Read the Gospels in 40 Days

Preobraženje

17 I poslije šest dana uzme Isus sa sobom Petra, Jakova i Ivana, njegova brata, te ih povede na visoku goru nasamo. ² I preobrazi se pred njima: njegovo lice zasja kao sunce, a haljine mu postadoše bijele kao svjetlost. ³ I gle: ukazaše im se Mojsije i Ilija te razgovarahu s njime. ⁴ Petar nato reče Isusu: »Gospodine, dobro nam je ovdje biti; ako hoćeš, načinit ću ovdje tri sjenice: tebi jednu, i Mojsiju jednu, i Iliji jednu.«^{[a] 5} Dok je on još govorio, gle, svijetao ih oblak zasjeni, i gle, glas iz oblaka stade govoriti: »Ovo je Sin moj, Ljubljeni, koji mi je omilio. Njega slušajte!« ⁶ Čuvši to, učenici padoše ničice i veoma se prestrašiše. ⁷ A Isus pristupi k njima, dotaknu ih i reče: »Ustanite, ne bojte se!« ⁸ Podigavši tad oči, ne vidješe nikoga doli Isusa sama.

⁹ Dok su silazili s gore, Isus im zapovjedi: »Nikomu nemojte reći ovo viđenje sve dok Sin Čovječji ne bude uskrišen od mrtvih.«

Pitanje o Iliji

¹⁰ Nato ga učenici zapitaše: »Zašto dakle pismoznanci govore da najprije treba doći Ilija?« ¹¹ A on im odgovori: »Ilija, doduše, dolazi i sve će obnoviti. ¹² Ali, kažem vam, Ilija je već došao, samo ga ne prepoznaše, nego mu učiniše što su htjeli. Tako će i Sin Čovječji mnogo od njih trpjeti.« ¹³ Tada učenici razumješe da im to reče o Ivanu Krstitelju.

Iscjeljenje opsjednutoga

¹⁴ Kad dođoše k mnoštvu, pristupi mu neki čovjek, pade pred njim na koljena ¹⁵ i reče: »Gospodine, smiluj se mom sinu! Jer je mjesečar i užasno se pati; često pada u vatru i često u vodu. ¹⁶ I dovedoh ga tvojim učenicima, ali ga oni ne mogoše iscijeliti.« ¹⁷ A Isus odgovori: »O, naraštaju nevjerni i izopačeni, dokle ću biti s vama? Dokle vas podnositi? Dovedite mi ga ovamo!« ¹⁸ I Isus zaprijeti zlom duhu i ovaj izađe iz njega, te dječak bi iscijeljen istoga časa.

¹⁹ Tada pristupiše učenici k Isusu nasamo pa ga upitaše: »Zašto ga mi ne mogosmo izagnati?« ²⁰ Reče im: »Zbog vaše malovjernosti. Jer kažem vam, zaista, ako imate vjere koliko je zrno gorušično reći ćete ovoj gori: 'Premjesti se odavde onamo!', premjestit će se; i ništa vam neće biti nemoguće.« ^(21) [b]

Drugi navještaj muke i uskrsnuća

²² Kad su se okupili zajedno u Galileji, reče im Isus: »Sin Čovječji ima biti predan ljudima u ruke^{[c] 23} i ubit će ga, ali će trećega dana biti uskrišen.« I oni se veoma ražalostiše.

Hramski porez

²⁴ Kad dođoše u Kafarnaum, pristupiše Petru oni što ubiru hramski porez, pa mu rekoše: »Zar vaš učitelj ne plaća hramskoga poreza?« ²⁵ »Plaća«, reče im. A kad uđe u kuću, predusretnu ga Isus i upita: »Što misliš, Šimune, od koga kraljevi zemaljski ubiru carine i porez? Od svojih sinova ili od tuđih?« ²⁶ Kad on kaza: »Od tuđih!«, reče mu Isus: »Sinovi su dakle oslobođeni. ²⁷ No da ih ne sablaznimo, pođi k moru, baci udicu i prvu ribu koja naiđe uzmi, otvori joj usta i naći ćeš stater. Uzmi ga pa im ga daj za mene i za sebe.«

Najveći u kraljevstvu nebeskom

18 U taj čas pristupe učenici k Isusu pa ga upitaju: »Tko je dakle najveći u kraljevstvu nebeskome?« ² I on dozva malo dijete, postavi ga usred njih ³ te reče: »Zaista, kažem vam, ako se ne obratite i ne postanete kao dječica, nikada nećete ući u kraljevstvo nebesko. ⁴ Tko god se dakle ponizi kao ovo malo dijete, taj je najveći u kraljevstvu nebeskom. ⁵ I tko u moje ime primi jedno ovakvo malo dijete, mene prima.«

