Read the Gospels in 40 Days

Zakej

19 I uđe u Jerihon. Prolazio je, ² kad eto čovjeka, imenom Zakej, koji bijaše nadcarinik, a i bogat. ³ Želio je vidjeti tko je Isus, ali nije mogao od mnoštva, jer bijaše niska rasta. ⁴ I potrčavši naprijed, uspe se na divlju smokvu kako bi ga vidio, jer je onuda imao proći.

⁵ Kada dođe na to mjesto, Isus pogleda gore i reče mu: »Zakeju, siđi žurno, jer danas trebam boraviti u tvojoj kući!« ⁶ On žurno siđe i primi ga, radujući se. ⁷ A svi koji su to vidjeli, mrmljali su govoreći: 'Kod grješnika uđe!' ⁸ A Zakej stade i reče Gospodinu: »Evo, polovicu svoga imanja, Gospodine, dajem siromasima. I ako sam koga u čemu prevario, vraćam četverostruko.« ⁹ Reče mu Isus: »Danas dođe spasenje ovoj kući, jer je i on sin Abrahamov. ¹⁰ Jer Sin Čovječji dođe tražiti i spasiti ono što je izgubljeno.«

Prispodoba o mnaama

¹¹ Dok su oni to slušali, nadoda im još jednu prispodobu - zato što je bio blizu Jeruzalema, pa su mislili da se odmah ima pojaviti kraljevstvo Božje. ¹² Reče dakle:

»Neki čovjek plemenita roda otputova u daleku zemlju da preuzme kraljevstvo te da se vrati. ¹³ I dozvavši deset svojih slugu, dade im deset mnaa i reče im: 'Trgujte ovim dok ne dođem!' ¹⁴ No kako su ga njegovi građani mrzili, poslaše za njim poslanstvo, govoreći: 'Nećemo da ovaj kraljuje nad nama!'

¹⁵ Kad se on vrati, pošto je preuzeo kraljevstvo, reče da mu se pozovu one sluge kojima bijaše dao novac kako bi saznao što su zaradili. ¹⁶ Tako dođe prvi govoreći: 'Gospodaru, tvoja mna privrijedi ih deset.' ¹⁷ On mu reče: 'Dobro, slugo dobri! U najmanjem si bio vjeran, imaj vlast nad deset gradova!' ¹⁸ Dođe i drugi govoreći: 'Gospodaru, tvoja mna zaradi ih pet.' ¹⁹ A on i njemu reče: 'I ti budi nad pet gradova!' ²⁰ Dođe i treći govoreći: 'Gospodaru, evo ti tvoje mne, koju sam držao zavezanu u rupcu. ²¹ Jer bojao sam se tebe zato što si čovjek strog; uzimaš što nisi uložio i žanješ što nisi posijao.'

²² On mu rekne: 'Tvojim ću ti ustima suditi, zli slugo! Znao si da sam čovjek strog, da uzimam što nisam uložio i žanjem što nisam posijao. ²³ Ta zašto onda nisi moj novac uložio u novčarnicu? I ja bih ga, kad dođem, podigao s dobitkom?' ²⁴ I reče onima što su stajali: 'Uzmite od njega mnu i dajte onomu koji ih ima deset!' ²⁵ Rekoše mu: 'Gospodaru, on ih već ima deset!' ²⁶ 'Kažem vam: svakomu koji ima dat će se, a od onoga koji nema uzet će se i ono što ima. ²⁷ A moje neprijatelje, one koji ne htjedoše da kraljujem nad njima, dovedite ovamo i pogubite ih preda mnom!'«

Isusov ulazak u Jeruzalem

²⁸ Rekavši to nastavio je putem dalje, uzlazeći u Jeruzalem. ²⁹ Kad se približi Betfagi i Betaniji, kod gore koja se zove Maslinska, posla dvojicu učenika, ³⁰ govoreći: »Idite u ono selo tamo naprijed. Kad u njega uđete, naći ćete privezano magare na koje još nitko od ljudi nije zajahao. Odriješite ga i dovedite! ³¹ Ako vas tko upita: 'Zašto driješite?', ovako recite: 'Gospodinu treba.'«

