²¹ Zbog toga su me Židovi uhvatili dok sam bio u Hramu i pokušali me ubiti. ²² No Bog mi je pomogao i pomaže mi do dana današnjega. Tako, evo, sada stojim ovdje i svjedočim svima o onome što sam vidio. Ne govorim ništa novo, već ono što su proroci i Mojsije nagovijestili da će se dogoditi. ²³ Nagovijestili su da će Krist umrijeti i biti prvi koji će ustati iz mrtvih. Nagovijestili su da će donijeti svjetlo i židovskom narodu i ostalim narodima.«

Pavao, Fest i Agripa

²⁴ Dok je Pavao tako govorio u svoju obranu, Fest je povikao: »Pavle, ti si lud! Poludio si od prevelikog znanja.«

²⁵ Pavao je odgovorio: »Preuzvišeni Feste, nisam lud. Dapače, sasvim sam pri zdravoj pameti i govorim istinu. ²⁶ Kralju je sve to poznato i o tome mogu s njim otvoreno govoriti. Siguran sam da mu ništa od toga nije promaklo jer se te stvari nisu dogodile u nekom zabačenom kutu zemlje. ²⁷ Kralju Agripa, vjeruješ li u ono što su rekli proroci? Ja znam da vjeruješ.«

²⁸ Na to je Agripa rekao Pavlu: »Zar misliš da me tako lako možeš uvjeriti da postanem kršćanin?«

²⁹ Pavao mu je odgovorio: »Lako ili teško, molim Boga da, ne samo ti nego i svi koji me danas slušaju postanu poput mene, samo bez ovih okova.«

³⁰ Tada je kralj ustao, a s njim i upravitelj, Berenika i svi koji su sjedili s njima. ³¹ Napustili su prostoriju, a onda počeli govoriti jedan drugome: »Ovaj čovjek nije učinio ništa što zaslužuje smrt ili zatvorsku kaznu.« ³² A Agripa je rekao Festu: »Ovaj je čovjek već mogao biti oslobođen da nije zatražio suđenje pred carem.«