M’Cheyne Bible Reading Plan

Јосија, цар Јуде

(2. Цар 22,1-23,30)

34 Јосија је имао осам година када је постао цар, а у Јерусалиму је владао тридесет једну годину. ² Чинио је оно што је исправно у ГОСПОДЊИМ очима и у потпуности ишао стопама свога праоца Давида.

Јосијин обрачун са идолопоклонством

(2. Цар 23,1-27)

³ Осме године своје владавине, док је још био млад, Јосија поче да тражи Бога свога праоца Давида. У дванаестој години своје владавине, он поче да чисти Јуду и Јерусалим од узвишица, Ашериних мотки, резбарених ликова и ливених идола. ⁴ Под његовим надзором срушише Ваалове жртвенике и на комадиће исекоше кадионе жртвенике који су били над њима, а Ашерине мотке, резбарене ликове и ливене идоле разбише у парампарчад и разасуше по гробовима оних који су им приносили жртве. ⁵ Јосија спали кости свештеникâ на њиховим жртвеницима и тако очисти Јуду и Јерусалим. ⁶ У градовима Манасије, Ефрема и Симеона, све до Нефталима, и у рушевинама око њих, ⁷ поруши жртвенике и Ашерине мотке и у прах смрви резбарене ликове и исече на комадиће све кадионе жртвенике по целом Израелу. Потом се врати у Јерусалим.

Откриће Књиге закона

(2. Цар 22,3-20)

⁸ Осамнаесте године своје владавине, да би очистио земљу и Храм, Јосија посла Шафана сина Ацалјиног и заповедника града Маасеју са бележником Јоахом сином Јоахазовим да поправе Дом ГОСПОДА, његовог Бога. ⁹ Они одоше првосвештенику Хилкији и дадоше му новац који је доношен у Божији Дом, а који су Левити, чувари капија, сакупили од Манасије, Ефрема и свег преосталог Израела и од целог Јуде и Венијамина и житељâ Јерусалима. ¹⁰ Потом новац поверише на чување људима одређеним да надгледају радове на Дому ГОСПОДЊЕМ, а ови су онда исплаћивали раднике који су поправљали и обнављали Храм. ¹¹ Дали су новац и тесарима и градитељима да купе тесани камен и дрво за пречаге и друге греде за зграде које су цареви Јуде оставили да пропадају. ¹² Људи су поштено радили, а њима су руководили Левити Јахат и Авдија, Мераријеви потомци, и Захарија и Мешулам, Кехатови потомци. Левити – сви који су умели да свирају – ¹³ били су задужени за носаче терета и надгледали раднике у свим пословима. Неки Левити су били писари, надгледници и чувари капија.

¹⁴ Док су износили новац који је био унет у Дом ГОСПОДЊИ, свештеник Хилкија нађе Књигу закона ГОСПОДЊЕГ, који је дат преко Мојсија.

¹⁵ Хилкија рече бележнику Шафану: »Нашао сам Књигу закона у Дому ГОСПОДЊЕМ.«

И даде је Шафану, ¹⁶ а овај однесе књигу цару и извести га: »Твоји службеници раде све што им је поверено. ¹⁷ Исплатили су новац који је био у Дому ГОСПОДЊЕМ и поверили га на чување надгледницима и радницима.«

¹⁸ Онда обавести цара: »Свештеник Хилкија ми је дао једну књигу«, па поче да чита из ње пред царем.

¹⁹ Када је цар чуо речи Закона, раздре своју одећу, ²⁰ па заповеди Хилкији, Ахикаму сину Шафановом, Авдону сину Михејевом, бележнику Шафану и свом службенику Асаји: ²¹ »Идите и упитајте ГОСПОДА у моје име и у име оних који су преостали у Израелу и Јуди о ономе што пише у овој књизи која је нађена. Велик је гнев ГОСПОДЊИ који се излио на нас зато што се наши праоци нису држали речи ГОСПОДЊЕ и нису чинили оно што је записано у овој књизи.«

²² Хилкија и они које је цар послао с њим одоше да разговарају са пророчицом Хулдом, која је била жена Шалума сина Токхата сина Хасриног, чувара одеће. Она је живела у Другој четврти у Јерусалиму.

