Read the Gospels in 40 Days

Исус улази у Јерусалим

(Мк 11,1-11; Лк 19,28-38; Јн 12,12-19)

21 Када су се приближили Јерусалиму и дошли до Витфаге на Маслинској гори, Исус посла двојицу ученика, ² рекавши им: »Идите у ово село пред вама и одмах ћете наћи привезану магарицу и уз њу магаре. Одвежите их и доведите мени. ³ А ако вам неко нешто каже, реците му: ‚Потребни су Господу‘, и онај ће их одмах послати.«

⁴ Ово се догодило да се испуни оно што је речено преко пророка:

⁶ И ученици одоше и учинише како им је Исус наредио. ⁷ Доведоше магарицу и магаре, па преко њих пребацише огртаче, а Исус узјаха. ⁸ Силан народ је по путу простирао своје огртаче, а други су са дрвећа секли гране и простирали их по путу.

⁹ Народ који је ишао испред и иза њега викао је:

¹⁰ Када је ушао у Јерусалим, цео град се ускомеша, говорећи: »Ко је ово?«

¹¹ А народ је одговарао: »Исус, пророк из Назарета у Галилеји.«

Исус у Храму

(Мк 11,15-19; Лк 19,45-48; Јн 2,13-22)

¹² Исус уђе у Храм, истера све који су тамо куповали и продавали и испреврта столове мењачима новца, а продавцима голубова клупе.

¹³ »Записано је«, рече им, »‚Мој дом ће се звати дом молитве‘^(C), а ви од њега правите ‚јазбину разбојничку‘^(D)!«

¹⁴ У Храму су му прилазили слепи и хроми, и он их излечи.

¹⁵ Када су првосвештеници и учитељи закона видели чуда која је учинио и децу како у Храму вичу: »Хосана Сину Давидовом«, разгневише се, ¹⁶ па га упиташе: »Чујеш ли ти шта ови говоре?«

»Чујем«, одговори им Исус. »Зар никад нисте прочитали:

¹⁷ Онда их остави и оде из града у Витанију, па тамо преноћи.

Исус проклиње смокву

(Мк 11,12-14, 20-24)

¹⁸ Када се рано ујутро враћао у град, огладне. ¹⁹ Угледа смокву поред пута, па јој приђе, али не нађе на њој ништа осим лишћа.

Зато јој рече: »Не било више никад плода од тебе!«

И смоква се сместа осуши.

²⁰ Када су ученици то видели, зачудише се: »Како то да се смоква сместа осушила?«

²¹ »Истину вам кажем«, рече им Исус, »ако будете имали вере, и не посумњате, не само да ћете учинити ово са смоквом него ћете и овој гори рећи: ‚Подигни се и баци се у море!‘ – и тако ће бити. ²² И све што затражите у молитви, добићете ако будете веровали.«

Одакле Исусу власт?

(Мк 11,27-33; Лк 20,1-8)

²³ Исус уђе у Храм, а док је учио народ, приђоше му првосвештеници и старешине народа и упиташе: »Којом влашћу ово чиниш и ко ти је дао ту власт?«

²⁴ »И ја ћу вас нешто упитати«, рече им Исус, »па ако ми одговорите, рећи ћу вам којом влашћу ово чиним. ²⁵ Одакле је било Јованово крштење? Са неба или од људи?«

А они почеше о томе да расправљају међу собом, говорећи: »Ако кажемо: ‚Са неба‘, он ће рећи: ‚Зашто му онда нисте веровали?‘ ²⁶ А да кажемо: ‚Од људи‘, плашимо се народа, јер Јована сви сматрају пророком.«

²⁷ Зато му одговорише: »Не знамо.«

Тада им он рече: »Онда ни ја вама нећу рећи којом влашћу ово чиним.«

Прича о два сина

²⁸ »Шта мислите о овоме: Имао човек два сина. Приђе првом, па му рече: ‚Сине, иди данас да радиш у винограду,‘ ²⁹ а овај му одговори: ‚Нећу,‘ али после се предомисли, па оде.

³⁰ »Онда отац приђе другом сину, па му рече то исто, а овај одговори: ‚Хоћу, господару‘, али не оде.

³¹ »Који је од ове двојице извршио очеву вољу?«

А они рекоше: »Онај први.«

»Истину вам кажем«, рече Исус, »цариници и блуднице пре вас улазе у Божије царство. ³² Јер, Јован је дошао к вама да вам покаже пут праведности, и ви му нисте поверовали, а поверовали су му цариници и блуднице. Па и кад сте то видели, нисте се покајали и поверовали му.«

Прича о виноградарима

(Мк 12,1-12; Лк 20,9-19)

³³ »Чујте другу причу: Био један домаћин који је засадио виноград, оградио га плотом, ископао у њему муљачу и сазидао стражарску кулу, па га изнајмио неким виноградарима и отпутовао. ³⁴ Кад се приближило време бербе, посла он виноградарима своје слуге да узму његове плодове. ³⁵ Али виноградари ухватише његове слуге, па једнога претукоше, другога убише, а трећега каменоваше.

³⁶ »Онда им он посла друге слуге, више њих него први пут, али и с њима поступише на исти начин.

³⁷ »На крају им посла свога сина, говорећи: ‚Мога сина ће поштовати.‘

³⁸ »Али, кад су виноградари угледали сина, рекоше један другом: ‚Ово је наследник. Хајде да га убијемо и узмемо његово наследство.‘ ³⁹ И ухватише га, избацише из винограда и убише.