³² Oni koji bijahu poslani otiđoše i nađoše kako im reče. ³³ I dok su driješili magare, njegovi ih gospodari upitaše: »Što driješite to magare?« ³⁴ A oni rekoše: »Gospodinu treba.« ³⁵ I dovedoše ga k Isusu, te stavivši svoje haljine na magare, posjednuše Isusa. ³⁶ I dok je prolazio, prostirali su po putu svoje haljine. ³⁷ Kad se već približi silasku s Maslinske gore, sve ono mnoštvo učenika, radujući se, stade u sav glas hvaliti Boga za sva silna djela koja vidješe, ³⁸ govoreći:

³⁹ A neki mu farizeji iz mnoštva rekoše: »Učitelju, ukori svoje učenike!« ⁴⁰ On odgovori: »Kažem vam, ako oni zašute, kamenje će povikati!«

Žaljenje nad Jeruzalemom

⁴¹ Kad se približi i ugleda grad, zaplaka nad njim ⁴² govoreći: »O kad bi i ti spoznao u dan ovaj što ti je za mir! Ali je sada skriveno tvojim očima.^{[a] 43} Doći će dani na tebe i neprijatelji će te tvoji opkopom opkoliti, okružit će te i pritijesniti odasvud. ⁴⁴ Sravnit će sa zemljom i tebe i tvoju djecu u tebi, i neće ostaviti u tebi ni kamena na kamenu zato što nisi prepoznao čas pohođenja svojega.«

Čišćenje Hrama

⁴⁵ Ušavši u Hram, stade istjerivati prodavače, ⁴⁶ govoreći im: »Pisano je: 'I Dom moj bit će Dom molitve', a vi od njega načiniste pećinu razbojničku.«

⁴⁷ I svaki je dan poučavao u Hramu. A svećenički su glavari i pismoznanci tražili da ga pogube, a tako i prvaci narodni, ⁴⁸ ali nisu nalazili što da učine, jer je sav narod gutao njegovu riječ.

Odakle Isusu vlast?

20 Jednoga dana, dok je poučavao narod u Hramu i navješćivao Evanđelje, pristupiše glavari svećenički i pismoznanci sa starješinama, ² te mu rekoše: »Reci nam kojom vlašću to činiš, ili tko je onaj koji ti dade tu vlast?« ³ On im odgovori: »I ja ću nešto upitati vas, pa mi recite: ⁴ krštenje Ivanovo, bijaše li od Neba ili od ljudi?« ⁵ A oni su premišljali u sebi: »Ako reknemo 'od Neba', reći će: 'zašto mu onda ne povjerovaste?' ⁶ A reknemo li: 'Od ljudi', sav će nas narod kamenovati, jer je uvjeren da je Ivan prorok.« ⁷ I odgovoriše mu da ne znaju odakle je. ⁸ Isus im reče: »Ni ja vama neću kazati kojom vlašću ovo činim.«

Vinogradari ubojice

⁹ Stade tada kazivati narodu ovu prispodobu: »Neki čovjek posadi vinograd, predade ga u zakup vinogradarima, pa otputova na dulje vrijeme. ¹⁰ I u pogodno vrijeme posla vinogradarima slugu da mu dadnu od uroda vinograda, ali ga vinogradari istukoše i otpraviše praznih ruku. ¹¹ On ponovno posla i drugoga slugu, a oni istukoše i njega, pogrdiše ga i otpraviše praznih ruku. ¹² Ponovno im posla i trećega, a oni i njega izraniše i izbaciše. ¹³ Nato reče gospodar vinograda: 'Što da učinim? Poslat ću im sina svoga ljubljenoga; možda će njega poštovati.' ¹⁴ Ali kada ga vinogradari ugledaše, stadoše međusobno premišljati: 'Ovo je baštinik. Ubijmo ga da baština bude naša.' ¹⁵ I izbaciše ga iz vinograda i ubiše.

