Historical

Бог утврђује свој савез с Давидом

7 Кад се цар настанио у своме двору, и кад му је Господ дао да отпочине од свих његових непријатеља унаоколо, ² цар рече пророку Натану: „Ево, погледај, ја живим у двору од кедровине, а Ковчег Божији пребива под шаторским завесама.“

³ Натан рече цару: „Иди и учини што ти је на срцу, јер је Господ с тобом.“

⁴ Али исте ноћи реч Господња дође Натану, говорећи:

⁵ „Иди и реци моме слузи Давиду: ’Овако каже Господ: зар ћеш ми ти саградити дом да пребивам у њему? ⁶ Ја нисам пребивао у дому од дана кад сам извео Израиљце из Египта, па све до данас. Док сам се селио од места до места, Шатор ми је био пребивалиште. ⁷ Где год сам ишао са свим Израиљцима, јесам ли рекао и једну реч којем од Израиљевих судија, којима сам заповедио да буду пастири мом народу Израиљу: „Зашто ми нисте изградили дом од кедровине?“’

⁸ А сад овако реци моме слузи Давиду: ’Говори Господ над војскама: ја сам те одвео с пашњака и од оваца, да будеш владар моме народу Израиљу. ⁹ Био сам с тобом где год си ишао и затирао сам све твоје непријатеље пред тобом. Ја ћу твоје име учинити великим, као име великаша на земљи. ¹⁰ Одредићу место за мој народ Израиљ и засадити га тамо, па ће становати на свом месту и неће више стрепети, а опаки их више неће мучити као некада, ¹¹ кад сам поставио судије над својим народом Израиљем. Ја ћу ти дати одмор од свих твојих непријатеља.

Господ ти објављује: Господ ће ти сазидати дом.^{[a] 12} А кад се заврше твоји дани и ти починеш са својим прецима, ја ћу подићи твога потомка после тебе, од тебе самог, и утврдити његово царство. ¹³ Он ће саградити дом моме имену, а ја ћу заувек утврдити престо његовог царства. ¹⁴ Ја ћу му бити Отац, а он ће ми бити син. Кад учини неправду, казнићу га прутем људи, и ударцима потомака људи. ¹⁵ Ипак, нећу повући своју милост од њега, као што сам је повукао од Саула, кога сам уклонио испред тебе. ¹⁶ Твој дом и твоје царство биће чврсто довека пред тобом, и твој престо ће бити довека утврђен.’“

¹⁷ Натан је пренео Давиду све ове речи и цело виђење.

Давидова молитва

¹⁸ Тада је цар Давид ушао, сео пред Господа и рекао:

„Ко сам ја, Господе Боже, и шта је мој дом да си ме довео довде? ¹⁹ И као да је ово било мало у твојим очима, Господе Боже, него си још говорио о дому свога слуге за далека времена. Зар је човек вредан да га овако учиш, Господе Боже?

²⁰ Шта још да ти Давид каже? Ти познајеш свога слугу, Господе Боже. ²¹ Ради твоје речи и по свом срцу учинио си сву ову велику ствар да би је обзнанио своме слузи.

²² Зато си величанствен, Господе Боже, јер нема никог као што си ти, и нема Бога осим тебе по свему што смо чули својим ушима. ²³ И ко је народ као твој народ, као Израиљ, једини народ на земљи чији је Бог отишао да откупи свој народ и да прослави своје име чинећи велика и страшна дела за њих и за своју земљу, откупивши их за себе из Египта, од народа и њихових богова? ²⁴ Ти си подигао себи твој народ Израиљ да ти буде народ довека, и да им ти, Господе, будеш Бог.

²⁵ А сад, Господе Боже, одржи довека обећање које си дао за свога слугу и за његов дом, и учини како си рекао. ²⁶ Нека се заувек велича твоје име, да би људи рекли: ’Господ над војскама је Бог над Израиљем.’ А дом твога слуге Давида нека буде утврђен пред тобом.

²⁷ Јер ти си, Господе над војскама, Боже Израиљев, открио ово своме слузи, рекавши: ’Ја ћу ти подићи дом.’ Зато се твој слуга усудио да ти се помоли овом молитвом. ²⁸ А сад, Господе Боже, ти си Бог и твоје су речи истина; ти си дао своме слузи добро обећање. ²⁹ Нека ти, стога, буде по вољи да благословиш дом свога слуге да остане довека пред тобом, јер ти си то рекао, Господе Боже. Нека дом твога слуге буде благословен твојим благословом довека.“

Давидови ратови

8 После тога Давид је потукао Филистејце и покорио их. Давид је узео Метег-Аму из руку Филистејаца.