⁴⁰ »Шта ће, дакле, власник винограда урадити овим виноградарима када дође?«

⁴¹ »Погубиће злочинце без милости«, одговорише му, »а виноград ће изнајмити другим виноградарима, који ће му дати плодове у време бербе.«

⁴² Исус их упита: »Зар никад нисте читали у Писмима:

⁴³ »Зато вам кажем: биће вам одузето Божије царство и дато народу који доноси његове плодове. ⁴⁴ И ко год падне на тај камен, смрскаће се, а на кога он падне, здробиће га.^[a]«

⁴⁵ Када су првосвештеници и фарисеји чули Исусове приче, увидеше да говори о њима, ⁴⁶ па хтедоше да га ухвате. Али бојали су се народа, јер је народ Исуса сматрао пророком.

Прича о свадби

(Лк 14,15-24)

22 Исус поново поче да им говори у причама: ² »Царство небеско је слично цару који је спремио свадбу за свога сина. ³ Он посла своје слуге да позову званице на свадбу, али оне не хтедоше да дођу.

⁴ »Онда посла друге слуге, говорећи: ‚Реците званицама: »Ево, гозба је спремна. Моји јунци и товљеници су поклани и све је спремно. Дођите на свадбу.«‘

⁵ »Али они се не одазваше, него одоше – један на своју њиву, други за својом трговином, ⁶ а остали ухватише цареве слуге, па их злоставише и убише.

⁷ »Цар се разгневи, па посла своју војску и поби оне убице, а њихов град спали.

⁸ »Онда рече својим слугама: ‚Свадба је спремна, али званице нису биле достојне. ⁹ Зато идите на раскршћа и позовите на свадбу кога год нађете.‘ ¹⁰ И слуге изађоше на улице и скупише све које су нашли – и зле и добре – и свадбена дворана се напуни гостима.

¹¹ »Када је цар ушао да види госте, угледа тамо једног човека који није био обучен у свадбену одећу, ¹² па га упита: ‚Пријатељу, како си ушао овамо без свадбене одеће?‘ А овај је ћутао.

¹³ »Тада цар рече слугама: ‚Вежите му руке и ноге и избаците га напоље у таму, где ће бити плач и шкргут зуба.‘

¹⁴ »Јер, много је званих, а мало одабраних.«

Плаћање пореза цару

(Мк 12,13-17; Лк 20,20-26)

¹⁵ Тада фарисеји одоше и договорише се како да Исуса ухвате у речи, ¹⁶ па му послаше своје ученике заједно с иродовцима.

»Учитељу«, рекоше ови, »знамо да си истинољубив и да народ учиш Божијем путу у складу са истином и да се ни на кога не обазиреш, јер не гледаш ко је ко. ¹⁷ Зато нам реци шта мислиш: да ли је право да се цару даје порез или није?«

¹⁸ Исус, знајући њихове зле намере, рече: »Лицемери! Зашто ме искушавате? ¹⁹ Покажите ми новчић за порез.«

Они му пружише динар, ²⁰ а он упита: »Чији је ово лик и натпис?«

²¹ »Царев«, рекоше они.

Тада им он рече: »Дајте, дакле, цару царево, а Богу Божије.«

²² Када су то чули, задивише се, па га оставише и одоше.

Васкрсење мртвих

(Мк 12,18-27; Лк 20,27-40)

²³ Тога дана му приђоше и садукеји, који кажу да нема васкрсења, па га упиташе: ²⁴ »Учитељу, Мојсије је рекао: ‚Ако човек умре без деце, нека се његов брат ожени његовом удовицом и подигне потомство своме брату.‘^[b]

²⁵ »Била су код нас седморица браће. Први се оженио и умро, па пошто није имао потомства, остави своју жену свом брату. ²⁶ Исто се десило другом, па трећем брату, и тако све до седмог. ²⁷ А после свих умрла је и жена. ²⁸ Дакле, којем од седморице ће она бити жена о васкрсењу, пошто су сви били ожењени њоме?«

²⁹ »У заблуди сте«, одговори им Исус, »јер не знате ни Писма ни Божију силу. ³⁰ О васкрсењу се људи неће ни женити ни удавати, него ће бити као анђели на небу. ³¹ Зар нисте читали шта вам је Бог рекао о васкрсењу мртвих: ³² ‚Ја сам Бог Авраамов, Бог Исааков и Бог Јаковљев‘^(G)? Бог није Бог мртвих, него живих.«

³³ Када је народ то чуо, задиви се његовом учењу.

Највећа заповест

(Мк 12,28-34; Лк 10,25-28)

³⁴ Када су фарисеји чули да је Исус ућуткао садукеје, окупише се, ³⁵ а један од њих, познавалац Закона, упита с намером да га искуша: ³⁶ »Учитељу, која је највећа заповест у Закону?«

³⁷ А Исус му рече: »‚Воли Господа, свога Бога, свим својим срцем, свом својом душом и свим својим умом.‘^{(H) 38} То је прва и највећа заповест. ³⁹ А друга је слична овој: ‚Воли свога ближњега као самога себе.‘^{(I) 40} Цео Закон и Пророци засновани су на^[c] овим двема заповестима.«

Чији је Христос син?

(Мк 12,35-37; Лк 20,41-44)

⁴¹ Док су фарисеји још били на окупу, Исус их упита: ⁴² »Шта мислите о Христу? Чији је он син?«

⁴³ »Давидов«, рекоше они.

А он им рече: »Па како то да га је Давид у Духу назвао Господом кад је рекао:

⁴⁵ Ако га је, дакле, Давид назвао Господом, како онда он може да му буде син?«

⁴⁶ Али нико није могао да му одговори ни речи, нити се од тога дана неко усуђивао да га нешто пита.