Historical

Суд над израиљским вођама

11 Онда ме је Дух подигао и донео ме до источних врата Дома Господњег, која су окренута према истоку. Тамо, на улазу врата, било је двадесет пет људи. Међу њима сам видео народне кнезове Јазанију, сина Азуровог, и Фелатију, сина Венајиног. ² Он ми рече: „Сине човечији, ово су људи који смишљају безакоње и који дају зле савете у овом граду. ³ Они говоре: ’Није сад време да се граде куће. Овај је град лонац, а ми смо месо.’ ⁴ Зато, пророкуј против њих, пророкуј, сине човечији.“

⁵ Дух Господњи се спусти на мене и рече ми: „Говори Господ: ’Знам шта кажете, доме Израиљев, знам ја мисли вашег срца. ⁶ Побили сте много људи у овом граду, улице сте напунили убијенима.’

⁷ Стога, говори Господ Бог: ’Они које сте побили и нагомилали у њему, они су месо, а овај град је лонац. ⁸ Ви се бојите мача, а ја ћу баш мач довести на вас – говори Господ Бог. ⁹ Истераћу вас из њега и предати вас у руке туђинцима и извршити суд над вама. ¹⁰ Падаћете од мача по свим крајевима Израиљевим; ја ћу вам судити. Тада ћете знати да сам ја Господ. ¹¹ Овај град неће бити ваш лонац, нити ћете бити месо у њему; ја ћу извршити суд над вама по свим крајевима Израиљевим. ¹² Тада ћете знати да сам ја Господ; јер нисте следили моје одредбе, нити сте извршавали моје прописе, него сте вршили прописе народа око вас.’“

¹³ Док сам ја пророковао, Фелатија, син Венајин, паде мртав. Ја падох ничице и гласно завапих: „О, Господе Боже, зар ћеш истребити што је остало од Израиља?“

Обећање о повратку Израиља

¹⁴ Тада ми дође реч Господња: ¹⁵ „Сине човечији, твоја браћа, твоја браћа и твоја родбина и сав дом Израиљев, су они о којима су становници Јерусалима рекли: ’Они су далеко од Господа; нама је земља дана у наследство.’

¹⁶ Стога говори Господ Бог: ’Удаљио сам их међу народе и расејао их по земљама. Ипак, само сам им на кратко био Светилиште у земљама где су отишли.’

¹⁷ Зато реци: ’Говори Господ Бог: скупићу вас из народа, сабраћу вас из земаља међу које сте били расејани, и дати вам земљу Израиљеву.’

¹⁸ А када дођу тамо, уклониће из ње све своје гадне идоле и све своје гнусности. ¹⁹ И даћу им једно срце, и ставићу у њих нови дух. Извадићу камено срце из њихових тела и дати им срце од меса, ²⁰ како би следили моје одредбе, чували моје прописе и вршили их. Тада ће бити мој народ, а ја ћу бити њихов Бог. ²¹ А онима чија срца следе њихове гадне идоле и гнусности, свалићу казну на њихову главу – говори Господ Бог.“

²² Тада су херувими раширили своја крила с точковима поред себе. Над њима је била слава Бога Израиљевог. ²³ Потом се Слава Господња подигла из средишта града, и зауставила се над гором источно од града. ²⁴ А мене је Дух понео и довео ме у виђењу – Духом Божијим – к изгнаницима у Халдеји.

Тада је виђење које сам имао отишло од мене. ²⁵ Изгнаницима сам испричао све што ми је Господ показао.

Симбол изгнанства

12 Дође ми реч Господња: ² „Сине човечији, ти пребиваш усред одметничког дома, који има очи да види, али не види, има уши да чује, али не чује; јер одметнички су они дом.

³ А ти, сине човечији, спреми себи ствари за изгнанство и по дану, на њихове очи, пођи у изгнанство. Пођи у изгнанство из свога места и на њихове очи иди у друго место, не би ли како увидели да су одметнички дом. ⁴ Изнеси своје ствари по дану, на њихове очи, као изгнаничке ствари. Увече, на њихове очи, изађи као они што иду у изгнанство. ⁵ На њихове очи прокопај зид и прођи кроз њега. ⁶ Изнеси их по мраку, на њихове очи, носећи их на рамену. Покриј своје лице да не видиш земљу, јер сам те поставио за знак дому Израиљевом.“

⁷ Учинио сам како ми је заповеђено. Изнео сам своје ствари по дану, као изгнаничке ствари, а увече сам својим рукама прокопао зид. Изашао сам по тами, на њихове очи, носећи своје ствари на рамену.

⁸ Ујутро ми дође реч Господња: ⁹ „Сине човечији, зар те дом Израиљев, тај одметнички дом, није питао: ’Шта то радиш?’

¹⁰ Ти им реци: ’Говори Господ Бог: ово је пророштво за кнеза у Јерусалиму и за сав дом Израиљев, који је у њему.’ ¹¹ Реци:

’Ја сам знак за вас; како сам ја учинио, тако ће бити учињено њима, кад оду и изгнанство као робље.’

¹² Кнез који је међу њима носиће по мраку своје ствари на рамену, па ће изаћи. Прокопаће зид да би изашао, и покриће лице да не би видео земљу. ¹³ А ја ћу бацити мрежу преко њега, те ће се ухватити у моју замку. Затим ћу га довести у Вавилон, у земљу Халдејаца, али је он неће видети; умреће тамо. ¹⁴ А оне што су око њега, његове помоћнике и сву његову војску, ја ћу расејати на све стране; исукаћу мач и гонити их.

¹⁵ И знаће да сам ја Господ, кад их расејем међу народе, и разаспем по земљама. ¹⁶ Ипак, неке од њих ћу сачувати од мача, глади и заразе, да би причали народима међу које буду доспели о својим гадостима. Тада ће знати да сам ја Господ.“

¹⁷ Дође ми опет реч Господња: ¹⁸ „Сине човечији, једи свој хлеб с дрхтањем, и пиј воду са страхом и бригом. ¹⁹ Реци народу земље: ’Говори Господ Бог, становницима Јерусалима у израиљској земљи: свој ће хлеб јести с бригом, и своју воду пити с ужасом, јер ће им земља опустети и остати без ичега због насиља његових становника. ²⁰ И знаће да сам ја Господ, кад градови буду похарани, а земља се претвори у пустош.’“

Нема одлагања

²¹ И дође ми реч Господња: ²² „Сине човечији, каква је то изрека коју имате за земљу Израиљеву? Јер кажете: ’Дани одмичу, а свако виђење пропада!’ ²³ Стога им реци: ’Говори Господ Бог: ја ћу ућуткати ову изреку и више је неће користити у Израиљу.’ Реци им: ’Примакли су се дани да се свако виђење испуни. ²⁴ И неће више бити лажних виђења ни заводљивих прорицања у дому Израиљеву. ²⁵ Јер кад ја, Господ, изрекнем што изрекнем, реч ће се испунити без одлагања. Наиме, у ваше ћу дане, о, доме одметнички, изрећи реч и испунити је – говори Господ Бог.’“

²⁶ Дође ми реч Господња: ²⁷ „Сине човечији, ево дом Израиљев говори: ’Виђење које он види односи се на далеке дане; он то пророкује за далека времена.’

²⁸ Зато им реци: ’Овако каже Господ Бог: неће се више одлагати ни једна од мојих речи које сам рекао; све што сам рекао, то ће се испунити – говори Господ Бог.’“