² Давид је такође поразио и Моавце. Он их је полегао по земљи, а онда их је измерио конопцем: две дужине конопца оних које треба усмртити, и једна дужина конопца оних које треба оставити у животу. Моавци су постали Давидови поданици, па су му плаћали данак.

³ Давид је потукао и Адад-Езера, сина Реовова, совског цара, док је овај ишао да поврати своју власт уз реку Еуфрат. ⁴ Давид је заробио од њега хиљаду седам стотина коњаника и двадесет хиљада пешака. Давид је подрезао жиле свим коњима, осим једне стотине коју је задржао.

⁵ Арамејци из Дамаска дођу у помоћ Адад-Езеру, совском цару, али Давид поби Арамејцима двадесет две хиљаде људи. ⁶ Давид је поставио војне таборе у Араму дамашћанском; Арамејци су постали Давидови поданици, па су му доносили данак. Господ је давао победу Давиду где год је ишао.

⁷ Давид је од Адад-Езерових слугу узео златне штитове и донео их у Јерусалим. ⁸ А из Адад-Езерових градова, Ветаха и Виротаја, цар Давид је однео огромну количину бронзе.

⁹ Кад је Тоја, цар аматски, чуо да је Давид потукао сву Адад-Езерову војску, ¹⁰ послао је свога сина Јорама цару Давиду, да га поздрави и да му честита што је заратио против Адад-Езера и поразио га. Наиме, Адад-Езер је ратовао против Тоје. Јорам је са собом донео предмете од сребра, злата и бронзе.

¹¹ Цар Давид је и њих посветио Господу, као што је посветио сребро и злато свих народа које је покорио: ¹² Едомаца, Моаваца, Амонаца, Филистејаца, Амаличана и плен од Адад-Езера, сина Реововог, совскога цара.

¹³ Давидово име је постало славно кад се вратио након што је поразио Едомце у Сланој долини, њих осамнаест хиљада.

¹⁴ У Идумеји је свуда поставио војне таборе. Тако су сви Едомци постали Давидови поданици. Господ је давао победу Давиду где год је ишао.

Давидови званичници

¹⁵ Давид је владао над целим Израиљем, судећи и делећи правду целом свом народу.

¹⁶ Јоав, син Серујин, био је над војском, а Јосафат, син Ахилудов, био је дворски саветник^[b]. ¹⁷ Садок, син Ахитувов и Ахимелек, син Авијатаров, били су свештеници. Сораја је био писар^[c]. ¹⁸ Венаја, син Јодајев, је био над Херећанима и Фелећанима, а Давидови синови су били кнезови^[d].

Давид се заузима за Мефивостеја

9 Давид рече: „Да ли је још неко преостао из Сауловог дома, да му искажем милост ради Јонатана?“

² А у Сауловом дому је био неки слуга по имену Сива. Кад су га позвали пред Давида, цар му рече: „Јеси ли ти Сива?“

Он одговори: „Твој сам слуга.“

³ Цар га упита: „Је ли преостао још неко из Сауловог дома, да му искажем Божију милост?“

Сива одговори цару: „Преостао је један Јонатанов син, који је хром на обе ноге.“

⁴ „Где је он?“ – упита цар.

„Ено, он је у кући Махира, сина Амиловог, у Ло-Девару“ – одговори Сива цару.

⁵ Тада је цар послао по њега, па су га довели из куће Махира, сина Амиловог, из Ло-Девара. ⁶ Кад је Мефивостеј, син Јонатана, Сауловог сина, дошао пред Давида, пао је ничице пред њим и поклонио му се.

Давид рече: „Мефивостеју!“

„Ево, твој сам слуга!“ – одговори он.