Sablazni

⁶ »Tko pak sablazni jednoga od ovih malenih što vjeruju u mene, bolje bi mu bilo da mu se o vrat objesi žrvanj što ga magare okreće, te da bude potopljen u morskoj dubini. ⁷ Jao svijetu zbog sablazni! Jer sablazni neizbježno dolaze, ali jao čovjeku po kome sablazan dolazi! ⁸ Ako te pak tvoja ruka ili noga sablažnjuje, odsijeci je i baci od sebe. Bolje ti je sakatu ili hromu ući u život nego da te s objema rukama ili s objema nogama bace u oganj vječni. ⁹ Ako te tvoje oko sablažnjuje, iskopaj ga i baci od sebe. Bolje ti je jednooku ući u život nego da te s oba oka bace u pakao ognjeni. ¹⁰ Pazite da ne prezrete ni jednoga od ovih malenih, jer, kažem vam, njihovi anđeli na nebu stalno gledaju lice Oca mojega, koji je na nebesima.« ^(11) [d]

Zalutala ovca

¹² »Što vam se čini? Ako čovjek ima stotinu ovaca, i jedna od njih zaluta, neće li on ostaviti onih devedeset i devet u gorama te poći da traži onu zalutalu? ¹³ I ako je uspije naći, zaista, kažem vam, njoj se raduje više nego onima devedeset i devetorim koje nisu zalutale. ¹⁴ Tako nije ni volja vašega nebeskog Oca da se i jedan od ovih malenih izgubi.«

Bratski ukor

¹⁵ »Ako tvoj brat sagriješi protiv tebe, idi i ukori ga nasamo. Ako te posluša, dobio si svojega brata.^{[e] 16} Ako te ne posluša, uzmi sa sobom još jednoga ili dvojicu, da se na iskazu dvaju ili triju svjedoka oslanja svaka tvrdnja. ¹⁷ Ako ni njih ne posluša, reci crkvi; a ako ne posluša ni crkve, neka ti bude kao poganin i carinik.

¹⁸ Zaista, kažem vam, što god svežete na zemlji, bit će svezano na nebu, i što god odriješite na zemlji, bit će odriješeno na nebu.«

Zajednička molitva

¹⁹ »Opet, zaista vam kažem, ako se dvoje od vas na zemlji suglase o bilo čemu što zaištu, Otac moj, koji je na nebesima, dat će da im to bude. ²⁰ Jer gdje su dvojica ili trojica sabrani u moje ime, tu sam i ja među njima.«

Opraštanje

²¹ Tada mu pristupi Petar i reče: »Gospodine, koliko puta da oprostim svojemu bratu ako sagriješi protiv mene? Do sedam puta?« ²² Reče mu Isus: »Ne kažem ti do sedam puta, već do sedamdeset puta sedam.«

Prispodoba o nemilosrdnu dužniku

²³ »Stoga je kraljevstvo nebesko kao kad kralj odluči urediti račun sa svojim slugama. ²⁴ Kad on poče obračunavati, dovedoše mu jednoga koji je dugovao deset tisuća talenata. ²⁵ A kako nije mogao vratiti, njegov gospodar zapovjedi da se proda i on, i žena mu i djeca i sve što je imao te se dug podmiri. ²⁶ Nato sluga padne ničice pred njega, i reče: 'Imaj strpljenja sa mnom i sve ću ti vratiti.' ²⁷ I sažali se gospodar toga sluge, otpusti ga i dug mu oprosti. ²⁸ A kad taj isti sluga ode, susretne jednog od svojih drugova koji mu je dugovao sto denara; uhvati ga i stade ga daviti, govoreći: 'Vrati što si dužan!' ²⁹ Njegov drug pade pred njega i stade ga usrdno moliti: 'Imaj strpljenja sa mnom i vratit ću ti.' ³⁰ Ali on ne htjede, nego ode i baci ga u tamnicu dok duga ne vrati. ³¹ Kad njegovi drugovi vidješe što se dogodilo, veoma ražalošćeni otiđoše i dojaviše svome gospodaru sav taj događaj. ³² Tada ga gospodar dozva i reče mu: 'Zli slugo! Sav sam ti onaj dug oprostio, jer si me usrdno zamolio. ³³ Nije li trebalo da se i ti smiluješ svome drugu kao što sam se i ja smilovao tebi?' ³⁴ I njegov ga gospodar, razgnjevljen, preda mučiteljima sve dok mu sav dug ne vrati. ³⁵ Tako će i Otac moj nebeski vama učiniti ako od srca ne oprostite svaki svojemu bratu.«