²³ Она им рече: »Овако каже ГОСПОД, Бог Израелов: ‚Реците човеку који вас је послао к мени: ²⁴ Овако каже ГОСПОД: Пустићу несрећу на ово место и његове житеље – сва проклетства записана у књизи коју су читали пред јудејским царем. ²⁵ Зато што су ме оставили и палили кâд другим боговима и изазивали ме на гнев свим идолима које су направили, мој гнев ће се излити на ово место и неће се угасити. ²⁶ Кажите јудејском цару, који вас је послао да питате ГОСПОДА: Овако каже ГОСПОД, Бог Израелов, о речима које си чуо: ²⁷ Зато што ти се срце смекшало и што си се понизио пред Богом када си чуо шта је рекао против овог места и његових житеља, зато што си се преда мном понизио и раздро своју одећу и заплакао преда мном, чуо сам те, говори ГОСПОД. ²⁸ Сада ћу те пустити да умреш и будеш сахрањен у миру. Твоје очи неће видети сву несрећу коју ћу пустити на ово место и његове житеље.‘«

И они пренеше њен одговор цару.

²⁹ Тада цар сазва све старешине Јуде и Јерусалима, ³⁰ па оде у Дом ГОСПОДЊИ са Јудејима, житељима Јерусалима, свештеницима и Левитима – са свим народом, од најмањег до највећег – и прочита им све што пише у Књизи савеза, коју су нашли у Дому ГОСПОДЊЕМ. ³¹ Потом цар стаде поред стуба и обнови савез пред ГОСПОДОМ – да ће ићи за ГОСПОДОМ и држати се његових заповести, прописâ и уредби свим својим срцем и свом својом душом и да ће извршавати све речи савеза које су записане у оној књизи. ³² Затим нареди свима у Јерусалиму и Венијамину да потврде своју верност савезу, што житељи Јерусалима и учинише у складу са Божијим савезом, савезом Бога њихових праотаца.

³³ Јосија уклони све гнусне идоле са свих подручја која су припадала Израелцима и свима у Израелу заповеди да служе ГОСПОДУ, своме Богу. Све док је он био жив, нису одступали од тога да иду за ГОСПОДОМ, Богом својих праотаца.

Хиљаду година

20 Онда видех једног анђела како силази са неба. У руци је имао кључ од Бездана и велик ланац. ² Он шчепа Аждају, Стару Змију, то јест ђавола, Сатану, окова је на хиљаду година, ³ па је баци у Бездан, који над њом закључа и запечати, да више не заводи народе док се не наврши хиљаду година. После тога треба да буде накратко пуштена.

⁴ Затим видех престоле на којима су седели они којима је била дата власт да суде. И видех душе погубљених због сведочења за Исуса и Божију реч, оних који се нису клањали Звери ни њеном лику и који нису примили њен жиг на своје чело ни на своју руку. Они оживеше, па су са Христом владали хиљаду година. ⁵ (Други мртви не оживеше док се није навршило хиљаду година.) То је прво васкрсење. ⁶ Срећан је и свет онај ко има удела у првом васкрсењу. Над таквима друга смрт нема никакву власт, него ће они бити Божији и Христови свештеници и владати с њим хиљаду година.

Сатанин крај

⁷ А када се наврши тих хиљаду година, Сатана ће бити пуштен из своје тамнице, ⁸ па ће изаћи да заводи народе са четири краја земље, Гога и Магога, и окупити их за бој – биће их као морског песка. ⁹ И они нагрнуше свом ширином земље и опколише Табор светих и Вољени град. Али са неба сукну огањ и прогута их. ¹⁰ А ђаво, који их је завео, би бачен у језеро горућег сумпора, тамо где су и Звер и Лажни пророк. Они ће и дању и ноћу бити мучени довека.

Суђење мртвима

¹¹ Онда видех велики бели престо и Онога који на њему седи. Земља и небо побегоше пред његовим лицем и нигде им се не нађе места. ¹² И видех мртве, велике и мале: стајали су пред престолом, а књиге се отворише. И би отворена једна друга књига – Књига живота. Мртвима се судило по ономе што је записано у књигама – према њиховим делима. ¹³ И море предаде мртве који су у њему, и Смрт и Подземље предадоше мртве који су у њима, и свакоме је било суђено према његовим делима. ¹⁴ Смрт и Подземље беху бачени у огњено језеро. А огњено језеро – то је друга смрт. ¹⁵ И ко год није био уписан у Књизи живота, бачен је у огњено језеро.