Što će im dakle učiniti gospodar vinograda? ¹⁶ Doći će i pogubiti te vinogradare i vinograd dati drugima.«

Kad su oni to čuli, rekoše: »Nipošto!«

¹⁷ On pak, pogledavši ih, reče: »Što je dakle ono zapisano:

¹⁸ Tko god padne na taj kamen, skršit će se, a na koga on padne, satrt će ga.'«

¹⁹ Pismoznanci i glavari svećenički tražili su da već u taj čas dignu ruke na njega, ali se pobojaše naroda; jer razumješe da je o njima izrekao ovu prispodobu.

Caru carevo, Bogu Božje

²⁰ I vrebajući na nj poslaše uhode, koji bi se gradili pravednicima, da ga uhvate u riječi kako bi ga mogli predati oblasti i vlasti upraviteljevoj. ²¹ Oni ga upitaše: »Učitelju, znamo da pravo govoriš i učiš, i da nisi pristran, nego da po istini učiš putu Božjemu. ²² Je li nam dopušteno dati caru porez ili nije?« ²³ Primijetivši njihovu prepredenost, reče im: ²⁴ »Pokažite mi denar. Čiji ima lik i natpis?« ²⁵ Rekoše mu: »Carev.« A on im reče: »Stoga podajte caru carevo, a Bogu Božje!« ²⁶ I nisu ga mogli uhvatiti u riječi pred narodom te, zadivivši se njegovu odgovoru, zašutješe.

Uskrsnuće i ženidba

²⁷ Pristupiše mu neki od saduceja koji niječu da ima uskrsnuća, te ga upitaše:^{[b] 28} »Učitelju! Mojsije nam napisa: 'Umre li čiji brat koji je imao ženu, a nije imao djece, neka brat njegov uzme tu ženu i podigne potomstvo svojemu bratu.' ²⁹ Bila su tako sedmorica braće. Prvi uze ženu i umrije bez djece. ³⁰ Tako je i drugi, ³¹ pa i treći uze, a isto tako i sva sedmorica; ne ostavivši djece, pomriješe. ³² Najposlije umrije i ta žena. ³³ Ova žena dakle, o uskrsnuću, komu će od njih ona postati ženom, jer sedmorica su je za ženu imala?«

³⁴ A Isus im reče: »Sinovi ovoga svijeta žene se i udaju. ³⁵ A oni koji se nađoše dostojni zadobiti onoga svijeta i uskrsnuća od mrtvih, niti se žene niti udaju. ³⁶ Doista, oni više ne mogu ni umrijeti jer su kao anđeli; i sinovi su Božji jer su sinovi uskrsnuća. ³⁷ A da mrtvi ustaju, pokaza i Mojsije, u odlomku o grmu, kad Gospodina naziva: 'Bog Abrahamov i Bog Izakov i Bog Jakovljev'. ³⁸ Nije on Bog mrtvih, nego živih, jer svi Njemu žive.« ³⁹ A neki od pismoznanaca rekoše: »Učitelju, dobro si rekao!« ⁴⁰ I više se nisu usuđivali upitati ga bilo što.

Krist - sin Davidov

⁴¹ Onda im reče: »Kako govore da je Krist sin Davidov? ⁴² Jer sam David kaže u knjizi Psalama:

⁴⁴ David ga dakle naziva Gospodinom; pa kako mu je onda sin?«

Osuda pismoznanaca

⁴⁵ Dok ga je sav narod slušao, reče on svojim učenicima: ⁴⁶ »Čuvajte se pismoznanaca koji vole hodati u dugim haljinama, vole pozdravljanja na trgovima, prva sjedala u sinagogama i čelna mjesta na gozbama. ⁴⁷ Oni proždiru kuće udovičke, a pod izlikom dugih molitava. Oni će primiti strožu osudu.«