⁷ Давид му рече: „Немој се плашити, јер ћу ти исказати милост ради твога оца Јонатана. Вратићу ти сву земљу твога деде Саула, а ти ћеш увек јести хлеб за мојим столом.“

⁸ Мефивостеј се поклони, па рече: „Ко је твој слуга, да обраћаш пажњу на мртвог пса као што сам ја?“

⁹ Цар је, затим, позвао Сиву, Сауловог слугу, и рекао му: „Све што је припадало Саулу и његовом дому дао сам унуку твога господара. ¹⁰ Ти ћеш обрађивати земљу за њега заједно са твојим синовима и твојим слугама, и доносити урод унуку свога господара, да би имао храну. А Мефивостеј ће увек јести хлеб за мојим столом.“ Сива је имао петнаест синова и двадесет слугу.

¹¹ Сива рече цару: „Твој слуга ће учинити онако како му је његов господар заповедио. Мефивостеј ће јести за мојим столом, као један од царевих синова.“

¹² Мефивостеј је имао малог сина који се звао Миха. Сви који су живели у Сивином дому су служили Мефивостеју. ¹³ Мефивостеј је живео у Јерусалиму пошто је увек јео за царевим столом. Он је био хром на обе ноге.

Рат са Амонцима и Арамејцима

10 После овога је умро цар Амонаца, а уместо њега се зацарио његов син Анун. ² Давид рече: „Показаћу наклоност према Ануну, Насовом сину, као што је његов отац показао наклоност према мени.“ Давид је изразио своје саучешће преко својих слугу.

Тако су Давидови посланици дошли у земљу Амонаца. ³ Али амонски кнезови рекоше своме господару Ануну: „Мислиш ли да ти је Давид послао гласнике да ти изјаве саучешће како би исказао част твоме оцу? Није ли послао своје слуге с намером да испита и извиди град како би га срушио?“

⁴ Тада је Анун ухватио Давидове слуге и обријао им пола браде и одсекао им одећу до пола, све до задњице, и послао их натраг.

⁵ Кад су то јавили Давиду, он је послао неког да им изађе у сусрет, јер су били веома осрамоћени. Цар им је рекао: „Останите у Јерихону, док вам не нарасте брада, па се вратите.“

⁶ Кад су Амонци видели да су се замерили Давиду, послали су посланство и унајмили Арамејце из Вет-Реова и Сове, двадесет хиљада војника, цара Махе са хиљаду људи и дванаест хиљада људи из Това.

⁷ Чувши ово, Давид је послао Јоава са свом војском, најбољим ратницима. ⁸ Амонци су изашли и сврстали се у бојни ред пред вратима, док су Арамејци из Сове и Реова, и људи из Това и Махе, били засебно на пољу.

⁹ Кад је Јоав видео да ће се битка против њега водити с две стране, спреда и позади, изабрао је известан број најврснијих војника у Израиљу и сврстао их у бојни ред насупрот Арамејаца. ¹⁰ Осталу војску је дао своме брату Ависају, који их је сврстао у бојни ред насупрот Амонаца. ¹¹ Рекао је: „Ако Арамејци буду јачи од мене, ти ми притеци у помоћ, а ако Амонци буду јачи од тебе, ја ћу теби доћи у помоћ. ¹² Држи се храбро! Покажимо се јуначки ради нашег народа и ради градова нашег Бога, а Господ ће учинити што му је по вољи.“

¹³ Јоав и народ који је био са њим почели су да се примичу, да се сукобе са Арамејцима, али они су се разбежали пред њима. ¹⁴ Кад су Амонци видели да су Арамејци побегли, побегли су пред Ависајем и ушли у град. Пошто се вратио из борбе са Амонцима, Јоав је дошао у Јерусалим.

¹⁵ Кад су Арамејци видели да их је Израиљ разбио, поново су се сабрали. ¹⁶ Адад-Езер је послао гласнике, па је сабрао Арамејце с друге стране реке. Они су дошли у Хелам на челу са Соваком, заповедником Адад-Езерове војске.

¹⁷ Кад су то јавили Давиду, он је сабрао сав Израиљ, и прешавши преко Јордана, дошао у Хелам. Арамејци су се сврстали у бојни ред против Давида и упустили се у бој с њим. ¹⁸ Међутим, Арамејци побегоше пред Израиљем. Давид је побио седам стотина арамејских возача бојних кола, и четрдесет хиљада коњаника. Смртно је ранио и Совака, заповедника Адад-Езерове војске, који је умро тамо. ¹⁹ Кад су сви цареви, који су били Адад-Езерови поданици, видели да су поражени пред Израиљем, склопили су мир с Израиљем, па су им постали поданици.

Од тада су се Арамејци прибојавали да помогну Амонцима.