Опомена свештеницима

2 »А сад, свештеници, ова опомена је за вас: ² Ако не послушате и ако чврсто не одлучите да указујете част мом Имену«, каже ГОСПОД над војскама, »послаћу на вас проклетство и проклети ваше благослове. И већ сам их проклео, јер нисте чврсто одлучили да ми указујете част.

³ »Ево казнићу ваше потомке. Размазаћу вам измет по лицу, измет жртава које приносите за време светковина, и бићете однети с њим. ⁴ Тада ћете знати да сам вам послао ову опомену да би се наставио мој савез с Левијем«, каже ГОСПОД над војскама. ⁵ »Мој савез с њим био је живот и мир, и то сам му дао. Испунио сам га страхом, и он ме се бојао и плашио се мога Имена. ⁶ Из уста му је излазила истинита поука и неправда се није нашла на његовим уснама. Живео је преда мном у миру и честитости и многе је одвратио од греха. ⁷ Свештеникове усне треба да чувају знање и из његових уста треба тражити поуку, јер он је гласник ГОСПОДА над војскама.

⁸ »Али ви сте скренули с пута и учинили својим учењем да многи посрну. Прекршили сте савез с Левијем«, каже ГОСПОД над војскама. ⁹ »Стога сам учинио да будете презрени и понижени пред целим народом, јер се нисте држали мојих путева, него сте Закон примењивали пристрасно.«

Јудино неверство

¹⁰ Зар немамо сви једног оца? Зар нас није створио један Бог? Зашто смо онда неверни један другом и тако скврнавимо савез наших праотаца? ¹¹ Јуда је постао неверан. Гнусоба је учињена у Израелу и Јерусалиму: Јуда је оскврнавио светилиште које ГОСПОД воли и оженио се кћери туђега бога. ¹² Нека ГОСПОД искорени из Јаковљевих шатора свакога ко тако учини, ма ко он био, макар приносио жртву ГОСПОДУ над војскама.

¹³ И ово чините: прекривате ГОСПОДЊИ жртвеник сузама, плачући и кукајући, јер он више не обраћа пажњу на вашу жртву, нити му је мило да је од вас прими.

¹⁴ А ви питате: »Зашто је тако?«

Зато што је ГОСПОД сведок између тебе и жене твоје младости, којој си неверан, иако ти је другарица, жена с којом си склопио брачни савез. ¹⁵ Зар није учинио да будете једно тело и један дух? Зашто једно? Зато што тражи побожно потомство^[a]. Стога пази да не будеш неверан жени своје младости.

¹⁶ »Мрзим развод«, каже ГОСПОД, Бог Израелов, »и онога ко облачи насиље као одећу«, каже ГОСПОД над војскама. Зато добро пазите да не будете неверни.

Дан суда

¹⁷ Дојадили сте ГОСПОДУ својим речима.

»Како смо му дојадили?« питате ви.

Тако што говорите: »Сви који чине зло, добри су пред ГОСПОДОМ. Такви су му мили«, или: »Где је Бог правде?«

19 Тада Пилат узе Исуса и даде да га избичују. ² Војници исплетоше венац од трња и ставише му га на главу, па га огрнуше пурпурним огртачем. ³ Онда су му прилазили и говорили: »Здраво, царе Јудеја!« и шамарали га.

⁴ Пилат поново изађе напоље, па им рече: »Ево, изводим вам га напоље, да знате да му нисам нашао никакву кривицу.«

⁵ Тада Исус изађе напоље, с венцем од трња и у пурпурном огртачу, а Пилат рече: »Ево човека!«

⁶ Када су га првосвештеници и слуге угледали, повикаше: »Распни га! Распни га!«

»Ви га узмите, па га распните«, рече им Пилат, »јер ја му нисам нашао кривицу.«

⁷ А Јудеји му одговорише: »Ми имамо Закон, и по Закону он мора да умре, јер је тврдио да је Син Божији!«

⁸ Када је Пилат то чуо, још више се уплаши, ⁹ па опет уђе у преторијум и упита Исуса: »Одакле си?«

Али Исус му не одговори.

¹⁰ Тада му Пилат рече: »Зар мени не одговараш? Зар не знаш да имам власт да те ослободим и власт да те распнем?«

¹¹ »Не би ти имао никакве власти нада мном«, одговори му Исус, »да ти није дата са неба^[a]. Зато је већи грех онога који ме је теби предао.«

¹² Отада је Пилат настојао да га ослободи.

Али Јудеји су викали: »Ако га ослободиш, ниси царев пријатељ! Ко год се издаје за цара, противи се цару!«

¹³ Када је то чуо, Пилат изведе Исуса напоље и седе на судијску столицу, на месту које се зове Камени плочник – хебрејски: Гавата. ¹⁴ А био је Дан припреме за Пасху, око поднева^[b].

Пилат рече Јудејима: »Ево вашег цара!«

¹⁵ А они повикаше: »Води га! Води га! Распни га!«

»Зар да распнем вашег цара?« упита их Пилат.

А првосвештеници му одговорише: »Ми немамо цара осим цезара!«

¹⁶ Тада га Пилат предаде војницима да га распну, и они га преузеше.

Распеће

(Мт 27,32-44; Мк 15,21-32; Лк 23,26-43)

¹⁷ Носећи свој крст, Исус изађе на такозвано Лобањско место – које се на хебрејском зове Голгота – ¹⁸ где га распеше. А с њим распеше још двојицу – један је био с једне стране, други са друге, а Исус у средини.

¹⁹ Пилат написа натпис и стави га на крст. На њему је писало: Исус Назарећанин, цар Јудеја. ²⁰ Тај натпис прочиташе многи Јудеји, јер је место где је Исус био распет било близу града. А био је написан на хебрејском, латинском и грчком језику.

²¹ Првосвештеници рекоше Пилату: »Немој да пишеш: ‚цар Јудеја‘, него да је он рекао да је цар Јудеја.«

²² А Пилат им одговори: »Што написах – написах.«

²³ Када су распели Исуса, војници узеше његову одећу и разделише је на четири дела – за сваког војника по део. Узеше и његову кошуљу, али је она била без шавова, јер је одозго до доле била исткана у једном комаду.

²⁴ Тада рекоше један другом: »Хајде да је не цепамо, него да бацимо коцку за њу, да видимо коме ће припасти« – да се испуни Писмо које каже:

И војници тако и учинише.

²⁵ А поред Исусовог крста стајале су његова мајка, њена сестра, Марија Клопина и Марија Магдалина.

²⁶ Исус виде мајку и ученика кога је волео како стоји поред ње, па рече мајци: »Драга жено, ево ти сина.«

²⁷ Затим рече ученику: »Ево ти мајке.«

И од тога часа ученик је узе к себи.

Исусова смрт

(Мт 27,45-56; Мк 15,33-41; Лк 23,44-49)

²⁸ После тога, знајући да је све довршено, Исус рече, да би се испунило Писмо: »Жедан сам.«

²⁹ А тамо је стајала посуда пуна сирћета, па сунђер натопљен сирћетом натакоше на исопову стабљику и принеше његовим устима.

³⁰ Чим је узео сирће, Исус рече: »Довршено је«, па спусти главу и издахну.

³¹ Пошто је био Дан припреме^[c], Јудеји замолише Пилата – да тела не би остала на крсту и у суботу, јер је те суботе био Велики дан^[d] – да им се поломе ноге, а тела скину. ³² И војници дођоше и поломише ноге првом и другом човеку који су били распети с Исусом. ³³ А када су дошли до Исуса, видеше да је већ умро, па му не поломише ноге, ³⁴ него му један војник копљем прободе ребра. И одмах потекоше крв и вода.

³⁵ За ово сведочи онај који је то видео и његово сведочанство је истинито, и он зна да говори истину, па сведочи да и ви поверујете – ³⁶ то се догодило да се испуни Писмо: »Ниједна кост му неће бити поломљена.«^(B)

³⁷ А једно друго Писмо каже: »Гледаће онога кога су проболи.«^(C)

Исусова сахрана

(Мт 27,57-61; Мк 15,42-47; Лк 23,50-56)

³⁸ После тога Јосиф из Ариматеје, који је био Исусов ученик – али тајни, због страха од Јудеја – замоли Пилата да однесе Исусово тело. Пилат му допусти, па он дође и однесе тело. ³⁹ А дође и Никодим, који је оно раније дошао к Исусу ноћу, и донесе око сто литри^[e] мешавине смирне и алоја. ⁴⁰ Тада узеше Исусово тело и увише га у платнене завоје с мирисима, као што Јудеји обично сахрањују. ⁴¹ А код места где је Исус био распет налазио се врт, и у врту нов гроб у коме још нико није био сахрањен. ⁴² Због тога што је био јудејски Дан припреме и што је гроб био близу, Исуса положише у њега.